Прочитај ми чланак

ПОГЛЕДАЈТЕ: Ватромет у Москви у част 75. годишњице ослобођења Београда

0

У Москви је приређен ватромет поводом 75 година од ослобођења Београда.

Подсећамо, Београдска операција (или Београдска офанзива) представљала је једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Операција је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ, надовезујући се без застоја на операције у источној Србији и настављајући се гоњењем непријатеља кроз Срем. Здружене јединице НОВЈ и Црвене армије нанеле су у овој операцији немачкој Групи армија Србија тежак пораз, ослободиле су Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Београдском операцијом окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије.

Двадесетог октобра, након шестодневних тешких борби, Београд је био коначно слободан. Мноштво грађана изашло је на улице да би одушевљено поздравило ослободиоце.

У борбама за ослобођење Београда од 14. до 20. октобра погинула су 2.953 борца НОВЈ и око 960 црвеноармејаца.

Немачке оружане снаге имале су око 15.000 погинулих, међу којима обојица командујућих генерала, и око 9.000 заробљених. Према званичним информацијама поводом 10 година Београдске операције, немачке снаге су имале 16.799 мртвих и 8.739 заробљених.

Током операције ослобођена је целокупна територија Србије северно од долине Западне Мораве и источно од Велике и Јужне Мораве. Група армија Србија, специјално образована за одбрану Србије, тешко је поражена, нанети су јој ненадокнадиви губици и избачена је са свог терена. Командант Југоистока је 3. новембра расформирао је штаб Групе армија Србија и изразио признање и захвалност штабу и јединицама на јуначком отпору надмоћним снагама. Над немачким снагама у Срему преузео је команду штаб LXVIII корпуса. Ометен је план врховне команде Вермахта о стварању фронта на источној граници Србије, угрожено је извлачање Групе армија Е из Грчке и створена је повољна основица за даље офанзивне акције. Београдска операција била је важан корак у коначном рушењу нацистичке Немачке.

Београд је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове Демократске Федеративне Југославије.

Црвена армија и четници

Посебно треба нешто рећи о односима између Црвене армије и четничких одреда Драже Михаиловића. И поред различитих идеолошких ставова, четници нису желели да улазе у оружане сукобе са совјетском армијом. У лето 1941, после Хитлеровог напада на СССР, Михаиловић је изразио наду да ће совјетске трупе разбити Немце и преко Румуније притећи у помоћ Југославији. Он је лично издао наредбу којом се четницима забрањује да ступају у оружани сукоб са Црвеном армијом. Михаиловић је у црвеноармејцима видео врло важан фактор коначне победе над немачким трупама, а био је свестан и велике војне надмоћи совјетских трупа над четницима, и зато се трудио да избегне озбиљне и бесмислене губитке.

То његово наређење се углавном поштовало за време Београдске операције, нарочито у борбама за Београд. Са друге стране, четници су на Михаиловићев захтев наставили да пружају отпор Титовим партизанима, пре свега на територији Словеније, али сукоби са борцима Црвене армије у то време нису забележени.

Наравно, у ратним условима се не може искључити могућност избијања појединачних инцидената, али је неоспорна чињеница да су се четници жестоко борили против својих политичких и идеолошких противника са југословенске стране, а не против Црвене армије. Исто тако је и општа мобилизација коју је Михаиловић објавио 1. септембра 1944. имала за циљ да не дозволи комунистима долазак на власт у ослобођеној Југославији, а не да позове четнике у борбу против совјетских јединица које су се спремале да ступе на југословенску територију.