Прочитај ми чланакКако Вучић намерава да криминализује Гашића, кога повезује са Колувијином плантажом марихуане? Како су браћа Вучић, Вулин и Вељовић припремили оптужницу против полицијског генерала Слободана Малешића? Зашто Синиша Мали жели да отера Александра Шапића и врати се на место београдског градоначелника? Како је банкротирала адвокатска канцеларија Невене Јеличић, Вучићеве куме и најбоље пријатељице Тамаре Ђукановић Вучић? Одговоре на та и друга питања нуди заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев пријатељ и сарадник.
Министар Братислав Гашић је ударио на полицијског генерала Веселина Милића, министра Александра Вулина и браћу Вучић. Александар Шапић је дочекао пропаст архинепријатеља Горана Весића, али не може да се одбрани од напада Синише Малог и Дарка Глишића. Свако ратује против свакога, а Александар Вучић против свих њих.
Напредњачки картел је и раније трпео озбиљне губитке у људству, ако тако могу да се назову појединци из врха те злочиначке организације. У инцидентним околностима, отпали су Небојша Стефановић, Славиша Кокеза, Зорана Михајловић, Зоран Бабић, Бранимир Недимовић… Неки су добили „златни падобран“, односно новац и гаранције да неће бити процесуирани за заједничке пљачкашке акције.
Без било каквог падобрана, Владимир Цвијан је завршио у Дунаву, а Вељко Беливук и Марко Миљковић на оптуженичкој клупи, с перспективом доживотног боравка иза решетака. Има и оних који су најурени уз медијску буку, па тихо враћени у крдо: Дијана Хркаловић, Зоран Башановић, Саша Мирковић, Александар Јерковић…
Вучић је лично предводио медијским, политичким, полицијским и правосудним акцијама против свакога од њих. Правио је листе за одстрел и одређивао ниво притиска, изрицао оптужнице и пресуде, па и помиловања. Кумове, најближе сараднике и сваког другог, ко би засметао његовим интересима, провлачио је кроз блато, криминализовао и дехуманизовао. Он је цртао мете и одређивао ко ће да их гађа увредама и претњама. По тој матрици, обрачун с новим жртвама најавио је пре неколико дана, на последњој седници Главног одбора Српске напредне странке.
– Има оних који су постали мултимилионери, а ништа не раде, осим што иза леђа своју странку нападају јер нису постали мултимилијардери. За то смо им ми криви. То су они којима смо све дали, ти којима смо све учинили… Десет пута му даш све, једанаести пут му не даш, јер је немогуће да му даш једанаест пута и сваки пут све што пожели, постао вам је највећи непријатељ – рекао је Вучић.
Поновљеним оптужбама, којима је и раније гађао Стефановића, Кокезу и сличне, сада је најавио удар на нове мете, не помињући њихова имена. Наравно, сви су као „највећег непријатеља“ препознали Братислава Гашића.
Магазин Таблоид је први, још пре пет месеци, најавио тај обрачун у врху картела. Узроци сукоба су бројни, а конкретан повод настао је кад браћа Вучић нису дозволили Гашићу да узме каменолом у Рашки. Добио је, као што је вођа картела описао, десет мултимилионерски послова, али стопиран је код једанаестог. Гашић је за саботажу окривио Андреја Вучића, па се упустио у освету. Функцију министра полиције, на којој се тада налазио, искористио је за напад на Вучићеве кумиће Милоша и Уроша Панића, синове свемоћног Петра Панића, за којима је расписао потрагу због више кривичних дела. Гашић је послужио истом подвалом какву је својевремено применио Вучић, такође против Панића.
У време првог боравка на власт, 2000. године, Вучић је сазнао да Петар Панић нуди 25.000 марака за обустављање кривичног прогона једног његовог пословног ортака из Црне Горе. Вучић је, тобоже узнемирен, усред ноћи телефоном позвао свог тадашњег господара Војислава Шешеља и испричао му шта ради радикалски шеф обезбеђења. Да га је о томе обавестио насамо, у конспиративним условима, Шешељ би само оптужио Панића да је циција, да треба понудити више. Овако, пошто је Вучић свог кума цинкарио телефоном, а и он и Шешељ су знали да су прислушкивани, црвени војвода је стављен пред свршен чин, морао је да најури Панића и од њега, дугогодишњег верног сарадника, направи трајног непријатеља.
У истом стилу, Гашић је, наравно телефоном, обавестио Вучића да намерава да ухапси синове Петра Панића. Вучић је знао да се и тај разговор снима, архивира и прослеђује на разне адресе, па није могао ништа друго да уради него да каже: „Поступи како мислиш да је најбоље„. То зна и Панић, али засад прозива само Гашића, он му се чини као лакша мета. Но, нема сумње да ће се осветити и Вучићу, чим падне с власти.
Осим те ујдурме, Гашић је повео медијску акцију, углавном преко друштвених мрежа, против полицијског генерала Веселина Милића, опет с намером да га посвађа с Вучићем, који му је обећао место директора полиције. Милић је знао да је Вучић управљање полицијом препустио неуништивом Милораду Вељовићу, који је исти посао обављао и под режимом Бориса Тадића и Ивице Дачића.
