Прочитај ми чланак

После пада Вучићевог нарко картела: Следи економски слом Србије и региона

0

Недавно је у Вучићевој другој отаџбини, Дубаију (Уједињени Арапски Емирати) ухапшен један од вођа великог балканског нарко картела који је познат под надимом Тито. У основи, надимак му сасвим добро и приличи имајући у виду да је у оквиру његове групе владало „братство и јединство“, а могло би се слободно рећи да је функционисала и она крилатица: „Друже Тито ти си много крао, али си и нама нешто дао.“ којом је народ у доба СФРЈ величао идеју да није проблем ако се краде уколико остане неки део да се подели у широким народним масама. Међутим, опет слично као после смрти оригиналног Тита у региону навикнутом да се не ради пуно, а да пара (и то лака) стално некако капље, доћиће до потпуног економског колапса јер ће се значајно умањити количина новца која пристиже од препродаје кокаина и других мафијашких послова, закључује колумниста Магазина Таблоид др инг Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета

Прљави нарко капитал у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Албанији, Северној Македонији,а у солидној мери и у Хрватској и Словенији већ деценијама служи као замена за реални производни сектор који већ деценијама не функционише.

© Фото : Инстаграм/будућност србије

Раније су постојали Змај, ИМТ, ИМР, Застава, Трудбеник, Ратко Митровић, Минел, ЕИ Ниш и још стотине и стотине фабрика у којима се стварала реална додата вредност, истина не велика, али опет довољна за пристојан живот људи. Данас пак у читавом региону (чак и у државама које су ушле у ЕУ) могу на прсте једне руке да се наброје производни погони упоредиви са оним ранијима, а при томе од 1990. године нема индустрије која ради у три смене.

Уместо свега тога створен је систем уједињене балканске мафије која је постала највећи привредни гигант који делује глобално и ради двадесет четири часа свих три стотине и шезедесет пет дана у години. Градња станова, промет некретнина и земљишта по нереално високим ценама, угоститељски објекти са ценама као да су на Менхетну, кладионице, коцкарнице и много тога још служи овој криминалној хоботници да „опере“ на десетине милијарди евра годишње.

Управо тај новац већ јако дуго прави лажни БДП, као и привид да овде постоји некакав реални живот. Међутим, делује да су из неког разлога Сједињене Америчке Државе одлучиле да прекину и овај вид „братства и јединства“ и да ће се врло брзо осетити јасне последице тога.

У том погледу треба се сетити периода светске економске кризе која је почела 2008. године. Тада су се Србија и Црна Гора у почетку веома добро носиле са економским проблемима па тако чак нису стали ни пројекти станоградње, као ни продаја станова и земљишта иако је крах тржишта некретнина у САД био окидач за тадашњу кризу.

Све је функционисало до октобра 2009. када су почеле да падају пошиљке кокаина, прво 2,8 тона, а онда додатних 2,7 тона. Тадашња власт је била приморана да према информацијама америкче агенције ДЕА у Србији разбије читаву мрежу Дарка Шарића који је означен као тадашњи вођа балканског нарко картела. Касније се испоставило да су масовна градња, улагања у пољопривреду, улагања у туризам и сл. у ствари били повезани са прањем прљавог нарко капитала.

Режим Бориса Тадаћа све до свог пада 2012. године није успео да нађе супституцију за тај недостајући новац, а истовремено је био приморан да повлачи бројне крајње непопуларне потезе од којих су свакако најзначајнији хапшење Ратка Младића, извињавање Хрватима, руковање са Хашимом Тачијем (што је тада био смртни грех), успостављање административних прелаза са Косовом и Метохијом и још много тога. Разлози за повлачење тих непопуларних мера нису били плод глупости већ са једне стране потреба да се добију међународни кредити којима су се попуњавале финасијске рупе, али и потреба да се заштите неки вршиоци власти за које се испоставило да су били део тадашње криминалне ходботнице.

У међувремену, проценат учешћа прљавог мафијашког новца у укупном БДП Србије је драстично порастао као и број носилаца највиших државних функција који су лично или преко посредника укључени у рад балканске мафијашке уније.

Због тога је Вучићев режим данас много осетљивији на пад Тита и других истакнутих предводника мафије. И не треба бити пуно паметан и видети законитост у томе да чим падне неки већи товар кокаина Вучић потписује неки по српски интерес врло неповољан уговор. Примера ради, Горан Гогић је ухапшен у Америци 31. 10. 2022. због шверца 22 тоне кокаина, већ сутрадан тј. 1. 11. 2022. Вучић је примио делегацију ММФ-а где је договорено задуживање Србије за 2,4 милијарде евра уз гаранцију природним и преостаим привредним реусрсима.

Сада пак у дану када је ухапшен Тито, Вучић је у Норвешкој започео преговоре о предаји читавог енергетског система Србије странцима. Тамо је говорећи директно у камере неколико телевизија са националном фреквенцијом рекао како је прочитао скраћену верзију извештаја коју је о спрском енергетском сектору израдила норвешка компанија Ристад енерџи (Рyстад Енергy) и како је тих неколико страница много боље од енергетске стратегије Републике Србије у којој је на преко две стотине страна нешто филозофирано.

