Прочитај ми чланак

Петровдански проглас Двери: За сећањe на српске жртве и превенцију новог геноцида

0

Данас, на Петровдан, сећамо се свих српских жртава од 1992-1995. у Подрињу: Братунцу, Кравици и сребреничком крају, њих преко 3500 мученички пострадалих од руку злочинаца предвођених Насером Орићем. Једно од највећих страдања било је управо на данашњи велики црквени празник 1992. у сребреничким и братуначким селима, а за ове монструозне злочине у којима су истребљивана читава села, а зверски убијане жене, деца и старци нико није одговарао.

Српски покрет Двери противи се забораву српских жртава у грађанским ратовима од 1991-1999. године у бившој Југославији, а све у име лажне политичке коректности. Посебно се противимо недопустивом проглашавању српског народа геноцидним и прекрајању истине о историјским догађајима попут онога што се дешавало у Сребреници 1995. године. Једини геноцид који се десио у Сребреници јесте над Србима у сребреничком крају од 1992-1995. године.

Успостављање појединачних злочина почињених над муслиманским становништвом у Сребреници као глобалне парадигме ратних сукоба на територији БиХ и бивше Југославије у целини, уз истовремени заборав геноцида над Србима у НДХ, јединог етничког чишћења у савременој Европи после 1945. током хрватског „Бљеска“ и „Олује“ и амнестирање злочинаца над српским становништвом Подриња, представља свесну и умишљајну стигматизацију српског народа у целини као јединог кривца за ратове на територији СФРЈ, што је апсолутно неприхвативо.

Стога се Српски покрет Двери противи лажним и наметнутим историјским интерпретацијама које за циљ имају редефинисање српског националног питања и идентитета кроз наметање колективне кривице српском народу. Окупаторски дискурс који на овај начин стигматизује читав српски народ не може бити темељ помирења у региону.

Нема помирења без истине. Само истина о свим злочинима, на обе стране, може бити основ помирења. Ни европске интеграције нити било које друге обећане користи за Србију не могу бити оправдање за заборав српских жртава, нити се модерна национална политика у 21. веку може градити на томе. Управо супротно, Двери се залажу за институционализацију сећања на српске жртве отаџбинских ратова од 1991. до 1999. године кроз:

Доношење скупштинске декларације о сећању на српске жртве;

Установљавање Дана сећања на српске жртве;

Одговорну националну и државотворну „политику сећања“ која ће упознати домаћу и међународну јавност са истином о српским жртвама и троструком геноциду над Србима у 20. веку.

Историјско сећање и памћење је залог будућности сваког народа и најбоља превенција било каквог новог геноцида.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!