УВОДНА РЕЧ

Текст који нудимо читаоцима „Борбе за веру“ саставни је део студије „Човек и рањени ерос/ Од свештене љубави до сајбер секса“ потписника ових редова, објављене у књизи „Мушкарац и жена пред тајном тела/ Православље и полност“ (Београд, 2006).

Разлог за његово објављивање је чињеница да живимо у свету страховите репаганизације, у коме се из окултних банкократских центара моћи човечанству намеће блуд као начин живота, с једним јединим циљем – да се сруше остаци хришћанског морала и нормалности, јер без тога је немогуће на власт довести антихриста, који ће бити, по православним оцима, потомак дванаест колена блудника. Да видимо од чега је хришћанство ослободило човечанство, и какво нам ново ропство намећу.

ХИНДУИЗАМ

Хиндуизам подстиче и аскезу (тапас) и пожуду (кама): оне су неопходне, као узајамне допуне, једно другом. Шива, један од Тримурти, је аскета чији је знак фалус (лингам), а који има и полне сталне односе, како би се свемир обнављао. Лингам бива предмет поклонења у многим индуистичким култовима, јер означава плодност и репродукцију. Обожавање лингама је у Индији старо 4000 година, и мноштво паганских храмова је посвећено њему.

Кришна, осма инкарнација Вишнуа, познат је као ратник и љубавник. Свирањем у фрулу, он баца у пожуду гопије-чобанице, које луде за њим. Кришни на омиљена гопија је Радха. Радха (Рада) је удата, и њена жудња за Кришном је прељубничка. Веома је значајно да се у кришнаизму, једној од пројава вишнуизма, прељуба сматра мистичком сликом односа Божанства и душе.

У индуизму је јако развијено учење о сексуалним техникама, прописаним у приручнику „Камасутра“. „Камастура“ се приписује мудрацу Ватсјајани. Ова књига, међутим, тврди да не служи као приручник онима који се воле, јер њих треба да руководи сопствени нагон.

ТАНТРИЧКА СЕКСУАЛНОСТ

У индуизму, пуђа подразумева приношење жртава божанству (хране, цвећа, мириса, музике).

Пошто тантристи сматрају своје тело сликом космоса, постоји обичај приношења пуђе свом полном органу. Такође, спајање мушкарца и жене сматра се жртвовањем семена богињи на жртвенику њеног полног органа.

Ритуални телесни односи почињу узимањем панчамакре (madya – вино, matsya – риба, mamsa – месо и mudra – пиринач, при чему класични индуизам забрањује коришћење меса, рибе и вина (дакле, тантра је свесни прекршај ради одласка „с оне стране добра и зла“.) Тантризам је, продирући у будизам, и Тибетанце везао са култовима Шиве и Шакти, који су све само не нормални. У својој књизи „Посвећење и посвећеници Тибета“ Александра Давид-Нил наводи један овакав тантристичко-будистички ритуал:

О АУТОРУ

Владимир Димитријевић је Српски православни публициста.
Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао 2010. године.
Аутор је више од 50 књига и мнноштва зборника различите тематике: од духовне, православно – богословске и црквено – историјске, до књижевне, образовне културне и сектолошке.

„Када се период затвореништва завршио, и биле обављене све неопходне иницијације мужа и жене, Марба се затворио са својом женом Дан-медма у својој молионици. Лама је заузео ритуално место са својом супругом-дакини, а Нгог Чојдор и његова жена су загрљени седели крај његових ногу. Марба је излио своју сперму у чашу од људске лобање и помешавши је са ра-зним састојцима који тобож имају магијска својства, дао ученику и његовој жени да смесу попију.

Тај необични ритуал познат је малом броју лама. Према сведочанствима која сам ја скупила, изводи се врло ретко. Говоре да само они који су били иницирани у најскривеније тајне езотеричког учења имају право да га врше. Било ко други, ако се усуди да то учини, родиће се (у наредном животу, нап. аут.) као демон.“

Што се тантризма тиче, Мирча Елијаде верује да је реч о духовном противнападу култа мајке – богиње који су упражњавали индијски домороци Дравиди пре но што су стигли ратнички оријентисани пред-ставници беле расе, Аријевци, који су упражњавали соларне култове и прого-нили домородачку религиозност. Он каже:

„Основни тантристички став је, као и код осталих пагана, да је стварност једна и јединствена, а да је дуалитет лила, игра божанске свести. За разлику од традиционалног индуизма, тантризам сматра да велови маје, материјалне обмане, могу бити коришћени на путу ка просветљењу. Користећи силе маје, тантриста надилази саму илузију, и враћа се првобитној једноти, која је Бог. Ова првобитна једнота, океан чисте потенције, без облика и појава, постојала је све док нешто није узнемирило равнотежу, после чега се божанство дели на мушки и женски пол. Узнемирење „Бога једноте“ у тантризму се сматра неком врстом „божанског лудила“, које је постало основа за настанак творевине…

