Прочитај ми чланакПоследњи је тренутак за побуну, пре него што Вучић закуца и последњи ексер у мртвачки ковчег ове државе
Србија је на издисају. Док држава умире у најтежим мукама, њен убица Александар Вучић је пљачка и распродаје заоставштину. Вучић је отео јавну и приватну имовину, постао је најбогатији владар најсиромашнијег народа у Европи. У замену за политичку подршку и опстанак на власти, део плена је дао страним менторима. Последице тог злочиначког подухвата су сурове – људи гладују, умиру од болести које су искорењене у цивилизованом свету, расте број самоубистава, захуктава се инфлација, привреда је у колапсу, а тек стиже најгоре. После избора, предвиђених за 3. април 2022. године, ако победи, напредњачки картел ће задужити Србију за још 17 милијарди евра, у Борском региону ће населити 1,5 милион Кинеза, као и исто толико миграната с Блиског истока у Шумадији и Војводини, Подриње ће препустити Рио Тинту, Американцима ће платити изградњу нуклеарне електране на Дунаву, потписаће „споразум о добросуседским односима с Косовом”… Опљачкани и понижени грађани нису знали и могли да упокоје Вучићеву деструктивну политику, сад ће она закуцати последње ексере у мртвачки ковчег Србије.
Стјепан Месић је, у децембру 1991. године, напуштајући функцију председника Председништва СФРЈ, изговорио реченицу која је означила крај Титове државне творевине: „Обавио сам задатак, Југославије више нема, хвала вам лепо!”
У априлу следеће године, кад победи на унапред монтираним изборима, Александар Вучић може да цитира Месића. Тачније, довољно је да само промени назив државе коју је уништио, суштина остаје иста: „Обавио сам задатак, Србије више нема, хвала вам лепо!”
За девет година владавине, Вучић је од државе направио пусту територију, без граница, Устава и закона. Уместо демократије увео је робовласнички систем у коме домаћи тајкуни и тзв. страни инвеститори неометано черупају јавне ресурсе и израбљују радну снагу у пеленама. Вучић је уништио државне институције, криминал и корупцију је развио као основну привредну делатност, зауставио је процес демократизације друштва и завео диктатуру. У пракси је спровео стару комунистичку теорију о одумирању државе. Под његовом влашћу Србија заиста умире.
Државу, која се налази у самртничком ропцу, Вучић шминка лажима о златном добу, највећем привредном расту у Европи, успону БДП-а, фалсификованим подацима о јавном дугу, стабилном динару, минималној стопи незапослености, максималним страним инвестицијама, подизању плата и пензија, капиталним пројектима и осталим маштаријама из његове лабораторије пропагандних превара. Тим и таквим лажима Вучић прикрива истину о пљачкашкој природи режима који је створио и којим је окупирао Србију.
За разлику од Вучића, његових сарадника и режимских медија, право стање ствари види се у извештајима разних домаћих и међународних организација, нарочито онима који се односе на корупцију.
У студији Фискалног савета с почетка 2021. године истиче се да Србија због високе корупције сваке године има 1,1 одсто нижу стопу раста, због чега је економска активност мања за 540 милиона евра.
Светска банка сваке године прави “Глобални индекс државног управљања”, са оценама од -2,5 до +2,5. Пре доласка СНС-а на власт, 2011. године Србија је по утицају корупције на управљање државом била оцењена са -0,27, а данас је на 0,43. Да би се разумеле размере негативног тренда довољно је истаћи да је Румунија оцењена са -0,03, а Хрватска са -0,20.
Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) објавила је “Мапу корупције у јавним набавкама у Републици Србије”. Уз таксативно наведене институције и начине на који се врши корупција, истакнуто је да она износи од 30 до 40 одсто укупне годишње вредности јавних набавки. За прошлу и ову годину нема тачних података о вредности јавних набавки, пошто је закон којим је дефинисана та област био привремено суспендован због пандемије корона вируса. Међутим, лако је проценити колику штету наноси корупција ако се зна да се преко јавних набавки раздели око 4,5 милијарде евра.
Према индексу перцепције корупције, који се утврђује мерењем 12 показатеља, Србија је тренутно на 97. месту листе од 170 земаља. Словенија је 35, Хрватска 63, а Црна Гора 67. Поражавајући тренд није заустављен. Србија је 2018. била на 77. месту, 2019. на 87, а прошле године на 91. У анализи заштите државних званичника од корупције Фридом Хаус је Србији дао најнижу оцену – јединицу.
