Pročitaj mi članak

PISMO JEDNOG PILOTA: 10 razloga zašto sam protiv Vučića

0

Aleksandre Vučiću, šokiran sam tvojim bezobrazlukom da mi posle svega što si uradio srpskim penzionerima, pošalješ još i pismo na kućnu adresu, naslovljeno na moje ime i prezime. Kao penzionisani pilot Ratnog vazduhoplovstva, sebe smatram vaspitanim čovekom, te ću stoga odvojiti malo vremena da ti odgovorim.

ПРВО, не знам одакле ти моја кућна адреса, ја ти је сигурно никада нисам дао, јер ја водим рачуна да се дружим искључиво са људима који воле Србију. Сасвим сам сигуран да се ти и ја никада нисмо срели, па самим тим нисмо имали прилике ни да разменимо наше личне податке.


ДРУГО, писмо почињеш реченицом да смо ми темељ и снага нашег друштва и народа. Јадно је друштво коме је снага инвалид од 83 године. Наш темељ и снага су људи попут Александра Обрадовића, који су нашој јавности предочили доказе о тешким махинацијама твог страначког колеге и његовог оца. Наша снага требало би да буде независно правосуђе које је виновнике ове афере морало одавно да процесуира, а не да гони Александра Обрадовића. Наш темељ и снага су сва деца ове земље која су, на жалост, принуђена да масовно одлазе из Србије која је постала неслободна земља. И не мора то да нам каже Фридом хаус, то види сваки човек у Србији, па и ти.

ТРЕЋЕ, у писму нам даље поручујеш да смо ми морали много да се жртвујемо да бисмо се изборили са короном. Моја породица је одбила да отпутује у шопинг у Милано, такву жртву препустили смо твојим следбеницима и партијским сарадницима. А ми смо се, као и многе друге породице, за оно што си ти на конференцији за новинаре назвао најсмешнијим вирусом у историји припремили како смо знали и умели, препуштени себи самима. Можда је, како ти кажеш, захваљујући нама стопа смртности нижа него што је могла да буде, али је захваљујући теби и твом шарлатанском понашању највиша у региону. Ово ти не кажем ја, већ професор др Зоран Радовановић. Можда би ову пандемију дочекали још спремнији да нам противзаконито и неуставно ниси отимао пензије током четири године због чега и даље водим судски поступак очекујући да ми се надокнади оно што си ми отео.

ЧЕТВРТО, кажеш да толико много дугујемо нашим изузетним лекарима и медицинским сестрама које негују болеснике. Ето, у овом делу сасвим сам сагласан са том оценом. Преминулом доктору Лазићу из Клиничког центра у Нишу дугујемо макар толико да његовој породици објаснимо како то да је ова власт имала милионе евра које је спискала на новогодишње украсе и јелку од 96.000 евра, а није имала пара да њему и његовим колегама купи обичну заштитну маску и рукавице, а да не говоримо о другој заштитној опреми. Стопа смртности међу нашим здравственим радницима је свакако највиша у Европи, па док им се захваљујеш није на одмет да се присетиш да си и њима отео плате и пензије приморавши многе од њих да попут мог сина и снаје напусте Србију у 55 година и да срећу потраже у Немачкој.

ПЕТО, хвалиш се њавећим улагањима у Клиничке центре и медицинску опрему. Не разумем онда како уз сва та улагања и унапређења у области здравства, ја на преглед код кардиолога чекам већ пет месеци, док неких специјалиста више и нема на ВМА. Да ти не стајем на муку и да те подсећам да су сва та опремања клиничких центара праћена тешким корупционашким аферама.

ШЕСТО, ужаснут сам твојом најавом онога што нас чека у будућности. Тај део писма почињеш реченицом да су наше пензије светиња и да ће остати нетакнуте. То кажеш ти који си четири године противуставно отимао наше пензије, а онда се бахатио тим новцем носећи га чак и Билу Клинтону како би помогао кампању његове супруге у изборној трци за председника Америке. Зато што си паметан, како си објаснио овај мени и дан данас неразуман потез. Оном Билу Клинтону који је људе са којима сам летео, послао у смрт, оном који је бомбардовао нашу змељу. Не знам да ли си новцем од отетих пензија плаћао и свог саветника Тонија Блера, али знам када ти категорички тврдиш да се нешто неће десити, деси се сасвим супротно од онога што си обећао. Ако не верујеш мени, сети се да си само месец дана пре него што ћеш се кандидовати за председника Србије, обећао да ти не пада на памет да то урадиш.

СЕДМО, врхунским безобразлуком сматрам објашњење да си обезбедио једнократну новчану помоћ од 100 евра и 4.000 динара нама којима си отео вишеструко већи износ. Пензионисаним високим официрима у рангу генарала или пуковника отео си у просеку око 4.500 евра. Моја супруга је 41 годину радила као лекар да би дочекала да јој у 79 година неко под старе дане отима оно што је зарадила И што јој је законом загарантовано. И то ти није први пут да нам завлачиш руку у новчаник и џеп, јер си био део власти која је током деведесетих година отела нашу девизну штедњу.

ОСМО, поручујеш ми да нећеш дозволити пандемији да заустави наш раст. Ја, на жалост, видим само незаустављив раст криминала на општини Чукарица где живим. Пре месец дана хорде обесних силеџија испеле су се у вечерњим сатима на кровове зграда у мом комшилуку палећи неке бакље од чијег дима се моја супруга умало није угушила. Уз раст криминала видим још једино огроман раст сиромаштва и беде на сваком кораку.

Напредњаци су почетком маја организовали бакљаде на крововима зграда ФОТО: Принтсцреен
Напредњаци су почетком маја организовали бакљаде на крововима зграда ФОТО: Принтсцреен
ДЕВЕТО, кажеш ми да ћеш Србију учинити развијеном земљом, са европским животним стандардом. Знам да се хвалиш да си у младости живео у Лондону, где си наводно радио у некој гвожђари. Онда знаш колико смо ми под твојом влашћу далеко од европског стандарда и европских вредности. Толико далеко да смо ми пилоти Ратног ваздухопловства морали да сакупимо новац и откупимо реп хеликоптера у ком је са својим колегама страдао пилот херој Омер Мехић како не би завршио на отпаду. Да је овој власти са тобом на челу стало до било којих вредности, тај човек би данас имао споменик у центру Београда, а не бисте га проглашавали пијанцем, због чега треба да вас је стид и срамота.

ДЕСЕТО, кажеш да ти и странка чији си председник, нећете стати. То ти апсолутно верујем. Ви очигледно немате моралну кочницу. Зато морате бити заустављени у свом походу на Србију од стране њених грађана. Јер, можда ви ово све и радите за вашу децу, али сам ја уверен да се треба борити за сву децу. Оставити тој деци Србију са вама на челу је неопростив грех моје генерације.

Божидар Марковић, пензионисани пилот Ратног ваздухопловства из Београда