Што је време више пролазило, од сат-југе (златно доба) до кали-југе (доба пропасти), творевина се све више регенерисала и у кали-југи велови маје постали су готово непрозирни. Једини начин да се све уреди је уништење творевине.“

Зато је покровитељ већине тантриста Шива, бог уништења, и његова жена Кали, богиња смрти. Неке од тантричких секти, какве су „тхуг“ и „пиндарис“, због оваквог религијског става, увеле су приношење људских жртава као део својих обреда. Шива је уз то, бог екстазе, божанског лудила. Он персонификује лилу тј. божанско лудило. Тантристи га обожавају да би „полудели“ заједно с њим, и тако продрли са оне стране постојања. Сличан је био култ Диониса, бога вина и разузданости. У култу Диониса – Загреја, кога су убили и раскомадали Титани, упражњаван је ритуал омофага. Приношена је људска жртва, њено тело је комадано, а учесници су, једући месо, учествовали у „божанској“ природи Диониса – Загреја. Овај обред у Риму у трећем веку после Христа, због стравичних злочина, био је забрањен.

Коментаришући забрану Дионисовог – Бахусовог култа, Плиније вели да се у баханалијама убијати човека сматрало „најузвишенијим,“ религиозним чином, а користити његово тело – најпохвалнијим,“. Тантра има за циљ буђење кундалини енергије која, склупчана на дну кичме, почива у виду змије. Она се пробија кроз седам енергетских чакри, да би се сјединила са Шивином чакром („треће око“) на челу. Брукс Александер о томе пише: „Када се бог н богиња сједине у сексуалном загрљају, наступа просветлење, ишчезава илузија, и све је само Једно“.

Циљ тантризма је веома практичан: производња одређеног стања свести. Пошто и тело и душа кореспондирају са поларитетом космоса, и само тело треба користити у обредима за буђење надсвести. Тантрици користе мантре (магијско певање), јантре (магијске цртеже и символе попут мандале), као и јогу, најпре хата-јогу, јер је она физичка. Хата-јога подразумева вежбање асана (положаја тела), мудре (ритуалних гестова) и пранајаме (контроле дисања). Неопходан је и гуру, који тумачи тајна значења тантричких списа и предаје динамизам тантричке традиције. Гуру приликом иницијације ученику налаже да му се поклони и обожава га, предаје му семе „моћи“ – мантру, са упутством за коришћење; даје му савете за вежбе визуализације и божанство коме иницирани нарочито треба да се обраћа. Ученик добија и ново име…

Сексуални однос у тантризму се зове „маитхуна“. Циљ вежбе је постизање „троструке непокретности – семена, дисања и свести“. У току полног односа, пред његов врхунац, тантриста има задатак да заустави дисање и спречи ејакулацију, што, тобож, доноси „просветаење“ (мада може бити узрочник смрти). Тантристи се деле на тантристе леве руке и десне руке; леви су црни или црве ни, а десни бели. Леворукаши полни чин описан у својим древним књигама схватају буквално, а деснорукаши фигуративно. Духовни центар тантре леве руке је Шамбала, а десне руке Агарта. (Тибетански будизам се јасно определио за тантру леве руке.) Језик тантричких списа је намерно неразумллв и вишесмислен, да би се тајна чувала од непосвећених. Само гуру и иницирани знају шта то у ствари значи.

ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО:

ПОЛНОСТ И ДУХОВНОСТ: Хришћанство и чедност – зашто демони воле блуд?

ПОЛНОСТ И ДУХОВНОСТ: Настраности и проституција нехришћанских култова

Ученици сатанисте Алистера Кроулија веома се често служе овим тантричким триком: кад он, на пример, описује жртвовање детета у неком обреду, кроулијевци кажу да се мисли на полни однос, и да дечак кога треба жртвовати значи фалус. Овај тза „интенционални језик“ („сандха-бхаса“) има за циљ довођење ученика у „парадоксалну ситуацију“. Према Елијадеу, разбијање језика води „уништењу“ профаног универзума и замену тог универ-зума неким другим, „просветљеним“.

Елијаде каже:

„Било који еротски феномен може да означава у том ‘интенционалном језику’ једну хатха-јогистичку вежбу или једну етапу медитације, као што се било коме символу, било коме ‘светом стању’, може придодати ‘еротски’ смисао“. –

А полни чин?