ОЕБС је анализирао стање у групи европских држава, међу којима се налазе Хватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Румунија, Мађарска, Албанија, Чешка, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија и Србија. У периоду од 2012. до 2016. Србија је имала убедљиво најнижу стопу привредног раста. Од 2016. до данас, у односу на земље централне Европе, Србија додатно назадује. Иако је 2019. имала солидних четири одсто раста, то није довољно.
За статус “економског тигра”, каквим Србију лажно представља Вучић, није довољно ни шест одсто, колико се очекује ове године, пошто тај раст није реалан, већ се односи само на ниво опоравка привреде од прошлогодишњег краха изазваног пандемијом корона вируса.
Колико су успешне Вучићеве економске реформе откривају подаци о стању у привреди пре његовог доласка на власт.
У периоду од 2002. до 2011. годишња стопа привредног раста је просечно износила 3,6, а од 2012. до 2020. само 1,5 одсто. У време озлоглашене бивше власти, с којом грађани оправдано нису били задовољни, Србија се развијала више него дупло брже у односу на Вучићево “златно доба”. Притом, треба нагласити, у оних 3,6% урачунато је и стање привреде у условима светске економске кризе.
Званични подаци на основу којих су домаће и стране експертске организације формирале ове закључке откривају само врх леденог брега. Испод површине, далеко од очију јавности Вучић спроводи најуносније корупционашке активности.
Сви инфраструктурални пројекти служе за извлачење новца из буџета у џепове братије на власти, подмићивање страних политичких и пословних партнера и прање новца стеченог криминалом. Ти елементи су садржани у пројекту “Београд на води”, који и сам Вучић презентује као симбол свог доба. С обзиром на врсте и обим превара, које су извршене у том пројекту, та праоница прљавог новца заиста симболизује владавину напредњачког картела.
Све што је Вучић говорио о “Београду на води”, до последњег детаља – све је пука лаж. Страни инвеститор није уложио 3,5 милијарде евра, које је Вучић најављивао у изборној кампањи 2014. године, нити је запослио 10.000 српских грађевинара. Иако је 26. априла 2015. потписан уговор с Игл Хилсом, стварни већински власник је арапска компанија Белграде Wатерфронт Цапитал Инвестмент Л.Л.Ц из Абу Дабија. За својих 68 одсто власничког удела, та компанија није уложила обећаних 150, него само 45 милиона евра. Други партнер, држава Србија, за својих 32 одсто власништва дала је земљиште и имовину вредну неколико стотина милиона евра, а само 2018. додатно је, са 33 милиона евра, финансирала експропријацију некретнина на земљишту које је поклонила Арапима.
– Инвеститори су у “Београд на води” уложили око 170 милиона и имају одличну добит и врло, врло успешно функционишу – рекао је Александар Вучић, гостујући на ТВ Хепи.
Финансијски извештаји, објављени на сајту Агенције за привредне регистре, демантују Вучића. Инвеститор и већински власник уложио је само трећину од предвиђеног капитала, а остварио је губитке од 39 милиона евра. Од 2016. до данас та компанија послује с губицима. Пошто нема зараде, нема дивиденди, па ниједан динар није уплаћен у буџет Србије.
Ипак, не треба сумњати да је Вучић задовољан тим послом. Србија је претрпела трајну и ненадокнадиву штету, али његов лични буџет сигурно је добро попуњен из провизија које је узимао као надокнаду за прање новца својих ортака из разних криминалних гангова.
Вучић је криминални пројекат “Београд на води” организовао у сарадњи с партнерима из Уједињених Арапских Емирата. И за остале капиталне преваре проналазио је интернационалне ортаке са свих страна света. Ситније послове је реализовао у приватним аранжманима, а у најуносније комбинације укључивао је стратешке партнере с јаким политичким утицајем. Кроз те послове страним политичарима и компанијама с којима су повезани давао је имовину грађана Србије, а добијао политичку подршку и заштиту.
Вучић је свим страним савезницима давао што су хтели. Приликом последње посете руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова Београду, на обележавању успомена на први Самит несврстаних, Вучић му је обећао да ће руске фирме добити послове на изградњи железничке инфраструктуре у Србији и приступних саобраћајница главном граду. У замену за то тражио је да га прими Владимир Путин, да би то могао да искористи у предизборној кампањи као знак руске подршке. На обећање, Вучићу је узвраћено обећањем. Путин хоће да га прими, баш га брига што ће Вучић то искористити у пропагандне сврхе, али мораће да плати. По обичају, уместо Вучића платиће Србија, којој ће Руси испоставити нову цену гаса, два и по пута већу од досадашње. Вучић не мари, добиће фотогафију којом ће улепшати спотове на Пинку, а грађани Србије нека плате гас или нек се смрзавају.
