Pepe Eskobar je poznati brazilski novinar koji se bavi pitanjima savremene geopolitike. U svojoj kolumni „Lutajući pogled“ za Asia Times on redovno piše o multinacionalnom rivalstvu za primat na Bliskom Istoku i u Centralnoj Aziji.
Аутор је концепције „Цевоводне државе“, која се састоји у томе да Запад у важним геополитичким регионима, нарочито у Централној Азији, делује полазећи од намере да смањи зависност од руских енергената и ОПЕК-а. Због ове концепције Ескобар се нашао на удару америчког Стејтдепартмена.
Пажњу наше јавности привукао је и својим ставом да би Србија требало да постане члан БРИКС-а и да је позив упућен нашој земљи у тој организацији веома значајан.
У којој мери се свет приближио нуклеарној катастрофи и каквом ће Русија изаћи из украјинског кофликта Пепе Ескобар испричао је за Србин.инфо на маргинама Источног економског форума који је почетком септембра протекао у руском далекоисточном граду Владивостоку.
Добар дан! Ми се налазимо на Источном економском форуму. Како оцењујете домете оваквих манифестација за руску привреду?
Овај форум је изузетно важан не само за развој руског Далеког Истока, већ и као зационални развојни пројекат. То је један од највећих националних развојних пројеката 21. века. То што Русија ради данас, то је адаптирана варијанта оног што су Кинези урадили пре 30 година, развијајући свој запад. Сада се Русија бави развојем свог истока и интеграцијом овог региона заједно са другим деловима државе у евроазијски простор у целини. То је врло важно у статешком погледу.
Колико је реализација тог пројекта успешна по вашем мишљењу?
Русија располаже средствима, федерална влада је заинтересована за тај пројекат. Колико сам ја успео да схватим, односи између федералног центра и различитих области постају све тешњи у погледу инвестиција.
Са те тачке гледишта врло је важно стварање саобраћајних коридора. Брзе пруге ће се пре или касније појавити, без обзира на то што је територија огромна. Од нечег мора да се почне. Ја сам видео аутопутеве у Приморском крају. То су првокласне магистрале. Инвестира се и у пруге. Русија све то може да оствари зато што се све то разматра као национални развојни пројекат. Ето зашто је он тако важан.
Како развијати економију у условима санкција?
У условима санкција могу се успостављати тесни економски односи са таквим суседима као што су Монголија, Кина, Северна или чак и Јужна Кореја. Пре или касније појавиће се други системи плаћања ван тог система који контролише Запад. То је бити једна од главним тема предстојећег форума БРИКС у Казању. На тај начин, полако али сигурно, Русија се креће ка формирању нове архитектуре трговинских и других обострано корисних односа са евроазијским земљама. А на самом врху ми имамо два основна фактора – Русију и Кину.
Ситуација са Русијом у условима санкција је компликованија. Али чињеница је да ове две земље раде заједно и покушавају да нађу решење за обе стране, пошто Кина мора да делује изимајући у обзир секундарне санкције које су увели Американци. Међутим, ствари напредују и то веома брзо.
Поменули сте нову финансијску структуру БРИКС која је у изградњи. Вероватно се Западу не допада могућност да изгуби финансијски примат и улаже напоре да осујети овај пројекат?
Грађани САД ништа не знају о БРИКС-у и не схватају како санкције могу да се заобиђу. Али то је оно што Иран демонстрира свету најмање 40 последњих година. Куба је од давних дана заобилазила санкције. Руси не само да заобилазе санкције, већ њихова привреда напредује, а европска иде ка рецесији. Тако да је све то несувисло. Али то је једино оружје које има Запад. Они више не схватају шта је то дипломатија. Једино што имају – то је језик претњи и санкција. Али то неће успети, зато што се глобални Југ у целини учи да се супотставља санкцијама.
Каквим ви видите свет после завршетка специјалне војне операције у Украјини?
То је као да гледате у кристалну куглу. Нико не зна шта ће се десити. Као прво, нико не зна како ће се завршити овај рат и под каквим условима. Запад неће пристати на руске услове, зато што их он схвата као самоубиство. Шта ће онда учинити Запад? Хоће ли он удвостручити своје напоре до те мере да запали нуклеарни пожар?
Запад то не чини зато што се плаши. Тамо знају да нуклеарна експлозија значи њихов крај. Данас ми стојимо на веома озбиљној раскрсници. Пред америчке изборе у наредних два месеца може да се деси нешто врло врло озбиљно. Ако у Америци победи Трамп, ситуација ће деескалирати. Али ми још увек ништа не знамо. Ситуација је опасна – поручује Пепе Ескобар.