Pročitaj mi članakPredsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je povodom obrušavanja plafona na nedavno rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Ćupriji, da to ne može da se poredi sa tragedijom u Novom Sadu. Da li i u državnoj vili u kojoj stanuje a koja je renovirana za 2,5 miliona evra otpada takozvani gips - plafon? Kada Ana Brnabić bude bila obična građanka, tada će i ona moći da komentariše šta i kako poželi, a da time istovremeno ne ugrožava demokratiju i svojim neznanjem i blamantnim odsustvom osećaja ljudskosti ne vređa građane.
Још један инцидент на Железничкој станици. Овог пута у Ћуприји. У ноћи између понедељка и уторка, обрушио се део плафона недавно реконструисане станице у том граду. Повређених није било. Према незваничним информацијама, реконструкција је и даље у гарантном року, те се од извођача радова очекује хитна реакција.
– Цео дан сам по састанцима и оно што сам видела ми изгледа као да се одвалио неки гипс. Па није реално сад за сваки гипс који падне, а то се дешава не само код нас него свуда у свету, да одговарамо шта је ово, а шта је оно – рекла је Ана Брнабић, гостујући у вестима телевизије Прва.
Боља је фора да је уместо ове бахатости рекла да је снимак монтиран, уз помоћ вештачке интелигенције. Јер, НИЈЕ РЕАЛНО да и даље немате нимало одговорности и емпатије за страдање људи под надстрешницом у Новом Саду. НИЈЕ РЕАЛНО да и даље нападате и бестидно вређате људе који само траже правду за своје суграђане, али и право да се осећају сигурно на јавним местима. НИЈЕ РЕАЛНО да сви од реда нисте ућутали на 15 минута и солидарисали се са осталим грађанима кад су одавали пошту страдалима. НИЈЕ РЕАЛНО да након свега што нас је задесило желите да хушкате људе једне на друге и организовано шаљете своје хулигане и партијске послушнике да нападају обичне грађане само да би сачували своју власт.
Ана Брнабић је председница Скупштине Србије, једне земље која макар покушава да се представи као демократска, али је њено неразумевање владавине права (а последично и демократије) застрашујуће. Пакосно и цинично, конструктивно или малициозно, паметно или глупо, умесно или неумесно, ради добробити странке, ради забаве, из чисте злобе, зарад неког личног интереса, Ана Б. се увек однекуд створи. Откако се отворено страначки определила, усвојила је многе манире својих искуснијих страначких колега. Њима емпатија није потребна. И себи и њима довољан је ШЕФ такав какав јесте, унапред изабран као победник над грађанима, обележен неупоредивим славом. У том моделу културе грабежа, показивање бола је својеврсни егзибиционизам.
Постоји уверење да за емпатију није потребно никакво знање. Нисмо сигурни. Уосталом, окрените се око себе, уверите се сами. Уз опште одсуство емпатије видели смо и опште одсуство гриже савести владајуће већине. Ова врста неодговорности указује на то да те људе није брига за последице, као и за све интензивније испаљивање неистина са најодговорнијих државних позиција, које ће се тек показати у нашем друштву. Кретање крож живот тих емоционално слепих особа наликује кретању по минском пољу: последице њихових поступака најчешће буду катастрофалне по друштвену заједницу. Србија то трпи већ више од 12 година.
Ана Брнабић је и у случају Ћуприје извела још један свој уобичајено празан говор. Нема те казне која би могла да нашкоди лицу отпорном на морал.