Немачке компаније су од Вучића добиле најплодније земљиште у Војводини, тржиште и субвенције о каквима нису могли ни да сањају. Немци су из Србије под напредњацима извукли већу корист него из окупације током Другог светског рата.
Добро су профитирали и Французи. После сусрета с Емануелом Макроном, који је Вучић описао као идилу у тајним одајама француског председника, уз вињак и клавир, постигнут је договор о изградњи београдског метроа. Пред локалне изборе у Београду 2014. године напредњаци су најављивали изградњу метроа. Тада су обећавали да ће три линије коштати укупно 1,8 милијарди евра. У следећој кампањи, четири године касније, подигли су цену на 4,2 милијарде евра. Макрону за љубав, Вучић је пре две године пристао да Београд плати шест милијарди евра. Цена је формирана и пре него што су одређене трасе и урађен комплетиран пројекат. Напросто, Вучић је одлучио да Французима да новца онолико колико желе.
По том систему Вучић послује и са старим ортацима, политичким двојницима Реџепом Ердоганом и Виктором Орбаном. Турске фирме добијају астрономске субвенције за исте послове које могу да раде српске, али не добијају помоћ своје државе. Напротив, напредњачка власт новцем српских предузећа подстиче турске фирме да развијају свој бизнис. О каквом комерцијалном полтронству се ради видело се кад је вазал Вучић беспоговорно пристао на захтев султана Ердогана да се промени траса ауто-пута до Сарајева. Пут ће платити Србија, градиће турске фирме и то тамо где они процене да им треба. Сличан, само нешто јефтинији, посао је договорен с Орбаном. Србија ће Мађарској платити 90 милиона евра за изгрању ауто-пута од Баје до Сегедина. Од тог посла грађани Србије неће имати никакве користи, али хоће Вучић. Нарочито кад му, као Николи Грујевском, после пада с власти затреба скровиште код Орбана.
Вучић је Србију уништио пословима с Кином. Од јавности су скривени подаци о укупном износу дуговања кинеским банкама, као и појединости о кредитним линијама. Не зна се ни структура дугова за грађевинске пројекте, које кинеске компаније реализују по Србији.
Познато је само да су Кинези у бесцење или за џабе добили смедеревску Железару, Рударско-топионичарски басен Бор и земљиште, па и све остало што им треба за фабрику Линглонг у Зрењанину. Под Вучићевим притиском власт је законску регулативу прилагођавала интересима кинеских фирми. Крајем 2016. године Народна скупштина је усвојила “лекс специјалис”, којим је суспендовала властите законе како би омогућила кинеском Хестилу да отровни отпад из Железаре депонује на обали Дунава. На сличан начин, изменама локалног просторног плана и одлукама о експропријацији приватне имовине у Бору и Зрењанину омогућено је кинеским фирмама да шире посед и исељавају староседеоце.
Власт Српске напредне странке, увек на штету грађана Србије, стимулише Вучићеве кинеске партнере. Српска Влада је годинама цену челика произведеног у смедеревској Железари ограничавала на 52 динара по килограму. Кад је кинески Хестил преузео Железару, Влада је дозволила да цена скочи на 171 динар, како би им омогућила троструко већу зараду. Још бруталније се државни буџет Србије цеди кроз грађевинске послове. Како то изгледа у пракси показује пример изградње брзе саобраћајнице од Ваљева до Лајковца у дужини од 18 километара. Посао је добила кинеска компанија, по цени од 8,8 милиона евра по километру, што је дупло скупље од реалне вредности. Све је плаћено из буџета Србије, а не зна се колико ће од пренадуване цене бити враћено Вучићу у џеп, или на неки од његових рачуна у Пекингу и Шангају.
Последице Вучићевих експеримената су катастрофалне. Више од 70 одсто извоза из Србије остварују стране фирме, а два највећа извозника су кинеске компаније. Вучић је уништио српску привреду и испунио снове свих освајача – омогућио им је бесплатну експлоатацију природних ресурса, скоро бесплатну радну снагу и заштиту од санкција због кршења закона.
