Dragi Jevđenije Julijane Dimitrijeviću,
Опет си ухапшен, као што си хапшен и у свом родном граду, јер си бранио пририду Каблара од варвара и дрвоубица на власти, које предводи домаћи издајник Саруман у служби глобалистичког Саурона, са све својим партијским Урук Хајима и осталом тевабијом. Бранио си и чист ваздух града Чачка, и дизао у вис стег побуне против сваког зла и неправде што су Србију стегли са свих страна. Ухапшен си, у чину ненасилног отпора, у борби за право Србије да не буде отрована заувек литијумом који копа злочиначка, неонацистичка мултинационална банда, која је тровала људе од Америке до Аустралије.
Ти, као и сви ми, драги Јевђеније Јулијане Димитријевићу, песниче и борче за заносе, знаш да више није у питању политика, него биологија. Основачка, како смо учили – у петом ботанику, у шестом зоологију, у седмом антропологију и у осмом екологију. Ако победи банда литијумских убица, одоше биљке, животиње, људи, оде сва природа. И ти си, као часни представник борбе за права на биолошки опстанак човека и природе, кренуо путем побуне против диктатуре Саурона, који би да спали Средњу земљу и све претвори у Мордор. Рекао си:“Хобити се не предају! Сажећи ћемо Прстен моћи!“
Србија неће бити Мордор: то си рекао, и зато те одведоше у Орк тамницу.
У овом тренутку, Ти си јунак грађанске непослушности храбре Србије, која не дозвољава да је трују. Са тобом су затворени и Иван Бјелић и Никола Ристић. И то нема везе ни са левицом, ни са десницом, ни са анархијом, ни са монархијом. То је рат Мордора против Округа, то је банда мултинационалних убица против Србије. Понављам: није политика, него биологија.
По Хани Арент, грађанска непослушност није превратничка делатност попут револуције. Грађанском непослушношћу човек не може да нашкоди другима, него себе приноси на жртву. Ненасиљем се, тврдио је Ганди, може постићи исто колико и насиљем, само ако се ненасиље исправно користи.
У питању је нелегитимно средство за оправдан циљ, јер не служи појединачном, него општем интересу; има морално и законски оправдан циљ; обраћа се осећању заједнице за правду. Они који протестују спремни су да поднесу и последице, јер им циљ није рушилачка акција, него поправљање и очување институција. Џон Ролс каже:“Ова верност закону помаже да већина схвати да је чин заиста политички савестан и искрен, и да је усмерен ка јавној свести о праведности”.
Ганди је сматрао да чак и упорни појединац може постићи успех грађанском непослушношћу. Хана Арент је, пак, сматрала да се грађанска непослушност може остваривати само у заједници, макар и мањинској, која има заједничка уверења; та заједница није политичка странка, и може престати да постоји кад се одговорајући циљ постигне.
У историји је било успешних примера грађанске непослушности, какви су отпор закону који је забрањивао помагање робовима у доба кад је робовласништво било признато у неким државама САД, покрет за признавање гласачког права жена, Гандијев отпор према британским законима, грађански покрет под вођством Мартина Лутера Кинга ( који је, са своје стране, тврдио да је грађанска непослушност друштвено стабилизујући фактор између пасивности и насиља ), отпор апартхејду у Јужној Африци и студентски протести против рата у Вијетнаму.
Србија више неће и не може да ћути, иначе ће заувек умрети. Док си у затвору, сви смо утамничени са тобом; али, Србија неће бити тамница, Саруман и Саурон неће победити, дрвоубице и литијум – џелати нестаће са нашег обзорја као утваре. А Ти ћеш бити упамћен као првоборац за земљу, ваздух, воду, за стабла и траве, за фауну и за људе, а нарочито за децу, нашу једину будућност. Хвала Ти, часни Димитријевићу, на свему.
Твој, у борби за опстанак свих нас,
Владимир Димитријевић