Pročitaj mi članakU Srbiji je politička kriza. Narodna skupština se ne sastaje, premijer je u ostavci. Opozicija i analitičari govore o scenariju prelazne ili ekspertske vlade, koja bi pripremila teren za dobro nadgledane izbore. Srpske državne zastave dominiraju na studenskim protestima, što znači kolektivni zahtev za drugačijom Srbijom. Ranije ili kasnije, neminovno će se situacija okrenuti na stranu žrtve, a to je ovdašnji narod.
Људи поред којих су студенти пролазили више од три месеца клањали су се колони, било је потресних момената, проливено је много суза. Зашто? У грађанима се током 12 година режимског насиља и понижавања накупило толико, туге, незадовољства и све се то сада пролило у једном огромном уздаху олакшања, „нека су ту студенти“. Сад се Александар Вучић налази пред највећим изазовом од доласка на власт 2012. године, када је његова СНС почела да преузима државу.
Студентски протести у Србији на претраживачу протеста воде се као – аниткорупцијски, а наводи се и да су активирани јер се 1. новембра 2024. године урушио бетонски кров изнад улаза на железничку станицу у Новом Саду, при чему је погинуло 15 људи. До протеста је, додаје се, дошло и јер побуњени студенти верују да је корупција у држави и власти довела до пада надстрешнице, а захтевају хапшења и одговорност за овај догађај. Много тога данас у Србији не ради и стоји због студентског протеста.
А најважнија тековина ових протеста је борба за институције и то је оно што треба да се одржи у будућности. Ми имамо сад ситуацију да су студенти поставили у први план институције, које би требало да раде свој посао. Дакле, они траже од тужилаштва, траже од судства, траже од полиције, траже од јавног сервиса, које ми плаћамо, да раде свој посао, ништа друго. Страхота сазнања да ОН није за СВЕ надлежан, иако је годинама себе и све друге убеђивао да је он „богомдан“, дочекало је Вучића потпуно неспремног, а његове полторене псовачки настројене. Биће да то има неке везе са менталитетом како Вучића, тако и остатка његове странке. Назваћемо то менталитетом опсадног стања. Елем, руши се на силу изграђена харизма Великог Вође иза које се скривају сви полтрони режима.
Можда зато Ана Брнабић нађе још неки разлог да Народну скупштину задржи у залеђеном стању и надаље зачепи уста народним посланицима из опозиције. Јер, прва особа Скупштине Србије позната је по томе како се из петних жила труди да убеди јавност у то да нема никакве кризе у друштву и да институције раде свој посао. Оно што забрињава јесте то што такви почињу да осећају да им је слободно да раде шта хоће кад им падне на оно мало памети, ако им је уопште нешто остало. Е, то је већ проблем с којим ће Александар Вучић морати да се бори као председник Републике Србије, завидљивцима и мрзитељима упркос свим дешавањима. Са таквим саборцима Вучић би морао да се забрине за своју будућност.
Он би вероватно највише волео да су се студенти, а после њих и сви остали грађани земље, управо њему, лично, обратили за помоћ. Није важно да ли је у питању проблем са простатом, таштом која злоставља зета, лошим зубима код свиња типа „моравки“. Једноставно, он би желео да још једном буде „спасилац“ и велики месија. Али, како ствари стоје, та му жеља неће бити испуњена.
Студенти су охрабили људе да размишљају о простој чињеници – у демократији не одлучује Бог отац, један човек, него одлучују институције.