Прошле године, у време ванредног стања, које је Вучић увео у оквиру борбе против пандемије корона вируса, Србија је од пекиншке Ексим банке добила одобрење за отварање кредитне линије од 11 милијарди евра. До сада је из те линије повучено 2,1 милијарди евра. Ексим банка из Пекинга је овлашћена за спровођење кинеске државне политике у економији у иностранству, због чега је западни експерти називају “финансијском флотом”, којом Кина окупира стране државе. Банка одобрава кредите свима који их траже, а наплаћује их и у натури. Поступајући по том моделу, Кина је преузела власништво над 64 луке и рудника злата и дијаманата у осам афричких држава, као и у Шри Ланки, па и у грчком Солуну. Уколико црногорска власт не отплати дуг од 800 милиона евра, ускоро ће и лука Бар прећи у власништво Кине. Пошто Србија неће моћи да отплати кредите и уговоре, Кинези ће моћи да бирају шта ће све да узму. У понуди се налазе Телеком, Електропривреда Србије, Дунав осигурање, као и земљиште и водоизворишта.
Да би олакшао пословање кинеских фирми, Вучић је направио мапу ауто-путева, који смањују цену транспорта робе коју оне производе. Грађани Србије немају никакве користи од тих путева, али морају да их плате. После саобраћајница на ред је дошла изградња енергентских постројења, која су потребна кинеским компанијама. И за тај посао Кинези су се лако договорили с Вучићем.
На потезу од Зрењанина, преко Бора и Мајданпека, па до Неготина, припрема се насељавање милион и по Кинеза до 2035. године. Локалне самоуправе у тим градовима већ доносе прописе о, како то називају, “регулацији становништва”. Према тим плановима, стварају се услови за расељавање грађана Србије и куповину или одузимање њихове имовине. Градска власт у Зрењанину недавно је одобрила изградњу “кинеске четврти” у Ечки, односно пет вишеспратних зграда у које ће се уселити око 3.000 кинеских држављана.
У Бору, где већ живи 8.000 Кинеза, почела је изградња насеља за пријем 28.000 кинеских радника. За потребе повећаног броја Кинеза, а нарочито за њихову индустрију, неопходно је обезбедити већу количину енергената. То ће бити извршено по истом моделу као и изградња ауто-путева. Србија ће добити кредит, којим ће платити изградњу нуклеарне електране, која ће кинеским компанијама испоручивати неопходну, али јефтину струју. Кинезима струја, Србима рачуни за струју и дуг од десет милијарди, који ће отплаћивати неколико следећих генерација. Не зна се само колику провизију ће у том послу узети Вучић.
Енергетска криза која је захватила цео свет, а нарочито Европу, добро је дошла Вучићу за покретање кампање у којој промовише идеју о изградњи нуклеарне електране у Србији. Да би прикрио позадину те манипулације, Вучић је крајем октобра у јавност пустио пробне балоне. Прво је поменуо како је с доскорашњим бугарским премијером Бојком Борисовим већ разговарао о куповини одређеног дела власништва у њиховој нуклеарки у Белену, а потом је рекао да је о сличној комбинацији разговарао с мађарским премијером Виктором Орбаном.
– Разговарао сам са господином Орбаном и понудио да Србија откупи 15 одсто у њиховој нуклеарној електрани, која ће бити завршена 2035. године. Србија је спремна да плати добру цену – рекао је Вучић недавно у Обреновцу, приликом обиласка радова на реконструкцији блока Б1 и Термоелектрани Никола Тесла Б.
Нуклеарна електрана у мађарском граду Пакш отворена је 1982. године, а тренутно ради са четири совјетска реактора од по 500 МW, чиме задовољава готово половину потреба у Мађарској. Пре седам година је Мађарска потписала уговор о проширењу нуклеарне електране с руском државном корпорацијом РОСАТОМ, према коме је планирана изградња још два реактора од 1.200 МW. У кинеском пословном стилу, Руси су спремни да Мађарској дају кредит од 10 милијарди евра, уз камату од 4,5 одсто с роком доспећа од 21. године. Пошто цео пројекат кошта 12 милијарди евра, разлику ће морати да плати Мађарска, или ће то намирити продајом удела у нуклеарној електрани.
