Прочитај ми чланакСрпска православна црква (СПЦ) обележила је деценију од доласка на њен трон патријарха Иринеја, представљањем фотомонографије у 10 томова, у којима је 15.000 фотографија о његовој активности, и документарним филмом.
„Нисам очекивао догађај оваквог нивоа. Све док нисам дошао у салу, нисам знао да ће овом скупу присуствовати оволики број еминентних личности и драгих гостију. Мислио сам да ћемо филм погледати у уском кругу сарадника. Ово је за мене заиста велико изненађење и благодаран сам на свему овоме“, рекао је патријарх Иринеј, пренела је Информативна служба СПЦ.
Он је навео да „живимо у времену када није лако бити на неком високом положају, па тако није једноставно ни бити патријарх“, али да се трудио и чинио све што је у његовој моћи да Цркву води исправним путем.
Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, док су издавачи фотомонографије Патријаршијски управни одбор и Службени гласник.
За Павловића је на прослави речено и да је идејни творац црквене телевизије ТВ Храм, на чијем је челу био донедавно.
Свечаности у Патријаршијском двору присуствовали су и престолонаследник Александар Карађордјевић, представници традиционалних цркава и верских заједница, Војске Србије, полиције, личности из јавног живота.
СПЦ је, данас, истовремено обележила 60 година његове монашке службе Иринеја, 45 година епископске и 10 година на месту њеног поглавара.
Биографија
Патријарх Иринеј (Гавриловић) је рођен 1930. године у селу Видови код Чачка.
У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку.
Завршио је Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду, подсетили су из Информативне службе СПЦ.
По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.
На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха.
Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен на постдипломске студије у Атину.
За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије.
Са те дужности је 1974. изабран за викара патријарха српског са титулом епископа моравичког, док је за епископа нишког изабран је 1975. године.
На Сабору СПЦ 22. јануара 2010. године изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.
