Прочитај ми чланак

ПОСЛЕДНЊЕ РЕЧИ НАЈМИСТЕРИОЗНИЈЕГ СРПСКОГ ЗАВЕРЕНИКА Шта је Апис рекао пре стрељања

0

Српска историја препуна је мање или више значајних и утицајних личности, али је ретко која тако контроверзна као она Драгутина Димитријевића Аписа.

1

Српска историја препуна је мање или више значајних и утицајних личности, али је ретко која тако контроверзна као она Драгутина Димитријевића Аписа.

Хваљен и куђен, херој и терориста, човек који је страдао од руке исте династије у чијем устоличавању је учестовао… узузетан војник и „завереник по професији”, Драгутин Димитријевић Апис остаје личност о којој до данас трају полемике.

Неспорно је да је реч била о човеку који је био један од главних завереника у Мајском преврату када су у свом двору убијени Александар и Драга Обреновић и поново устоличена династија Карађорђевић. Веровао је да су Обреновићи тирани, а да је војска под њима обешчашћена и понижена.

Иако је атентатом освојену власт препустио политичарима и династији Карађорђевић, Апис је целу деценију имао водећи утицај у војним пословима Србије.

Најмоћнији човек Србије

Маја 1911. са неколико српских официра и цивила, Драгутин Димитријевић оснива тајну организацију „Уједињење или смрт!”. Ово друштво у народу је остало много боље познато под називом „Црна рука” а њено језгро формирано је још пре свгравања Обреновића.

2Крајем 1913. године потпуковник Апис је постављен за шефа Обавештајног одељења српског Генералштаба. Причало се да је он најмоћнији човек у Србији. Његови агенти су прикупљали информације о свему и свима, а „црнорукаши” су давали потпору и радили на идеји уједињења свих Срба у једну државу. Одатле и приче о томе да је управо Апис контролисао рад „Младе Босне” и да је, ако и није учестовао у организацији, онда свакако знао за припреме атентата на надвојводу Франца Фердинанда.

– Пуковник Драгутин Димитријевић био је велики патриота. Био је невин, али су га се српски политичари бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе решили да га елиминишу – записао је касније о Апису хроничар и велики пријатељ српског народа Арчибалд Рајс.

У јуну 1914. године, Александар Карађорђевић постаје регент. Он је знао колика је Аписова моћ и колику опасност овај човек може да представља – и по регента лично и по круну.

Борба њих двојице за превласт постала је легендарна. Принчеви пријатељи и присталице у војсци, образовали су „Белу руку” – пандан ономе што је била група окупљена око Аписа.

Пад

Усред огорчене борбе за превласт, догодио се Први светски рат и највећи егзодус српског народа. Сукоб се из Београда преселио у Грчку. За коначни обрачун, и Апис и регент Александар изабрали су Солун…

Драгутину Димитријевићу се данас преписује одговорност за један мање познат и неуспели атентат – на принца Александра Карађорђевића 11. септембра 1916. код места Острова, у позадини Солунског фронта.

Том приликом је, наводно, на регентов аутомобил испаљено више пушчаних плотуна. Због овога, Апис је заједно са још десеторицом „црнорукаша”, ухапшен у децембру исте године. Случај против њих данас је познат под називом „Солунски процес”.

3

За време суђења које је трајало пуна два месеца, многи су се окренули против Драгутина Димитријевића. Иронично, главни противник постао му је управо човек чију је династију довео на власт. А против принца се овог пута није могло… казна је била извесна.

Драгутин Димитријевић је осуђен на смрт. Стрељан је заједно са артиљеријским мајором Љубомиром Вуловићем и Радом Малобабићем 26. јуна 1917. године.

Пре стрељања, Апис је, исписујући своју последњу вољу, рекао: „Нека Србија буде срећна и нека се испуни наш свети завет уједињења целог српства, па ћу и ја после своје смрти бити срећан и блажен…“

Организација „Уједињење или смрт” овим је званично престала да постоји мада је до данашњих дана остала прича о њеном обнављању и деловању које сеже до свих догађаја у новијој српској историји.

На обновљеном судском процесу, после Другог светског рата, 1953. године у Београду, Драгутин Димитријевић Апис је рехабилитован, а његове заслуге су још једном у историји признате.