Прочитај ми чланак

ПОРТРЕТ: Архиепископ Јован – македонски владика који признаје Српску Православну Цркву

0

Arhiepiskop Jovan

На путу да се архијереји, свештенство, монаштво и верници канонски непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) врате у јединство с осталим православним помесним црквама стоји један човек: архиепископ охридски Јован (Вранишковски).

Да би Македонска православна црква решила свој статус, а тренутно је не признаје ниједна сестринска црква, мора о том питању прво да разговара са Српском православном црквом (СПЦ), а да би тај разговор уопште почео – архиепископ Јован мора бити пуштен из затвора, тражи СПЦ.

У бројним медијским извештајима о његовим хапшењима, суђењима, првостепеним и другостепеним пресудама, пало је у заборав да је некада био „будућност македонске цркве”.

Завршивши Грађевински факултет у Скопљу и Богословски у Београду, свега пет месеци пошто је замонашен 1998. године, тада тридесетдвогодишњак, постао је најмлађи владика МПЦ. После две године добио је високу титулу митрополита брегалничког, касније велешко-повардарског. Био је то неуобичајено брз успон у црквеној хијерархији, после којег је следио суноврат.

Када је у јуну 2002. године објавио да прихвата од патријарха Павла предложено литургијско и канонско јединство са СПЦ и да целу своју епархију ставља у њено окриље, лавина осуда сручила се на њега. Добио је стигму „македонског Јуде”, а чули су се и предлози да му се обрије брада.

С бескомпромисним ставом да „у Македонији постоји само једна призната православна црква – моја епископија”, истеран је прво из зграде митрополије, а онда и из цркава. Почео је да служи литургије по приватним становима и трпи не само вербалне, већ и физичке нападе. За македонску сабраћу постао је расколник. За СПЦ – архиепископ охридски, поглавар дела цркве у Македонији и патријархов заступник, егзарх пећког трона.

Због схватања тадашњег председника Македоније Бориса Трајковског да се самосталност цркве идентификује са самосталношћу државе, његово иступање из МПЦ виђено је као шамар и држави и цркви.

Није случајно, дакле, Хелсиншки комитет за људска права 2013. године архиепископа назвао „првим политичким затвореником” у Македонији од њеног осамостаљења. Нити је случајно Вранишковски објашњавао да између вере и нације бира веру.

Прошле године поглавар МПЦ архиепископ Стефан писао је православној јерархији широм региона о његовим „криминалним активностима”. Македонски Синод, „црквена влада”, сада тражи од власти своје државе да покажу милост према рабу Божјем Јовану.

Осуђиван за ремећење јавног реда и мира, ширење расне, верске и националне мржње, према последњој пресуди архиепископ Јован осуђен је због проневере 250.000 евра.

Ухапшен је у децембру 2011. године на македонско-грчкој граници и од тада је у затвору „Идризово” код Скопља. Враћао се из Солуна, где је заказивао датум одбране докторске дисертације. Код себе је имао српски пасош.

(Политика)