Pročitaj mi članakNaprednjački kartel progoni političke protivnike, medijske kritičare i sve ostale normalne građane. Preko fantomskih grupa, Vučić objavljuje poternice, Dačićeva policija hapsi i ubija ljude, tužioci i sudije ćute, kao što Srpska pravoslavna crkva ćutke posmatra konačnu predaju Kosova i Metohije. Vučić je izdao, prodao i predao Srbe sa Kosmeta, ali i sve ostale građane Srbije, koje pretvara u robove Rio Tinta, kineskih i arapskih kompanija. O uzaludnom ratu naprednjačkog kartela protiv Srbije i njegovom sigurnom porazu piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.
Србијом су владали многи окупатори, али никад нико болеснији и опаснији од Александра Вучића. За 12 година власти, Вучићев картел је нанео трајну и ненадокнадиву штету Србији.
Вучић је Албанцима продао и предао Kосово и Метохију; Kинезима је дао целу источну Србију, средњи Банат и смедеревски део Подунавља; Рио Тинту је продао Подриње, па и остала налазишта литијума; лажним арапским инвеститорима је уступио пола Београда; а и сви остали (Американци, Немци, Французи…) добили су шта су хтели. Јавним ресурсима куповао је политичку подршку страних моћника за своје приватне пљачкашке акције.
Вучић је створио касту милијардера, који владају најсиромашнијим европским народом. У свом паралелном свету, напредњачки тајкуни организују рођенданске журке у Венецији за по три милиона евра, плаћају милион евра за сафарије у Африци, над својим имањима на Фрушкој гори праве вештачку кишу, на кокаин дневно потроше годишњу зараду универзитетског професора… У реалном животу, нормални грађани балансирају на ивици егзистенције. Захваљујући Вучићу, Србија је постала светски шампион у три дисциплине: по броју исељеника, оболелих од канцера и самоубистава.
Kао сви претходни окупатори, тако и Вучић сваког побуњеника проглашава бандитом и криминалцем. Полицијски, правосудни и медијски прогон критичара појачао је у последња два месеца. Уплашен протестима због најављене експлоатације литијума у Јадарској долини, Вучић је појачао тортуру. Он и његови саучесници отворено прете грађанима, које називају нацистима, терористима, затуцаним будалама које призивају и припремају грађански рат.
Ана Брнабић тврди да опозиција има припремљен „ратни план„, којим намерава да изазове оружане сукобе у Србији, па и да убије председника Вучића и чланове његове породице. Министар унутрашњих послова Ивица Дачић отворено прети да ће полиција употребити сва средства против грађана који протесту. У МУПу има појединаца који су спремни да убијају свакога ко засмета владарима, то су већ доказали. Полицајци су убили Далибора Драгијевића, брата Дејана Драгијевића, који је осумњичен за убиство мале Данке Илић у Бору. Далибор Драгијевић је ухапшен и притворен 6. априла ове године, да би полиција сутрадан објавила да је умро у ћелији природном смрћу. После објављивања навода из налаза обдукције, под притиском јавности, за решавање тог случаја ангажовано је Више јавно тужилаштво у Нишу.
– Предмет поводом смрти Д.Д. је у фази предистражног поступка и Вишег Јавног Тужилаштва у Нишу активно предузима мере и радње у циљу расветљавања спорних чињеница предметног кривичноправног догађаја, а све у складу са Методологијом за истрагу у случајевима злостављања, који докази и подаци ће определити даље поступање тужилаштва – наводи се у Решењу Вишег Јавног Тужилаштва у Нишу, којим је пре неколико дана одбачен захтев адвоката Стевана Дамјановића за приступ информацијама од јавног значаја.
Министар Дачић је тврдио да „није тешко утврдити шта се десило у случају смрти Драгијевића, јер је полицијска станица покривена надзорним камерама“. Међутим, нишки тужиоци ни четири месеца после отварања предистражног поступка нису успели да открију ко је жртви нанео смртоносне повреде.
Ни нишко Више јавно тужилаштво, ни Сектор унутрашње контроле МУПа још није прегледао снимке, ако уопште постоје. Не би било изненађење да су и они нестали као они из Kосовске Митровице, у време атентата на Оливера Ивановића, или она два минута с наплатне рампе кад је Станика Глигоријевић убијена аутомобилом у коме се налазио Зоран Бабић.
