Прочитај ми чланакСкоро да и нема особе која данас не зна за Гаврила Принципа, човека који је започео Први светски рат. За убиство Франца Фердинанда и његове супруге Софије осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој. Непосредно пре тога, уочи самог читања осуда, Гаврило Принцип је написао своје последње писмо.
Било је то давне 1914. године… Пред аустроугарски суд у Сарајеву 12. октобра изведено је 25 углавном младих људи. Оптужба – убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије.
Када је главна расправа завршена, председавајући је позвао оптужене да устану ако се кају за оно што су учинили. Устали су сви осим једног младића – Гаврила Принципа.
Осуда је изречена 28. октобра 1914. године када је оружје већ увелико звецкало Европом, а свет се кретао ка немоновном разарању. Чињеница да је Принцип био малолетан, спасла га је од смртне казне. Осуђен је на 20 година робије и послат у злогласни затвор Терезин у данашњој Чешкој.
Непосредно пре тога, уочи самог читања осуда, Гаврило Принцип је написао своје последње писмо и упутио га родитељима. Забележено је да је настало 25. октобра 1914.
Драги Родитељи,
Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав – то ми је потпуно ради мене, свеједно – но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.
– Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.
Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао – опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.
Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син
Гаврило
Мора се напоменути да аутентичност писма никада није у потпуности доказана. Оно је објављено само једном и то у сарајевској Вечерњој пошти и не помиње се у радовима аутора који су се дуги низ година бавили проучавањем Сарајевског процеса.
Гаврило Принцип умро је у затвору од туберкулозе 28 априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата.
Измучен затвором и болешћу у комбинацији са батинама и константним мучењем, у последњим данима, сада већ историјска личност епских пропорција – Гаврило Принцип, човек који је почео „Велики рат” је на зиду изнад неколико дасака које су му служиле као кревет записао још једну строфу песме свог живота:
„Наше ће сјене ходати по Бечу
лутати по двору
плашећи господу“
