Прочитај ми чланакМисија ЕУФОР у БиХ биће продужена, у резолуцији Савета безбедности неће се спомињати ОХР, нити ће се високи представник обратити тој институцији.
Аналитичари с којима је ДW разговарао оцењују да је то победа Русије.
„Ово је заиста неславан и не сасвим кредибилан почетак Кристијана Шмита. Он је први високи представник коме је забрањено да се обрати у Уједињеним нацијама. Ово је нажалост и нова реторичка муниција за господина Милорада Додика, коју ће он без сумње употребити за даље сејање страха и психозе у Босни и Херцеговини. Странци у међувремену ћуте, а о санкцијама још ни речи. Тако је то кад господин Шмит каже ‘ја нисам Педи Ешдаун’. И сигурно да није“, каже за ДW новинар Ерол Авдовић, који у Њујорку прати седницу Савета безбедности Уједињених нација.
На седници би у среду (3.11.) требало да буде продужен мандат ЕУФОР (Европских војних снага) у БиХ, али се шеф ОХР-а Кристијан Шмит неће обратити члановима Савета како би представио свој редовни извештај о стању у БиХ. То је резултат вишедневних преговора иза затворених врата у УН којима је Русија заправо „добила шта је хтела“.
„Москва је практично ултиматумом захтевала да се високи представник не обрати УН, у замену за усвајање резолуције о продужењу мандата ЕУФОР-а у БиХ без њиховог вета. Тако ћемо имати нови текст резолуције у којем се ОХР и високи представник неће спомињати. На крају су изгледа и Американци пристали на то, иако је изгледало да је њихова црвена линија била управо захтев за обраћањем Шмита“, каже Ерол Авдовић.
Бодо Вебер: Вето Русије је могао да се избегне
И немачки политиколог и стручњак за западни Балкан Бодо Вебер каже да је јасно да су сталне чланице Савета сигурности УН, САД, Велика Британија и Француска, попустиле пред „уценом Русије“.
„За одустајање Москве од стављања вета на наставак војне мисије ЕУФОР-а, они су пристали на избацивање сваке референце на ОХР и високог представника у стандардном тексту резолуције. Тиме није оштећен мандат високог представника и ОХР у правном смислу, али је зато политичка порука коју шаљу западни чланови поражавајућа и опасна, с обзиром на предстојеће изазове које најављује Република Српска. Све се то могло лако избећи одвраћањем Москве од вета планирањем НАТО мисије као замене за ЕУФОР, али за то у кључним западним престоницама није било политичке воље“, каже Вебер.
И новинар Авдовић сматра да Русима више одговарају малобројне европске снаге у БиХ (око 700 војника) од робусних снага НАТО које би могле да буду послате у ту земљу у случају окончања мандата ЕУФОР.
„Задовољна је изгледа и већина од 15 чланица Савета безбедности УН, јер су бар у писаној форми добили Шмитов извештај о којем данас имају право расправљати. То што новог високог представника неће бити ни уживо у Њуорку, нити на видео-линку из Сарајева, изгледа да никог посебно не узбуђује“, преноси Авдовић.
Угрожен кредибилитет ОХР
Војно-политички аналитичар из Сарајева Неџад Ахатовић за ДW каже да, без обзира на исход расправе у Савету безбедности УН или руски вето, међународна војна мисија у БиХ, било да је реч о снагама ЕУФОР или НАТО, не може бити доведена у питање, јер је регулисана Дејтонским споразумом.
„Сасвим је друго питање да ли у одређеном тренутку има политичке воље да се међународна војна мисија у БиХ оснажи додатним трупама или ослаби, као што је то до сада више пута учињено. Проблем је што се оваквим поступцима, не само уценом Русије, него и прихватањем ултиматума од стране Запада, угрожава кредибилитет ОХР који би требало да процени ситуацију у БиХ, па и препоручи евентуално јачање међународних војних снага у земљи. То ојачава сепаратистичке снаге у БиХ, руску позицију, у перспективи и војно присуство Москве у овом делу света, а онда неће бити угрожена само БиХ, него и комплетно јужно крило НАТО“, мишљења је Ахатовић.