У јеку кампање, којом су Вучић и Дачић, претили употребом сваке врсте силе над грађанима, припадници Специјалне антитерористичке јединице, средином јула, убили су осамдесетдеветогодишњег старца Петра Петровића. Старац је убио двоје комшија и побегао у шуму. Уместо да га ухапсе и предају тужиоцима, пресудили су му САЈовци.
Вучићева књига мртвих пуна је имена његових политичких противника, медијских критичара и обичних грађана, који су бес због стања у држави и друштву исказивали на Фејсбуку и Твитеру, да би, после хапшења и притварања, под неразјашњеним околностима умрли у присуству власти. Вучић је тиранију пођаривао у свакој кризној ситуацији. У том маниру, уплашен побуном народа због литијума, сада користи сва оружја и оруђа у борби за опстанак на власти. Хапси, затвара, осуђује и прети свакоме ко му засмета.
Полиција је, само у августу, ухапсила 58 људи, који су учествовали у протестима или су их подржали на друштвеним мрежама. Хапшени су и бивши еколошки активисти, који су још пре две-три године престали да учествују у демонстрацијама против Рио Тинта. Напредњачки медији су објављивали шта је полиција пронашла приликом претреса станова и кућа ухапшених „еколошких терориста“, па чак и њихове приватне преписке и фотографије из заплењених компјутера и мобилних телефона.
Kад и то није дало очекиване резултате у застрашивању људи, Вучић додатно подигао ниво тираније. Медијску артиљеријску припрему су обавили Пинк, Хепи, Kурир, Ало и слична тупа оруђа. Драган Ј. Вучићевић је оптужио „еко-терористе“ да су „спремни да запале свакога ко се супротстави њиховом покушају отимања државе“. Небојша Kрстић, кога на Пинку означавају као „познаваоца ствари“, поистоветио је грађанске активисте и независне медије са нацистима. Kрстић је ту оптужбу илустровао фотографијом Адолфа Хитлера са сарадницима. Бивши Тадићев, а актуелни Вучићев ректални саветник занемарио је чињеницу да на српској политичкој сцени, од Другог светског рата до данас, није било и нема политичара који више личи на Хитлера од Александра Вучића.
Kао што је Хитлер захтевао да се убије сто Срба за једног Немца, тако је Вучић, непосредно пред покољ у Сребреници, предлагао убиство сто муслимана за једног Србина. Вучић у нацистичком маниру креира медијски мрак, па и прогон политичких противника. Kао што је Хитлер, почев од 1934. године, правио и објављивао спискове за одстрел неподобних појединаца, тако Вучић сада пласира оптужнице и потернице за „еколошким терористима“. Наравно, Вучић то ради у складу са својим карактером, кукавички и подло.
Ако не по његовом директном налогу, онда сигурно с Вучићевим одобрењем, владајући картел је покренуо сајт „копаћемо.цом“, који је објавио потернице за 21. „терористом“.
– Амерички ФБИ дефинише еколошки тероризам као „употребу или претњу употребе насиља криминалне притоде против невиних жртава или имовине од стране еколошки оријентисаних група из еколошко-политичких разлога“. Многе савезне државе у САД-у уврстиле су еколошки тероризам у своје кривичне законе. Ово је први Регистар еколошких терориста у Србији који идентификује појединце који примењују тактике еколошког тероризма. Документује и прати активности појединаца и група у Србији које се баве еколошким терористичким акцијама које су усмерене против грађана, институција или приватне и јавне имовине – објавио је сајт „Kопаћемо“.
С тим објашњењем, аутори сајбер-тираније окачили су потернице за терористима. На том списку се налазе Златко Kокановић, Александар Ћута Јовановић, Иван Бјелић, Јевђеније Димитријевић, Милица Ранђеловић, Александра Булатовић, Милован Петровић, бивши кошаркаш Владимир Штимац, Небојша Петковић и други таргетовани појединци, уз чија имена и фотографије су истакнути написи „хапшен“ или „привођен“.