Сам Вучић и није крио да су му у достављеном документу испостављена врло стриктна наређења на који начин ће у будућности морати да се води енергетска политика земље, па тако он сам и каже: „Овде су вам јасно рекли морате да урадите то, морате да промените ово, морате да направите те ствари.“. Као једно од наређења које је добио је и смена руководећег кадра у свим државним енергетским компанијама, а то значи да ће из разних комбинација бити избачени бројни напредњачки тајкуни и навијачке групе, као и да ће доћи до значајног броја отпуштања оних запослених који нису нужни за функционисање енергетског система што значи да ће на удару бити и бројни нижерангирани напредњаци.

Ово ће наравно изазвати велике проблеме у самом функционисању СНС машинерије, али очито Вучић баш и нема пуно маневарског простора на исти онај начин на који ни власт Бориса Тадића није имала након пада групе Дарка Шарића.

Чисто због информисаности грађана Србије, а и ради очувања интегритета струке којом се професионално бавим већ петнаест година морам да у неколико теза објасним шта је у ствари Вучић прихватио боравећи у службеној посети Норвешкој и како је текла читава игра:

Документ „Стратегија развоја енергетике развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године“ усвојила је 2015. године Народна скупштина на предлог Владе Републике Србије чији је тада премијер био управо Алексанар Вучић. Стратегија се радила према Закону о енергетици који је усвојен у скупштини на предлог исте те владе чији је премијер био Вучић. Стратегија се као стратешки документ доноси на период од минимално 15 година те сходно томе мора да буде обимна, а радили су је практично сви наши постојећи стручњаци који се баве енергетиком и то тако што су се тим послом бавили месецима, а након тога је текст прошао увид јавности и јавну расправу.

Дакле, Вучић је пљунуо на документ за који је он лично гласао као премијер владе и у чијој је изради учествовало на стотине професора факултета, запослених на државним институтима и у енергетским предузећима. Сви ти људи имају деценијско искуство, а неретко је оно из самог производног погона или угљенокопа те је онда више него дрско када им неко ко нема секунд радног стажа у било ком послу јавно каже како они немају појма него тамо нешто филозофирају на преко две стонине страна.

Норвешка компанија Ристад енерџи (Рyстад Енергy) је у току 2022. без тендера ангажована од стране министра финансија, Синише Малог за израду извештаја о стању српског енергетског сектора. Читав овај посао је означен као строго поверљив и у њега нити стручна нити шира јавност у Србији није имала никакав увид. На крају, један саветодавни извештај рађен у тајности и мимо свих процедура постаје замена за енергетску стратегију која је рађена по закону и уз стално присуство стручне и најшире јавности Србије.

Као једна од препорука из тајног документа којим су супендовани сви закони и плански документи који регулишу енергетску политику Србије, налази се и то да је неопходно променити руководства скоро свих јавних предузећа која се баве енергетиком. Ово је нешто што смо знали и без да је страна консултанстка кућа то морала да нам напише, али због истине треба рећи је то да су лично Вучић и његов кум поставили све те директоре чију смену сада препоручују. Сви ти директори су у статусу вршиоца дужности већ годинама како би били лакше контролисани и како би били приморани да без поговора извршавају нарађења која им диктирају Вучић и његов кум. Најављена смена руководстава проћиће без њихове кривичне одговорности, а послужиће као димна завеса за покретање процеса приватизације преосталих енергетских предузећа у власништву Републике Србије.

Читава прича везана за енергетски систем Србије поготово за сектор електроенергетике није нимало наивна и оно што Вучић сада ради није део његових стандардних медијских представа. Напротив, реч је о планском спровођењу тихе предаје енергетске безбедности земље у руке странаца. Овоме треба додати и да се врши огроман притисак на Милорада Додика да се ЕПС-у припоји електроенергетски систем Републике Српске како би онда оба система могла да буду предата.

Да резимирам. Великом брзином нам се приближава економски слом и то не због рата у Украјини већ због тога што су Американци одлучили да сруше актуелни поредак унутар балканске мафијашке уније. Уплашена и уцењена власт је добила налог да максимално убрза све процесе који озбеђују кључне циљеве које је НАТО дефинисао на недавном самиту у Букурешту, а то су потпуно протеривање Руса и максимално сузбијање Кинеза у региону Западног Балкана (јавно изречени закључци). Стим у вези је препуштање енергетског система Србије странцима први и кључни корак у постизању тих циљева имајући у виду да је Русија доминатно присутна у свери енергетике, а да опстанак кинеских компанија у региону опет потпуно зависи од доступности енергије.

Шта је решење?! Политичко организовање свих група и појединаца који су истинска опозиција и дефинисање само једног циља а то је сурови обрачун са криминалом и корупцијом као извором издаја, поскупљења и загађења у Србији. Тај једниствени опозозициони политички фронт прво мора да се обрачуна са лажном опозицијом коју је Вучић по уговору о привремено повременим пословима запослио у Народну скупштину да тамо глуме посланике, али уз обавезу да не смеју да изађу из зграде скупштинког здања и да ни случајно не смеју да се баве темом криминала (част ретким и поштеним изузецима!).

И коначно, када се рашчисти ситуација на политичкој сцени покренути уличне протесте грађана из којих треба да проситекне неопходна енергија за рушење овог мафијашког режима. Народ у Србији жели промене и хоће да учествује у променама, али нема за киме да крене и то се у наредних неколико месеци мора променити!