Прочитај ми чланакМинистарство унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) је, уставно и законито, покренуло поступак сређивања регистра пребивалишта грађана (црногорских држављана), а тиме и сређивања бирачких спискова, што је неопходан услов за одржавање демократских и поштених избора. Такође, Министарство је покренуло и поступак да се омогући несметано стицање црногорског држављанства странцима који десет година законито (привремено и стално) бораве у Црној Гори.
Ђукановићева власт је, из политичко – партијских разлога, омогућавала да на изборима гласају (остваре активно бирачко право) и они црногорски држављани који дуже од двије године стално живе у иностранству и тиме више не испуњавају резиденцијални услов да бирају, у складу са чланом 45 став 1 Устава ЦГ (Бирачко право – „Право да бира…има држављанин Црне горе који…има најмање двије године пребивалишта у Црној Гори.“).
Зашто је то урађено? Зато што су то сигурни гласови ДПС-а и Ђукановића.
У члану 8 Закона о регистрима пребивалишта и боравишта („Службени лист ЦГ“, број 46/2015),прописано је („Евиденције – Регистар пребивалишта чине евиденције: 1) пребивалишта…црногорских држављана…3) одјава пребивалишта црногорских држављана који су се одселили у другу државу“. А у члану 2 став 2 истог закона , нормирано је („Садржај регистара – Пребивалиште је мјесто на територији Црне Горе у којем се црногорски држављанин настанио с намјером да у њему стално живи, а које је средиште његових животних активности и са којим има трајну повезаност.“.
Значи, по самом Закону, држављанин Црне Горе који се исељава из Црне Горе да би се настанио у другој држави с намјером да у њој стално живи, више нема пребивалиште у Црној Гори. Самим тим, за вријеме сталног боравка у другој држави , привремено губи бирачко право (наравно, не у црногорско држављанство), које поново стиче повратком у Црну Гору.
Последично, Министарство је дужно да ове грађане (држављане Црне Горе) брише из регистра пребивалишта и унесе њихове податке у регистар одјава пребивалишта, те да их избрише из бирачких спискова.
Ђукановићева власт је странцима (у далеко највећем броју Србима) незаконито отежавала услове за стицање црногорског држављанства пријемом, из јасног разлога што та лица никад не би гласала за његову антисрпску, антицрногорску и проусташку политику. Зато је, срачунато погрешно, тумачен члан 8 став 1 тач. 3 Закона о црногорском држављанству („Службени лист ЦГ“, број 13/2008,40/2010,28/2011,46/2011,20/2014 – одлука УС,54/2016 и 73/2019) (у даљем тексту: Закон) („Стицање црногорског држављанства пријемом – Црногорско држављанство пријемом може стећи лице, у складу са интересима Црне Горе, које је поднијело захтјев и испуњава следеће услове да…3) у Црној Гори законито и непрекидно борави десет година прије подношења захтјева за пријем у црногорско држављанство;…“).
На основу неуставне упућујуће норме – члана 17 Закона („Критеријуме из члана 8 став 1 тач.3,4 и 7 (за стицање црногорског држављанства пријемом – појашњење М.Г.)… утврђује Влада.“, Влада је донијела, такође неуставну, Одлуку о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом („Службени лист ЦГ“, број 47/2008,80/2008,30/2010 и 56/2012) (у даљем тексту: Одлука).
Члан 17 Закона и Одлука су неуставни јер нијесу сагласни са чланом 16 став 1 тачка 1 Устава („Законом се, у складу са уставом, уређују: 1) начин остваривања људских права и слобода, када је то неопходно за њихово остваривање…“). Иако су чланом 17 Закона и Одлуком прописани „критеријуми за утврђивање услова“ „да се Власи не досјете“, очито је да се Одлуком одређују сами услови за стицање црногорског држављанства пријемом, што је законска материја.
Надаље, одлуке су општи акти ниже правне снаге од закона, који морају бити сагласни са законом и доносе се ради извршавања закона. По члану 100 став 1 тачка 3 Устава,(„Надлежност – Влада: …доноси…одлуке…за извршавање закона;…“). Одлуке су процедурални акти којима се прописује поступак извршења закона, овлашћења за предузимање потребних мјера и радњи, рокови, регистри, обрасци и сл.
Зато је неопходно да Скупштина донесе Закон о измјенама и допунама Закона о црногорском држављанству ,којим би се брисао члан 17 Закона и констатовао престанак важења Одлуке , а њен садржај, ако се процијени да је то неопходно, пренио у измијењени и допуњени Закон.
Поред наведеног, Одлука није у сагласности са чланом 86 став 1 алинеја 1 Закона о странцима („Службени лист ЦГ“, број 12/2018).Наиме, у члану 2 став 1 алинеја 2 Одлуке, прописано је да „Законити боравак, у смислу члана 8 став 1 тачка 3 Закона, има лице…(које) и има: … – боравак на неодређено вријеме (стално настањење);…“
Али, у члану 86 став 1 алинеја 1 Закона о странцима, нормирано је: „Дозвола за стални боравак може се издати странцу који је до дана подношења захтјева за издавање дозволе законито боравио у Црној Гори непрекидно пет година на основу: – одобреног привременог боравка…“).
Значи, десетогодишњи законити и непрекидни боравак странца у Црној Гори, као услов за стицање црногорског држављанства пријемом, подразумијева пет година привременог и пет година сталног боравка, а не како произилази из Одлуке (пет година привременог и десет година сталног боравка у Црној Гори)?! Тиме је, незаконито и срачунато, Ђукановићева власт за пет година, продужила чекање странаца (читај: Срба) на црногорско држављанство.
Треба још једном подсјетити на неуставни и покрадени референдум о црногорској независности, из 2006.године, иако се његове правне последице више не могу промијенити. И тада је Ђукановићева власт неуставно спријечила више стотина хиљада црногорских држављана који су живјели у Србији (махом Срба) да гласају на референдуму. Јасно је да би они гласали против независности Црне Горе. Тиме је Ђукановићева власт неуставно и незаконито прекинула њихову правну везу са матичном државом Црном Гором и повриједила њихово неотуђиво уставно право да учествују на плебисциту о државном статусу своје домовине! Ђукановић је знао да му, у том случају не би помогла ни фамозна већина од 55 одсто изашлих на референдум коју је договорио са западним господарима, а која већина није позната у историји свјетских плебисцита!
То је било и у супротности са чланом чланом 32 став 1 Устава РЦГ, из 1992.године: („Бирачко право – Грађанин (држављанин – појашњење М.Г.) Црне Горе који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран.“). Једном ријечју, референдум је спроведен и референдумска одлука је донијета противно тада важећем Уставу.
Најновији акти насиља Ђукановићевих „комита“ по Црној Гори, још једном потврђују да је он у стању да створи хаос, како би ДПС и он, као неформални центар моћи, поново вршили законодавну и извршну власт и даље пустошили Црну Гору. Насилничке „комитске“ групе су подстакнуте Ђукановићевим говорима мржње и посредним финансијским „инјекцијама“ „прве фамилије“ и ДПС-а. Зато је нужно процесуирати кривичне пријаве против Ђукановића за говор мржње, те покренути парламентарни поступак његовог разрешења, као предсједника Црне Горе. Управа полиције, прекршајни судови и тужилаштва су дужни да неодложно,у границама своје надлежности, допринесу да се обезбиједи ред и мир, спријечи уцјењивање Владе и других државних органа и високих функционера, заштите грађани и имовина, обезбиједи нормално одвијање саобраћаја, те кривично и/или прекршајно процесуирају сви који су одговорни за дивљање по Црној Гори.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