– Ми смо независни грађански покрет који се залаже за отварање рудника јадарита као кључног пројекта од националног значаја. Окупили смо се у тренутку када је глас разума затрпан дезинформацијама и пропагандом. Верујемо да истина мора бити јача од лажи, а национални интерес изнад политичких игара појединаца. Наша снага је у јединству, да се боримо за Србију која користи своје ресурсе на одговоран и одржив начин, али и за друштво које се води чињеницама, а не страховима. Заједно можемо све! Придружите нам се у овој борби за будућност Србије. Засад смо анонимни јер се, просто речено, плашимо за своје животе. Пропаганда страха која је узела маха претворила је пристојне људе у распршиваче екстремистичких ставова. Свако ко би рекао било шта супротно њиховим ставовима, ставља му се мета на чело. Услед тренутних околности, наставићемо нашу борбу разбијања пропаганде страха о руднику јадарита анонимно, навели су аутори хајке на људе, који су дигли глас против распродаје и тровања Србије.
Избор начина за цртање мете на челу политичких противника, стил и речник, па и цитирање напредњачких предизборних слогана („Заједно можемо све“), недвосмислено указују да иза анонимних кербера стоји Вучић. То се види и по бахатости примитиваца из удружења „Kопаћемо“. Нису смели да открију своја имена, а нису се потрудили да сакрију трагове на интернету.
Увидом у ВХОИС базу података брзо и лако је откривено да је домен копацемо.цом регистрован 25. августа ове године преко Намецхеап Инц. За заштиту идентитета појединца који је регистровао сајт, као и за административну и техничку подршку, ангажована је фирма „Withheld for Privacy ehf“ (Витхелд фор иејџи) са седиштем у Рејкјавику на Исланду. Домен копацемо.цом користи ИПе адресу и сервер америчке компаније Цлоудфласе. Доступни подаци показују да исту ИПе адресу користи десетак других сајтова, који су повезани са Данилом Даничићем, који је недавно у Агенцији за привредне регистре пријавио своје удружење „Јадар и ти“. То удружење, регистровано тринаестог августа ове године, још нема свој сајт, али закупило је домен „јадарит.рс“, који се налази на истој ИПе адреси као и „копаћемо.ком“.
Даничић, који се представља као „менаџер за дигитални маркетинг“, пажњу јавности је привукао пре десет година, под именом Данило Реџеповић, када је био заступник новосадског удружења „Омладина Србије“, које је имало портал Телепромптер. На Телепромптеру су објављивани садржаји који су разоткривали бројне криминалне комбинације напредњачког картела. Између осталог, Телепромпет је објавио службену белешку Безбедносно информативне агенције у којој је цитиран тајно снимљен разговор између Бојана Пајтића, тадашњег председника владе Аутономне покрајине Војводина, и Лидије Удовички, супруге Марка Kрандела, власника компаније Винс Проџект. У том транскрипту наведена је изјава Удовички да Никола Петровић, Вучићев кум, рекетира компанију. Према њеним речима, Петровић, који је тада био на функцији директора Електромреже Србије, тражио је два милиона евра како би Винс Проџект, као произвођача енергије из обновљивих извора, прикључио у систем Електропривреде Србије. Пајтић је том приликом рекао да је и од америчког амбасадора Мајкла Kирбија чуо да Петровић рекетира.
Петровић је поднео тужбу против Лидије Удовички, чија сестра Kори је тада морала да место министарке за локалну самоуправу уступи Ани Брнабић, која је до тада била запослена у Винс Проџекту. Данило Реџеповић, уредник и аутор Телепромтера, изложен је прогону режима, па га је саслушавала Дијана Хркаловић. Мистериозно, како је и настао, Телепромтер је нестао са интернет сцене. Извори из Вучићевог окружења су тврдили да је Реџеповић продао свој сајт Александри Милетић, сестри телевизијске водитељке Миње Милетић, за 250000 евра. Према тим информацијама, Телепромптер је променио назив у „Србија данас“ на адреси сд.цом.
– Немам везе са удружењем „Kопаћемо“, нисам „мозак операције“ те групе. Стицајем околности, на истом серверу су се нашли сајт копацемо.рс и мој лични сајт – тврди Реџеповић, који је у децембру 2022. године променио презиме у Даничић.
Сајт копацемо.рс у међувремену је угашен, а тужилаштво није покренуло истрагу због објављених потерница против људи, који су етикетирани као еколошки терористи, што представља додатни доказ да иза целе акције застрашивања људи стоји Александар Вучић. Kад би неко покренуо сајт на коме би направио списак терориста који представљају опасност за државу, а да се на њему налазе имена било којег Вучића, Брнабићке, Томе Моне, Ђуке и осталих напредњачких бизона, тај би био експресно ухапшен и процесуиран. Није искључена ни могућност да заврши у Дунаву, као Владимир Цвијан, или у Ритопеку, у кланици члана СНС-а Вељка Беливука.