Елијаде каже:

„Сексуално сједињавање се претвара у ритуал у коме људски пар постаје божански.“

Тантристички морал подразумева двојност: оно што је за неке пропаст, за друге је спасење. Тантристички текстови често понављају изреку. ‘Истим оним актом због кога неки људи бивају у ватри пакла током милиона година, јогин добија свој вечни благослов’. То је, као што знамо, основа саме јоге коју излаже Кришна у „Багавадгити“:

„Онај кога егоизам не одведе на криви пут и чија је свест остала непомућена, убио неког или не, неђе тиме бити (кармич-ким ланцем) свезан“ (XVIII, 17). Већ се у Брхадархјака – упанишади (V. 14, 8) тврдило: „Онај који то зна, какав год грех учини, све поднесе и остаје прочишћен и неупрљан, не стари и остаје бесмртан“.

Као наследник ове традицији, јапански гуру Шоко Асахара је чврсто веровао да је изнад карме: трујући путнике у токијском метроу 1995, он, по свом уверењу, није чинио грех, него нешто за њихово добро. За тантристу оргија, канибализам и свако зло могу бити „религијски чинови“.

Уосталом, верује се да је сам Буда сексом савладао демона Мару. То се звало „вежбе на кинески начин“. У једној тантри, Вашиста, син Брахмана, одлази да пита Вишнуа у облику Буде како може стеђи наклоност богиње Таре. Кад је стигао у Кину, угледа Буду како ужива са хиљаду жена, у еротској екстази. Запањен, он узвикује да је то супротно Ведама, али му неки глас каже да се наклоност Таре може стећи само коришћењем „кинеске технике“. „Мудри“ Буда му поручује:

„Жене су богови, жене су живот, жене су драгуљи. Треба увек у мислима бити међу женама“. Кад је умрла жена Јен-чуа, која је целог животасвоје тело давала младићима, открили се да је она то радила као „просветљени Бодисатва“…

Елијаде каже да се у вишнуитском кришнаизму за идеал љубави узима „илегална“, „антисоцијална“, љубав Кришне и Радхе, која означава потпуни раскид са нормама друштва који захтева аутентично религиозно веровање. Он сматра да Индусима хришћанска мистика, у којој је Христос чедни женик, а душа невеста, није довољно „јака“, зато што „недовољно истиче напуштање свих социјалних и моралних вредности које налаже мистичка љубав“.

КИНА – КОНФУЧИЈАНСТВО И ТАОИЗАМ

Кина се обликовала под снажним утицајем конфучијанства, заснованог на култу предака и потреби за што већим потомством. Зато су многи Кинези били полигамни. Припадник средње класе могао је да има од три до дванаест жена, племић више од тридесет, а цар стотину, при чему су односи с њима строго ритуализовани. Жена је била у подређеном положају, и њена дужност је била само да задовољава мушкарца и да рађа децу.

Продор будизма у Кину довео је до аскетизма и појаве монаштва и међу мушкарцима и међу женама, против чега се конфучијанизам борио.

Други религијски правац је таоизам, чији је оснивач Лао Це. Тао је крајња стварност, безлична праоснова свега, која се изражава као енергија, покрет и стална промена. Уравнотеженост и хармонија супротности пројављују се кроз принципе јин (мушки) и јанг (женски), и њихова узајамност се очитује у великом космосу, али и у човеку (микрокосмосу). Смрт је последица раздвајања јина и јанга. У заметку, у утроби, је сва сила непокретног, али делатног, Тао – зато се и мудрацу препоручује да буде као фетус (непокретан, а сведелатан, јер Тао делује кроз њега).

У изворном таизму нема сексомагијских експеримената, али их, у каснијем развоју истог, има много. У делу „Су Ну чинг“ (други-трећи век нове ере), Су Ну тврди да је жена јача од мушкарца као што је вода јача од ватре, и да онај ко зна да следи јин и јанг доживљава небеска задовољства. Због веровања да је мушка полна енергија лако потрошива (као ватра), а женска неисцрпна (као море), таоисти препоручују мушкарцу да има што више жена, а да не троши своју семену течност – реч је о узимању женске енергије, својеврсном енергетском вампиризму.

Ко Хунг је тврдио: „Што више мушкарац има односа, има више користи од полног чина.“ Ако се спаја само са једном или две жене, то тобож води „превременој смрти“. Када је митски Жути Цар питао једну посвећеницу о користима полног односа без изливања семена, она му је рекла да, ко се једном уздржи -стиче снагу, три пута биће излечен од болести, осам пута – добија бесмртност, а десет пута – биће божанствен.

За секту „жутих турбана“ сексуално спајање значило је ослобађање од свих греха. Они су имали и велику моћ и политичким утицај, успевали су да подигну устанке против државе, који су, на једвите јаде, гушени.

Веровало се да, прецизно изведени, полни односи доносе неку врсту излечења. Положаји у односу повезани су са окултном нумерологијом, и препоручују се за разне болести.

(Наставиће се)

(Борбазаверу.инфо – Владимир Димитријевић)

Ознаке: блуд, Владимир Димитријевић, демони, паганизам, полност, православље, православна поука, хришћанска духовност