Прочитај ми чланакНекада се устајало на помен муда Србинових, клицало им се, вукла их је Србенда за собом, а данас…
Данас их је остало још за депилацију, евентуално.
FOTO: IN4S
Падале су главе ко би Србину покушао да заврне муда, сад их заврће ко хоће, новосрпска блазирана муда…
Чакшире су ђедовима биле тесне, данас су нам и ове „хеланке“ прешироке…
Ни муда- ни образа!
Све нам је добро и све нам ваља.
Што нам је мање Србије то смо већи Срби!
Косово нам је вест- Метохија ни толико.
Изгибосмо по кафанама.
Опевали смо све чега смо се одрекли.
Што нам је мање Србије то гласније певамо о њој.
Да нас ко слуша по сплавовима запитао би се како исти не потону од „толиких“ муда…
Народ смо завичајних вечери, а не завичаја.
Презиремо мученике што продају и одлазе, могли су, морали су још мало да нас сачекају, само што нисмо…
Рекли смо: „Догодине…“, где журе..?
Брже бисмо али нема онлајн и доставе, јбг!
Мало је Косова поља да га сроламо у буксне и попушимо.
Да може Косово у вену а Метохија да се пошмрче с певаљкиних сиса- јуче би већ било то „догодине“, али…
Мало је ћирилице да се „ишарамо“ по читавом телу, а децу спремамо за пеџалбаре и надничаре туђинима.
Преко леђа Његош, на грудима Острог, а у глави: како да зајебем ближњега свог.
Браћа се виђају по судовима…
Више својте на рочиштима него славама.
Бог је вазда неправедан према нама- ни пола да нам испуни са листе жеља, а ми онолико китимо иконе ко трубаче, но…
Дакле: не дамо Косово и Метохију, али ако га већ издају и отимју- сачекаћемо „догодине“, можда га буде онлајн и за доставу.
Не дамо Републику Српску, али ништа вез башчаршисјких ћевапа! Нек нам псују мајку- само нек је довољно лука и туцане паприке.
Не дамо Републику Српску Крајину- а цифрамо се колико нас је по јамама, вртачама, Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском…
Чекамо да звери саберу колико су нас поклали, непристојно је да се намећемо и мешамо, догодине ћемо и то…
Барем догодина имамо довољно, и то не дамо никоме да нам отме!
Муда, бре, муда су то- новосрпска, блазирана, скројена по мери сепареа и ових три фртаља краћих „хеланки“ у које смо се утегли.
Некада се устајамо на помен муда Србинових, ено још бразда од Газиместана до Кајмакчалана, Мојковца, Кошара, Паштрика…
Могао си да сејеш у те бразде, да залегнеш ко у ровове, лужњак да се у љих укорени, а данас…
Ни муда, ни образа, само гузице.
Оне ће остати од нас.
Велике гузице- великих Срба.
Да певају, песама барем имамо да гузице не заћуте вековима, кад смо већ ми на векове заћутали.
Чега нема- без тога се може, јел да?!
И без муда!
Све је на распродаји- само ће песме бити све скупље.
Што мање знамо шта нам је свето- то ћемо више стрпати у сисе певаљкама да нам о светињи певају…
Анђелковић: Режим пуца, полиција и војска неће на народ ако Вучић нареди репресијуhttps://t.co/emdhAWBlik
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 28, 2023