Сличну понуду, као Орбану, Руси су пре неколико година дали и Вучићу. Током последње Путинове посете Београду, у његовој делегацији је био и Алексеј Лихачов, директор РОСАТОМ-а. Тада је потписан 21 билатерални споразум, међу којима су и два која су се односила на сарадњу две државе у области коришћења атомске енергије у мирнодопске сврхе. Све је остало мртво слово на папиру.
Није коме је обећано, него коме је суђено. Што је обећао Русима, Вучић ће испунити Кинезима, али и Американцима. Од Кинеза ће узети кредит од 10 милијарди евра и отворити кредитну линију од још седам милијарди евра. Тим новцем намерава да једној америчкој компанији плати изградњу нуклеарне електране у Србији. Предвиђено је да она буде подигнута на Дунаву, поред Голупца. Уколико то не буде могуће, због трусног тла, нуклеарку ће подићи негде у Банату. У сваком случају, биће изграђена близу “кинеске регије”, како би се обезбедио лак, брз и јефтин транспорт до њихових индустријских постројења.
На тај начин Вучић намерава да увеже финансијске интересе земаља од којих очекује политичку подршку за продужење диктатуре у Србији. Американце је већ частио с пола милијарде евра већом ценом, коју ће Србија платити изградњу Моравског ауто-пута. Поред тога, Вучић се обавезао да Србија са 120 милиона евра учествује у финансирању ауто-пута од Ниша до албанске луке Драч. Грађани Србије неће имати никакву корист од тога, али хоће сви остали. Тај ауто-пут ће повезати албанску лажну државу Косово и Албанију, а добро ће доћи за повезивање НАТО базе у Бондстилу с базом Безмер у Бугарској. Такође, Кинези ће добити бржу саобраћајницу од Јадрана до своје регије на истоку Србије.
Вучић из државног буџета извлачи новац којим финансира своју пропагандну превару на тему привлачења страних инвеститора. Да би се представио као успешан владар, Вучић новцем грађана плаћа стране компаније. И, не штеди. Прошле године је просечна субвенција по раднику износила 36.500 евра. У 2020. години потписана су 22 уговора о додели субвенција, укупне вредности 215,7 милиона евра. Кад се реализују ти пројекти биће отворено 5.906 нових радних места. Појединачно, најскупљи су радници које ће швајцарска компанија Бери Калебо запослити у фабрици чоколаде, коју ће отворити у Новом Саду. За сто нових радних места Швајцарци су добили 12 милиона евра, што значи 120.000 евра по глави радника.
Економски стручњаци узалуд указују да субвенције нису ни од какве користи за домаћу привреду. Утицај субвенција на привлачење страних директних инвестиција на смањење незапослености потпуно је занемарљив. “Повећање појединачне субвенције за десет одсто довело је до повећања запослености на нивоу предузећа од 0,2 одсто. Давање субвенција за неквалитетне инвестиције је трка до дна, јер ће компаније са неквалитетном радном снагом свакако изместити своју производњу кад трошкови порасту, као што је било у случају Леонија”, рекао је Урош Делевић, професор на лондонском Универзитету Гринич на конференцији “Одговорно, корисно, отворено”, а преноси Нова економија.
Вучић то зна, али не мари. Туђим новцем плаћа представу у којој је присвојио улогу реформатора, који доводи стране инвеститоре више него ико пре њега. Цену плаћају грађани, жртве његових финансијских манипулација. Грађани плаћају новцем, али и животима, што ће се тек видети кад почне с радом Вучићев последњи фатални пројекат Рио Тинто.
штети коју ће компанија Рио Тинто изазвати кад почне експлоатацију рудника у Јадарској долини већ је много писано на страницама нашег Магазина. Какав је став власти најбоље илуструје Мирослав Чучковић, градоначелник Обреновца, који је еколошким активистима поручио: “Боље је да народ умре од загађења, него од глади”. Да би народу осигурао “бољу смрт”, а себи провизију од пола милијарде долара, колико му је обећано уколико омогући рад Рио Тинта у Србији, Александар Вучић мења прописе, законе, па и Устав.
Пре неки дан је Влада усвојила Предлог закона о референдуму, којим је избачена одредница о цензусу од 50 одсто, који је потребан да би одлука била важећа. Без ценуса, Вучић ће на референдум о Рио Тинту извести довољно подмићених и уцењених напредњака да подрже пројекат уништења Подриња, Посавине и целе Србије.