Шварц-Шилинг: Русији се не сме дозволити да преко Србије и РС уништи Европу
Уочи седнице Савета безбедности УН, у Сарајеву борави немачки дипломата, бивши високи представник за БиХ, Кристијан Шварц-Шилинг. Он је, заједно са представницима више невладиних организација, позвао на одлучнију акцију како би се „спасао мир“ у БиХ и регији.
„Ово је питање спасавања мира“, рекао је Шварц-Шилинг упозоравајући на претећу улогу Русије. „Оно што морате да схватите јесте да се Русији не сме дозволити да преко Србије и РС уништи Европу, а то је сада у ствари на делу. И ова борба у БиХ је борба за Европу“, рекао је Шварц-Шилинг. Он је упозорио да се „гласовима попут Додикових не сме дозволити да постану исувише гласни.“
Ако се високи представник не обрати Савету безбедности УН, онда мора да се обрати Савету за спровођење мира, а тамо нема вета, рекао је Шварц-Шилинг. „Тамо морају да важе демократски принципи, а не вето који ће ућуткати високог представника. Европској унији мора бити јасно да таква ситуација није у складу с људским правима, ни у складу с Повељом која то третира. Савет за спровођење мира морао би да гласа о том извештају, да га изгласаног предају Савету безбедности и да се тражи да се високи представник позове да објасни свој извештај“, саветује Шварц-Шилинг.
Шмит: Опасност од поништења мировног споразума
Високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит у свом извештају Савету безбедности упозорава да се „БиХ суочава с највећом егзистенцијалном претњом у послератном раздобљу“.
„Упорни, озбиљни изазови темељима Општег оквирног споразума за мир од стране власти ентитета РС, на челу с највећом странком у РС, Савезом независних социјалдемократа (СНСД) коју води члан Председништва БиХ Милорад Додик, угрожавају не само мир и стабилност земље и региона, већ то, ако међународна заједница не буде одговорила, може довести до поништења самог мировног споразума“, упозорио је Шмит.
Он је, такођер, упозорио да би повратак „изворном Дејтону“ у режији Милорада Додика значио „враћање унатраг“, чиме би се поништили кључни реформски процеси у областима одбране, индиректног опорезивања и правосуђа. „Господин Додик овај подухват назива ’повратак изворном Дејтону’, што је политички погрешан термин који се темељи на погрешним тумачењима Устава БиХ (…) Укратко, господин Додик настоји да извуче РС из уставног поретка успостављеног Анексом 4 Мировног споразума и одустане од цивилног спровођења Споразума утврђеног Анексом 10. То је једнако отцепљењу (РС) без проглашавања“, оцењио је Шмит.
„Ако неспорно успеју у том потхвату, власти РС успоставиле би нови уставни и правни оквир којим би се РС избацила из дејтонске архитектуре, посебно из уставног поретка БиХ, што је синоним за сецесију. Игнорисање или омаловажавање таквог стања могло би да има опасне импликације за регион и шире“, упозорио је Шмит у извештају.
Додик: Ако смо ми сепаратисти, он је окупатор
Након што су објављени детаљи Шмитовог извештаја, лидер Милорад Додик је изјавио да „високи представник нема више шта да тражи у БиХ“, али да нема ништа против тога да Савет безбедности УН продужи мандат ЕУФОР-у у Босни и Херцеговини.
„Мислим да високог представника нема и неће га ни бити. Све оно што би он доносио и претње да би користио бонска овлашћења – нека користи. То нема никаквог значаја у Републици Српској. Ако смо ми сепаратисти, он је окупатор“, рекао је Додик.
Чланице Савета безбедности УН добиле су Шмитов извештај у писаној форми и о њему ће расправљати у среду (3.11.). Новинар Ерол Авдовић каже да је тај извештај већ од петка (29.10.) званични документ Уједињених нација.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 3, 2021
