Pročitaj mi članakTreći maj 2023. godine ostaće zabeležen kao jedan od najtragičnijih datuma u celokupnoj srpskoj istoriji. Toga dana je dečak od trinaest godina ušetao u svoju osnovnu školu i potpuno hladnokrvno ubio devet svojih školskih drugara i njihovog čuvara. Nismo stigli ni da se oporavimo od početnog šoka u noći četvrtog maja u selima oko Mladenovca su počeli da odjekuju rafali. Dvadesetogodišnjak je iz čista mira poubijao osam ljudi nasumično pucajući na ljude koje većinom nije ni poznavao. Svi svetski mediji su izvestili o ovome uz konstataciju da je Srbija dobila najmlađeg i najmonstruoznijeg masovnog ubicu u istoriji čime je crna legenda o Srbima nastavila da traje u još jezivijem obliku od one koja je propagirana tokom devedesetih godina prošlog veka. Ovime je decenija Vučićeve vlasti koja je od srpskog društva napravila toksičnu deponiju dobila i konačni pečat, tvrdi Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
Шта нас је ово снашло? На ово питање не постији једнозначан одговор, али засигурно је колективна недоговорност коју као друштво баштинимо значајно допринела да се нађемо у оваквој ситуацији. Та и таква недоговорност је један од кључних разлога због чега имамо власт која се састоји од људи са потпуним одсуством емпатије као и свести да је потребно нешто радити у општем интересу. Ово се на најдрастичнији начин видело тог црног трећег маја. Након што се трагични догађај у школи десио у 8 и 40 медији под контролом власти су одмах кренули да раде санацију штете и да пуштају разне смишљене дезинформације. Циљ је био инстант испитивање јавног мњења како би се на брзину припремило Вучићево обраћање.
Али пре Вучића имали смо прилике да чујемо представнике Владе Републике Србије који су на првој конференцији за медије пар сати након масакра сви листом изјавили како је систем функционисао сасвим добро и испрва нико није преузео било какву личну одговорност, већ су за масакр окривљене западне вредности, интерент и видео игрице. Већ на тој конференцији имали смо и потпуну бизарност која је са намером пуштена у јавност. Наиме, начелник београдске полиције, Веселин Милић је у свечаној генералској униформи медијима показао наводни списак другара које је убица из „Рибникара“ планирао да убије. Потпуно нецензурисано сви грађани су могли да виде имена деце од којих су нека била убијена, нека рањена, а нека срећом жива. Тај списак као и сам чин његовог јавног приказивања био је језивији чак и од онога када је Вучић у уживо преносу приказивао раскомадана тела жртава клана Веље Невоље. И једно и друго имало је за циљ да шокира јавност до те мере да никоме не падне на памет да размишља о одговорности власти већ да буде увучен у изопачену некрофилску игру.
А онда се на конференцији у ударном вечерњем термину појавио и Вучић. Донео је списак некаквих десет мера које ће држава предузети, а што је у суштини био резултат не неке стручне експертизе већ искључиво анализе јавног мњења. Сам председник је рекао да трагедију не би спречило чак ни да су све те мере биле на снази, што је још једном доказало да је неки медијски саветник заслужан за њихово доношење и да имају сврху заштите рејтинга и власти, а не живота деце. Међутим, оно што је било најмонструозније у том Вучићевом обраћању било је то што је највећи део конференције посветио објашњавању како деца не гледају телевизију и како сходно томе Пинк, Хепи и други тровачи јавног мњења немају никакву одговорност. Сви ријалитији у којима се промовишу осуђене убице, криминалци са деценијским робијашким стажом, осуђиване проститутке и други друштвени талог су овом Вучићевом изјавом добиле снажну политичку заштиту. Са друге стране, и председник је наставио са смишљеном криминализацијом интеренета јер је то последњи преостали простор у којем влада каква таква слобода те је план био да се читава трагедија искористи за коначни обрачун.
Међутим читав овај план су покварили обични људи који су кренули да масовно долазе да пале свеће и остављају цвеће и плишане играчке за страдалу децу. Ти људи су већ трећег маја увече, потпуно спонтано у мимоходу од ОШ „Владислав Рибникар“ отишли до државних институција и тамо плачним гласом узвикнули: „Оставке, оставке!“ Овај вапај је одјекнуо читавом Србијом и пробудио људе у нама. Масакр у Младеновцу је након тога само допунио већ пуну чашу бола и горчине, али и одлучности да се хитно ствари у Србији морају из корена мењати.