И пре референдума о самоубиству загађењем животне средине, у Вучићевој Србији народ умире и од глади. Док страним компанијама даје све што желе, Вучић грађанима Србије гули кожу с леђа. Најсиромашнији слојеви најсиромашнијег народа у Европи изложени су најжешћем удару службених утеривача дугова. Као што је поменуто у овом тексту, више од три милиона људи живи у ризику од беде, а међу њима је чак 1,1 милион пензионера који се налазе на удару јавних извршитеља. Многима је блокирано по пола или две трећине пензија. Тежина сиромаштва може да се израчуна и према конкретним показатељима. Један од начина, који показује праву слику беде објаснио је Душан Никезић. председник Одбора за привреду и финансије Странке слободе и правде.
– Како се живи у Србији види се и по расту укупног износа кеш кредита. Та врста кредита је најскупља, с просечном каматном стопом од девет одсто. Свака друга-трећа реклама на телевизији је банка која промовише кеш кредите за кречење, славе, рођендане, школски прибор… Свако мало видимо баку и деку који узимају кеш кредите да би унучету купили бицикл или чоколаду. Укупан износ кеш кредита се попео на 4,8 милијарди евра. То значи да свако српско домаћинство просечно за кеш кредите дугује преко 2.000 евра. Само у јуну узето је 100 милиона кеш кредита за летовање, а онда у августу и септембру још толико за набавку школског прибора. Тај износ је трипут већи него што је био 2012. године. На ивици сиромаштва живи преко три милиона грађана. У Србији 1,14 милиона запослених има примања испод 50.000 динара, а скоро половина, њих 500.000 прима минималац. Чак 805.000 пензионера добија испод 25.000 динара месечно, а 250.000 старијих од 65 година нема никаква примања. У сиромаштву живи 780.000 незапослених и неактивних старости између 25 и 54 године. Више од 200.000 деце прима социјалну помоћ. То је близу 3,2 милиона људи, што је више од половине грађана који тренутно живе у Србији – каже Никезић.
Да буде још горе, само у последњих неколико недеља цене хране и енергената су порасле за 20 одсто. Пошто управо та роба – храна и енергенти – учествују са 50 одсто у потрошачкој корпи, то значи да ће се трошак повећати за око 7.700 динара месечно, што на годишњем нивоу износи око 785 евра. Дакле, због повећање цена тих роба домаћинство ће остати без два месечна минималца.
Вучић, опет, креира своју паралелну стварност, која фалсифукује и податке које износе институције под његовом контролом. Званична статистика показује да је инфлација ове године порасла за 5,4 одсто. Иако је и то нетачно, Вучић није задовољан, па додатно лаже да инфлација износи само 3,5 одсто. Није му тешко, он је шампион у свим дисциплинама везаним за лаж и преваре.
– Скоро сам заплакао кад сам видео како изгледа Београд. Погледајте, то је један нови град. Видите једну нову земљу, другачију, једну нову, модерну Србију, видите успешне и задовољне људе, видите људе који могу да се мере са онима који живе у Немачкој, Швајцарској и Аустрији, а не на сиромашном Балкану. То је та нова парадигма. Све смо успели да променимо у неколико година. Од највећих губитника, који су у свему најлошији, успели смо да постанемо убедљиво први у региону у свему. У свему! Срећан сам што сам био део тима који је буквално померао брда и планине да би људи могли да живе боље и да својим радом могу да промене Србију и да наша Србија може да буде победник, а не вечити губитник – рекао је недавно Вучић.
Добро, тачно је да су он и његови сарадници успели да промене Србију, али не на боље. Тачно је и да грађани Србије сад могу да се мере са онима који живе у Немачкој или Аустрији. То и раде. Беже одавде, од његове среће.
Томислав Николић је својевремено, евоцирајући успомене на дане проведене с лопатом на крагујевачким сахранама, паметно истакао: “Чак и свако гробље има излаз”. Ту мудрост су схватили и прихватили многи грађани, који траже излаз с гробља, односно из Србије. Анкете показују да 83 одсто радно способног становништва жели да напусти Србију, баш као што је, откад је Вучић на власти, урадило више од 700.000 грађана.
Наравно, постоји и други, бољи излаз. Он упућује на отпор, на устанак и борбу за опстанак. Пљачкашки поход Александра Вучића већ је оборио Србију, оробио и понизио. Цело друштво трпи тешке политичке и економске, па и моралне последице његових злочина. Последњи је тренутак за побуну, пре него што Вучић закуца и последњи ексер у мртвачки ковчег Србије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 26, 2021