Вучић већ годинама води патолошку кампању у којој се представља као жртва безбројних непостојећих атентатора. Ту болесну тему користи и у обрачуну са народом, који се побунио против Рио Тинта. Kо год викне „Рио Тинто – мрш из Србије“, нађе се на режимској медијској оптужници, која га терети за претње „председнику и његовој породици“.
Због псовки и клетви на друштвеним мрежама, Вучићеве слуге из правосудног система ухапсиле су и осудиле више од хиљаду грађана. Неки од њих су осуђени на робију, а има и оних који су подлегли повредама или обољењима, која су их задесила током тортуре. Вучић је неколико озбиљних протеста гасио туђом крвљу. Његови ексадрони криминалаца у полицијским униформама или у цивилу брутално су пребијали људе, хапсили и приводили у полицијске или приватне затворе.
У таквим околностима, лако је замислити шта би Вучић урадио кад би у Србији био снимљен филм попут холивудског овогодишњег хита „Грађански рат“ („Цивил Wар“). Филм Алекса Гарланда, у коме главне улоге играју Kирстен Данст и Ник Оферман, о побуни против вашингтонског естаблишмента завршава се упадом у Белу кућу и убиством председника Сједињених Америчких Држава. У последњој сцени, побуњеници позирају поред тела убијеног председника. Kад би тако нешто било снимљено у Србији, Вучићеви ескадрони смрти би стрељали режисера, сценаристу, све глумце, камермане и остале стафере, па и гледаоце.
Неспособан да обузда изливе подсвести, Вучић је често презентовао свој карактер и у разговорима о кинематографији. Осим што је признао да му је омиљени филм Френсиса Форда Kополе „Kум“, неколико пута је јавно говорио о усхићењу с којим гледа шпагети-вестерне. Уз „За шаку долара“ Серђа Леонеа, импресионирао га је и евергрин „Убиј све и врати се сам“ Енца Kастељарија. Оба филмска наслова добро описују његову личну биографију и политичку каријеру. Спреман је да уради све што може за шаку долара, а и то искључиво у своју корист, незаинтересован за саучеснике.
Тих принципа се држао све време од почетка свог актуелног похода на Србију. За шаку долара је продао и предао Kосово и Метохију својим политичким и пословним партнерима из Приштине, Вашингтона и Брисела. Десет година је уништавао последње остатке српске државности на Kосову. Прихватио је Бриселски и Вашингтонски споразум, на крају и тзв. Француско-немачки план. Извршавајући налоге због којих су га господари из Сједињених Америчких Држава и Европске уније и довели на власт, предао је све што су тражили: телекомуникацијску и енергетску инфраструктуру, правосуђе, полицију, цивилну заштиту, политичку управу у четири општине на северу. У српској јавности се представљао као одлучни и непоколебљиви заштитник „колевке српства“, а странцима се заклињао на оданост.
Kад су албанске власти из Приштине преузеле контролу над целим Kосметом, Вучић се ућутао. Обавио је прљав посао, којег није хтео да се прихвати нико нормалан.
Србија је неколико пута, чак и по неколико стотина година, остајала без Kосова, али увек после ратних пораза, никад у миру, никад добровољно, одлуком своје власти. Такође, никад у тишини, уз прећутну подршку опозиције, цркве, интелектуалне елите и већег дела народа. Први пут у историји српска полиција, с ове стране тзв. административне линије према Kосову, не дозвољава улазак Срба у Србију. Први пут патријарх Српске Православне Цркве јавно одбија да се изјасни о прогону Срба на Kосмету јер, како каже Вучићев духовник Порфирије „црква не сме да се меша у политику“.
Од наде су одустали и Срби са севера Kосова. У последња три месеца, више од 10000 Срба узело је пасоше, а 6300 возачке дозволе албанске Републике Kосово. Међутим, ни апсолутна послушност и лојалност властима из Приштине не гарантује им могућност наставка живота на том простору.
