Прочитај ми чланакПатријарх српски Иринеј казао је да српски народ не може да се помири са тим да Косово буде изван Србије и да то, како је навео, "у нашу главу не може да уђе".
„Да царски Призрен, у коме су царовали Милутин и Душан. Да Пећка патријаршија, која је званична резиденција српског патријарха и српске цркве буде изван Србије, то у нашу главу не може да уђе“, оценио је Иринеј за портал саборник.нет.
Он је оценио да је српска „велика трагедија“ то што није ништа учињено да се народ који је 1999. године протеран врати на Косово.
„Многи желе, али немају где“, рекао је Иринеј.
Иринеј је казао да је прошле године био на Косову и да је обишао већи део територије.
„То није живот. То је живот без слободе и без икакве наде у неку бољу будућност. Али се боре и желе да остану. А са друге стране, власти чине све да их тамо буде мање“, рекао је Иринеј.
Он је рекао да су Албанци „на начин који су применили освојили Косово“, али је истакао да га нису освојили ни у рату, него „благодарећи светским пријатељима“ који су му омогућили да се населе на Косову.
„У томе их је у многоме помагао свет, да не кажем које државе. Тако данас, ја кад сам први пут дошао у Призрен, тамо је било 16.000 Срба, сада их има 20 душа. Тако је и у Приштини и у Пећи и у Ђаковици“, рекао је он.
Забринутост због могућих физичких обрачуна и „проливања крви“ у Црној Гори
Патријарх је изразио забринутост због, како је рекао, могућих физичких обрачуна, „чак и проливања крви“ у Црној Гори, наводећи да постоје индиције да би се тако нешто могло догодити.
„Порука ‘Бранићемо светиње’ је врло јасна и зато је треба уважити у интересу и народа и Црне Горе“, додао је патријарх.
Коментаришући тензије у тој земљи после доношења спорног Закона о слободи вероисповести, Иринеј је оценио да постоји „нека жеља да се Црна Гора ослободи од Срба, да се ослободи од себе саме“.
„Такво стање у Црној Гори су великим делом подгревале силе, нећу да кажем које, али нису знали за границе па су се усудили да атакују на нешто што је блиско народу који је у једном времену изгледао далеко од својих светиња, а многи су били далеко и од своје вере. Доласком Амфилохија али мало и утицајем времена које се мењало, Црна Гора је оживела, народ се почео враћати цркви тако да је то данас жива црква и жив народ у верском погледу и вероватно је то некоме сметало“, навео је патријарх.
Он је одбацио као неистините наводе власти у Подгорици да су Острог, Морача, Цетињски и други манастири у Црној Гори били државна имовина до 1918. године која је потом прешла у српске руке.
„То не само да није истина него је српска црква родила и подигла Црну Гору. Без ње Црна Гора данас не би постојала и то је чињеница, јер су митрополити били господари Црне Горе“, навео је Иринеј.
Додао је да српска држава и црква немају ништа против што је Црна Гора поново успостављена као држава.
„Они су то и били али немају право да буду непријатељи Србији и српском народу. Данашње стање у Црној Гори је велика штета по сам народ и оне који се декларишу као Црногорци“, оценио је патријарх.
Навео је и да су папа Фрања и „сви патријарси“ дали подршку српској цркви у Црној Гори поводом спорног Закона о слободи вероисповести, додајући да је једино решење за превазилажење тренутног стања да тај акт буде повучен.
„Нема ни говора о верској слободи већ је жеља да се дође до светиња и имања и да се повере назови митрополиту Мирашу Дедеићу који је рашчињен због неких недела. Жеља власти је да има своју аутокефалну црногорску цркву, што овај народ није прихватио“, оценио је Иринеј.