Вучић је то јасно видео и није часио часа да крене у нову морбидну кампању. Опет без жеље да преузме личну одговорност као ни одговорност стубова носача његовог режима преко министра полиције, Братислава Гашића је у ноћи убистава у Младоновцу послао поруку да је то чин тероризма. Таквом поруком је желео да читаву причу пребаци на већ устаљену матрицу по којој неке мрачне силе зла желе да науде Србији и зато изазивају дестабилизацију и хаос. Зато је читаву ноћ ишла потпуно лажна прича у медијима о томе како је масовни убица пуцао и на полицију док су га они држали опкољеним. У стварности тај помахнитали љубитељ ријалити шоу програма и другар „јунака“ истих је без проблема избегао потеру од преко 600 полицајаца и отишао чак до Крагујевца да се тамо сакрије код родбине. При томе је аутоматску пушку из које је починио убиства склонио тако да је полиција пронашла дек десет дана након догађаја. Привремено одсутајање од тезе да је у Младеновцу био терористички напад било је због чињенице да је јавност сазнала да је отац убице високо рангирани официр Војске Србије те да би сходно томе било јако чудно да војна служба безбедности није приметила сина терористу јер управо је улога безбедњака у војсци да прате стање својих кадрова. Међутим чим је мало одмакло време враћен је тај наратив и то преко изјаве оца једне од жртава који је рекао за Информер како сумња да је неко наручио убиства у Младеновцу како би изазвао хаос и дестабилизацију Србије.
Дакле имамо да је власт припремила следећу поставку. За убиства у „Рибникару“ криви су интернет и друштвене мреже, а за Младеновац кривац је неко ко је организовао тај терористички акт у којем је убица само пуки извршалац. У овакој поставци јасно је да Вучић пише оптужницу против нас из опозиције и побуњеног народа на улицама Србије. Јер управо ми из опозиције користимо интернет и друштвене мреже да би међу народом ширили истину о погубности ове власти. То је канал комуникације који у највећој мери одржава и омасовљава протесте који су кренули спонтано. Криминализација интернета и потенцијално забрањивање или ограничавање друштвених мрежа би тај канал прекинуо. Оптужбе за тероризам биће коришћене уколико протести буду почели да се омасовљавају до мере да власт буде угрожена. Тада ће ићи прича као када је својевремено режим Слободана Милошевића оптужио Отпор да је инструисао комшију да убије Бошка Перошевића, председника Извршног већа АП Војводина. Део лидера Отпора је тада морао да емигрира и да на тај начин избегне хапшење.
Слично се спрема и сада. Ако је сада прича како је неко наговорио и дао инструкције убици из Младеновца, онда за пар недеља тај неко може да добије име и презиме лидера побуњеног народа на улици. У том контексту треба посматрати и хапшење главног уредника Таблоида, Милована Бркића чије ће изјаве и метафоре које у свом новинарском раду користи дуже од четрдесет година сада бити коришћене као некакви докази против опозиције. Иначе, то је метод који је Беба Поповић користио након убиства Зорана Ђинђића када је у терору који је направљен после тога сваког доводио у контекст или медијске припреме или политичке подлоге убиства премијера. Сада свако од нас који смо јавно и гласно против Вучића можемо да будемо стављени у групу оних који су медијски припремили масовна убиства у Србији или у горем случају да смо директно потстрекивали убице да то учине. Иначе, познато је да је Беба Поповић имао подршку странаца за такву политику у Србији јер је план био да се на том таласу држава потпуно уподоби политичком западу. Исто тако и Вучић данас има подршку да искористи и ове трагедије да би завршио прљаве послове које је обећао. Међутим, како 2003. тако и 2023. народ квари планове и не пристаје на игру. И онда су, а и сада ће странци након што схвате да та игра не пролази одустати од својих штићеника. Таман Вучић може да пита Бебу како то изгледа.
Дакле, ми тренутно имамо само један пут и решење. Тихи марш против овог зла је исти модел отпора као што су биле литије у Црној Гори. Ми сада бранимо највећу светињу, а то је светиња живота. Зато нема смиривања и нема повлачења. Што би рекли момци из Београдског синдиката: „Овде немате контролу то је масовна реакција!“
„Погинусмо“ у кафани: Што нам је мање Србије то гласније певамо о њојhttps://t.co/gHzzoEDjEp
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 28, 2023