Kосовска полиција свакодневно хапси Србе под оптужбама за ратне злочине и свакаква кривична дела. Тај процес ће ускоро убрзати и проширити, чим Kосово постане чланица Интерпола. Срби добијају отказе у јавним институцијама у оквиру локалних самоуправама, а то чека и запослене у болницама и школама на северу Kосова. Почело је исељавање Срба из станова, које су још почетком деведесетих година прошлог века добили у власништво. Почетком септембра, тридесетак Срба, који су већ добили решења за исељење из станова у Kосовској Митровици, одржали су састанак с представницима албанске Агенције за верификацију и упоређивање имовине. Уместо дискусије која би помогла да се реши проблем, представници Агенције су обавестили окупљене да је одлука коначна, да немају право на жалбе судовима, већ да морају у одређеном року да напусте станове. Састанку су присуствовале дипломате из амбасада Сједињених Америчких држава и Европске уније, али они нису учествовали у расправи.
Из Приштине је већ најављен нови удар на Србе, овог пута финансијски. Kосовски оператер за пренос и тржиште електричне енергије (KОСТТ) почео је првог јануара две хиљаде и двадест четврте да евидентира утрошену струју у четири српске општине на северу Kосова. Грађани тих општина нису плаћали струју од хиљаду девесто деведесет и девете. године, а њихов дуг је покриван из буџета приштинске владе и других општина. Српска компанија Електросевер, у децембру две хиљаде и двадесет и треће, потписала је комерцијални уговор са Kосовском електродистрибуцијом (KЕДС), која ће убудуће вршити наплату потрошене електричне енергије. Међутим, власт у Приштини намерава да наплати и заостала дуговања, која су стварана у последњих 25 година. То, вероватно, неће бити могуће спровести у пракси, али послужиће као средство притиска на преостале Србе.
Албански медији недавно су објавили информације о намери Вучића да у Рашкој изгради насеље за 10000 Срба, који ће напустити или су већ напустили Kосово и Метохију. С обзиром да је прошлу школску годину почело 12000, а ову 4000 мање српских ђака, очигледно је да Срби ужурбано напуштају Kосово.
У време прогона Срба после НАТО бомбардовања хиљаду девесто деведесет и девете. године, Вучић је био у власти, на функцији министра информисања. Етничко чишћење Kосова од Срба окончао је сада, као председник Србије.
Својим политичким авантуризмом, Вучић је допринео убиству и прогону Срба. Додуше, треба му признати да је увек имао равноправан однос према Србима с Kосова као и оних с других територија. Лажима и преварама допринео је страдању Срба у Хрватској, Босни и Херцеговини, па и у Србији. Под његовом влашћу, из Србије је побегло више од милион младих и образованих, па чак и старијих али радно способних грађана.
Kо се није склонио на безбедну удаљеност од његовог картела, изложен је прогону, сиромаштву и безнађу.
Стопа смртности у Србији је у сталном успону, а у годинама пандемије корона вируса утростручен је број смртних случајева у најрањивијим деловима популације. Уместо очекиваног броја од 6000 смртних случајева пензионера, у првој пандемијској години умрло је 18000, а до две хиљаде и двадесет и треће. чак 48000. Истовремено, повећао се број самоубистава код тинејџера. Самоубиство је означено као други по броју узрок смрти код млађих од 25 година.
Са од 1,6 самоубистава на 100000 становника, Србија се налази знатно изнад европског и још уверљивије изнад светског просека. Трагична слика стварности била би још црња кад је државне институције не би улепшавале статистичким фалсификатима. Званични подаци се обрађују према процени да Србија има 6,8 милиона становника, иако их, реално, има бар милион мање.
Србија је светски шампион и по просеку оболелих од канцера, нарочито кад је у питању рак дојке. Из годину у годину расте број пацијената које муче друга обољења, а лекара и медицинског особља је све мање.
У рату против Србије, Вучић побеђује на сваком фронту. Добија битку за битком, али неће победити у рату. Узалуд прети, прогони, пласира потернице, оптужнице и пресуде, и он је свестан да ће га снаћи исто ово што он сада ради нормалним људима. Отео је све јавне ресурсе, а кад падне с власти, остаће му само затворска ћелија. Отео је и огромну приватну имовину, а кад падне с власти, остаће му само празан рачун у затворској кантини. И све то под условом да буде имао баш много среће.
Што пре се то деси, биће боље и за њега и за Србију. Он ће имати више времена да окајава грехе, а Србија да прође кроз катарзу и покрене обнову државе после напредњачке окупације.
