Pročitaj mi članak
Настава у основним и средњим школама, данас се одвија несметано у 93 одсто школа, саопштило је Министарство просвете.
Према подацима добијеним од школских управа, до 10 сати, од 1.764 школе на територији Републике Србије, настава је потпуно обустављена у 96, а часови су скраћени у 29, што износи седам одсто од укупног броја школа.
Од четири репрезентативна синдиката у просвети, 1. септембра штрајк упозорења започела је Унија синдиката просветних радника Србије, која између осталог захтева, да се из најављеног смањења зарада запослених у јавном сектору изузму просветни радници.
ПОЧЕТАК ШКОЛЕ УЗ ШТРАЈК ПРОСВЕТАРА
Београд — Нова школска година почеће у понедељак у Србији за око 900.000 основаца и средњошколаца, међу којима је 68.500 ђака првака.
Почетак нове школске године обележиће и штрајк упозорења који сутра у 12 часова на београдском Тргу Николе Пашића, организује Унија синдиката просветних синдиката, негодујући због најављеног смањења плата просветарима за десет одсто.
Представници Уније синдиката просветних радника најавили су да ће у понедељак организовати једино пријем дјака првака.
Остали репрезентативни синдикати просветних радника одлучили су да не организују штрајк пре почетка разговора са представницима владе.
Школска година ће несметано почети и у деловима Србије који су претрпели највеће штете током мајских поплава.
Како је најавио министар просвете и науке Срдјан Вербић, три школе у Обреновцу радиће у три смене док се не заврше радови на обнови оштећених школа у том граду.
„О платама нећемо 1. септембра“
Београд — Поводом најављеног штрајка просветних радника, министар Срђан Вербић каже да је штрајк легитиман начин протеста, али да није право време за разговор о платама.
Министар просвете Срђан Вербић рекао је у интервјуу за Б92 да је најављени штрајк просветара легитиман начин да они изразе протест и да на то имају право, али да се он нада да се сви проблеми могу решити и за столом.
Унија синдиката просветних радника Србије организоваће сутра, 1. септембра, на Тргу Николе Пашића у Београду једночасовни штрајк упозорења и обуставу рада у школама чланицама те синдикалне организације, због најаве смањења плата у просвети за 10 одсто.
Синдикалци, такодје, траже да држава реши и проблем вишка запослених и да се уведу платни разреди.
Вербић није директно одговорио на питање да ли је могуће да просветни радници буду изузети из најављеног смањења плата за 10 одсто запосленима у државној управи већ је рекао да се о томе може разговарати када буде познато како ће и за колико плате бити смањене.
„Могуће да је то нихов захтев а за све остало имамо много већих непознаница од тога, о томе ћемо разговарати када будемо тачно знали како ће изгледати смањивање плата. Ја мислим да 1. септембар није прави тренутак да о томе причамо. Имамо пречих ствари 1. септембра“, рекао је министар Вербић.
Поводом изјаве да у образовању нема прекобројних али има технолошких вишака, Вербич каже: „У овом тренутку постоје листе технолошких вишака, то је био захтев Синдиката да се преко те листе запошљавају људи у школама, то је био договор и даље тај договор важи. Ја се лично надам да ћемо у догледно време успоставити систем да се примају у школе најбољи, а не они који су технолошки вишкови“.
Коментаришући обнову школа у поплављеним подручјима, Вербић каже да ће сви ђаци кренути 1. септембра у школу, али да ће део ученика који су уписани у школе оштећене у мајским поплавам бити распоређен до даљег у друге установе. „Сви ће кренути 1. септембра у школу, не сви у своју школу, али надамо се да ће већ у другој половини октобра сви бити у својим школама. У овом тренутку понегде морамо да уведемо и трећу смену“.
Осврћући се на Закон о високом образовању који би требало да дефинише многе ствари, између осталог и докторске студије, а који ће се наћи у Скупштини 2. септембра, министар просвете каже: „Постојаће регистар свих завршних радова, ко је био ментор, када је одбрањен, где…“
Вербић је, међутим, додао да верује у „људску креативност и да ће и после овог закона и јасног дефинисања, људи наћи начина да доводе у питање докторске тезе“, али ће, како оцењује, „барем доводити у питање квалитет, а не нешто што су факти“.
(Б92, Бета)
