Прочитај ми чланак

ОВАКО СЕ БОРИМО ПРОТИВ БЕЛЕ КУГЕ: Параплегичара одбили за вантелесну оплодњу јер је инвалид!

0

Invalidska-kolica-vestacka-oplodnja

Када су их након што су “прошли” неколико комисија, надлежни из највеће гинеколошке клинике у Србији одбили за програм вантелесне оподње, јер је њихов “случај” превише компликован и не потпада под финансирање државе, Бојан и Јелена из Београда нису могли а да се не запитају на који начин то здравствене комисије бирају ко има право на дете, а ко не.

У земљи која је прва у Европи када је у питању бела куга, а у којој сваки трећи пар који се одлучи на потомство не може да има децу требало би да постоје мере које свакоме ко жели да постане родитељ то и омогућавају. Тренутно се чини да то баш и није случај.

Наиме, Бојан је после једне саобраћајне несреће остао параплегичар, али то га ни у једном тренутку није омело у жељи да постане отац. Све процедуре које треба проћи да би се одобрила вантелесна оплодња саме по себи су довољно тешке, те је непотребно говорити колико је пожртвованости и племенитости, љубави и жеље потребно особи са инвалидитетом да пролази кроз целу причу.

Ипак, јака жеља да постану родитељи овај пар није омела у тој намери. Учинили су све по процедури, и кренули од свог Дома здравља. Следећи корак био је да “прођу” комисију у Немањиној, а након чега је требало да изаберу клинику на којој би волели да се изврши вантелесна оподња.

Одабрали су познату државну клинику, као највећу и ону за коју важи да је најопремљенија и да највећи број стручњака ради у њој. То су били њихови критеријуми. Али…

Поменути пар званично је одбијен због тога што је било неопходно да се Бојану изврши биопсија тестиса, а за тако нешто, како им је речено не постоји могућност у клиници јер би било неопходно упослити уролога и још неке лекаре који не раде на клиници.

На питање Јелене да ли би они могли да доведу све стручњаке који нису запослени на ГАК-у, а да се вантелесна ипак изврши, речено им је да то није могуће. Међутим, то није све. Немогућност да се изврши биопсија тестиса званично је објашњење. Међутим, Јелена каже како им је докторка рекла да “не могу да учествују у програму јер је Бојан инвалид”. Бол и понижење које су том приликом осетили, речи не могу описати.

– Како то да некима финансирају и по три покушаја вантелесне, а ми не можемо да добијемо ни један? – огорчено пита Бојан.

Међутим, из РФЗО напомињу да је за “укључивање у програм лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнуте оплодње (БМПО) потребна кумулативна испуњеност одредјених критеријума које прописује Републичка стручна комисија Министарства здравља за БМПО. Један од услова су и сви облици субфертилности мушкарца уз постојање живих или морфолошки исправних сперматозоида у ејакулату”.

Они додају и да је код “азоспермије, која је појава која се огледа у томе да тестиси не производе сперматозоиде или је могућа евентуална продукција сперматозоида али због препрека у семеводима сперматозоиди не доспевају у ејакулат. Да би се у овом случају обавио процес БМПО потребна је директна пункција из тестиса а тај поступак се не финансира из средстава обавезног здравственог осигурања”.

Оно што целој причи овог пара, који није једини са оваквим проблемом, даје посебан значај јесте и чињеница да је овај пар уместо државне клинике изабрао неку приватну која о трошку државе уучествује у програму вантелесне оплодње, могли би да доплате са стране за унајмљивање уролога. О томе да би били поштеђени дискриминације нећемо ни да говоримо.

Толико о труду Србије да сузбије белу кугу. И даље смо земља са најстаријим становништвом у Европи.

(Телеграф)