Колико блиско сарађују Вучић и Вељовић види се из „строго поверљивог“ транскрипта пресретнутог разговора, који је снимљен током оперативне акције „Рим“, а који су водили Вељовић и полицијски генерал Слободан Малешић.
– Немој да се уобразиш. Малопре сам те оговарао тамо код главног шефа, био сам ти код министра (Вулина) – почео је Вељовић разговор, који је вођен 2. фебруара 2021. године.
Вељовић је Малешића обавестио о намерама да се на Голији изгради камп за Жандармерију. Вељовић је истакао да је то неопходно да би се „покрила та зелена трансверзала од Копаоника до Прибоја“ и да за то има одобрење „главног шефа“: „Идеја је да једно сто жандарма пребацимо тамо, који ће покривати од Копаоника до Прибоја. Они се неће бавити јавним редом и миром, имају да скијају горе. Шеф је одобрио. Сад да распишемо за пријем сто жандарма. Ти распиши за Краљево, Одред Краљево, и то би била чета из Краљева горе, да би примили те Србе… Гурај и Ивањице, Нове Вароши, Пријепоља, Пазара, Сјенице, Рашке… Не треба њима да плаћаш ништа, него да живе, да се жене горе… Ту је предвиђен да се уради дом здравља у оквиру тог објекта и да БИА и Војска имају своје просторије, и да то покријемо стратешки, ако сутра, не дај Боже, треба интервенција у Пазару, у Сјеници, то ти је 10-15 минута… Пошто знам да ти гураш тамо овог малог Дудића, то је добар дечко, ја сам га примио у службу, он је из Тутина… Гурај га за начелника, а заменик нека буде Муслиман.“ Вељовић је потврдио да „главни шеф“ зна све о тој акцији: „Вучић је требао да дође хеликоптером горе, па пошто му се отац разболео, то нисмо организовали“.
Малешићу је требало девет месеци да схвати да је упао у замку, коју су му припремили ортаци из картела. Док му је Вељовић тобоже давао подршку за успон на место директора полиције, Александар Вулин, тадашњи министар полиције, дао је налог свом првом оперативцу Богдану Пушићу, начелнику Управе криминалистичке полиције, да стави на мере Малешића. Сектор унутрашње контроле покренуо је акцију „Рим“, названу по теретани у коју је сваког јутра ишао Малешић. У акцију је била укључена и Безбедносно информативна агенција, на чијем челу се налазио Братислав Гашић. Оперативци БИА инсталирали су малвере „Предатор“ и „Пегазус“ у Малешићев телефон, како би могли да снимају његове разговоре и текстуалне, аудио и видео поруке, које је слао и примао. Оперативна обрада је дала резултате, који су наведени у оптужници против Малешића због трговине утицајем.
Кад је већ било касно, Малешић је звао у помоћ Андреја Вучића, Владимира Ђукановића, Милоша Вучевића и друге високопозициониране припаднике картела. Условљен полицијским нивоом интелигенције, није могао да поверује да су га и браћа Вучић пустила низ воду. Непосредно пред хапшење, у априлу 2022, Звонко Веселиновић је Малешићу рекао да му је све „сместио Веско“. Наравно, Веско Милић то није могао да уради сам, на своју руку, без подршке Вучића, Вулина и Гашића.
Суђење Слободану Малешићу још траје. Новопазарски бизнисмен Џенан Кујовић, који је обухваћен истом оптужницом, нагодио се са тужилаштвом и признао да је Малешићу и његовом сину давао поклоне у новцу и натури. Нагодба никога није изненадила пошто је Кујовићев бранилац најмоћнији напредњачки адвокат Владимир Ђукановић.
Исти Ђукановић сада предводи медијску и правосудну хајку на Гашића. По налогу „главног шефа“ свети се крушевачком мултимионеру за игроказ са Панићима, подривање Веска Милића, хапшење Слободана Милутиновића Снајпера у Шпанији, и, нарочито, за објављивање фотографије Марка Ђурића и Милана Радоичића. Не наводећи Гашићево име, Ђукановић га је описао као Брута који забија нож у леђа Цезару Вучићу, а све под заштитом ментора из западних амбасада.
По сто пута виђеном систему, Вучић је покренуо и процес криминализације Гашића, а као извођач радова је опет одређен Ђукановић. Као бранилац Предрага Колувије, коме се суди због организовања криминалне групе која је производила марихуану на плантажи „Јовањица“, Ђукановић је на последњем рочишту, одржаном 30. октобра, предложио да као сведок буде саслушан Гашић. До тада, Ђукановић је штитио Гашића од оптужби да је умешан у пројекат производње дроге.
Слободан Миленковић и остали полицајци, који су, у новембру 2019, ухапсили Колувију и затворили „Јовањицу“, указивали су на спрегу нарко картела и појединаца из Безбедносно информативне агенције. Пред судом је о томе детаљно говорио инспектор Душан Митић.
– Приликом акције, на имању се појавио припадник БИА Александар Тошић, који је тражио да читав случај не изађе у јавност. Тошићев надређени, Мирко Шкеро, потом је преко телефона исто тражио од инспектора Миленковића, наводећи да је тако рекао Братислав Гашић, тадашњи директор БИА, који је после постао министар полиције. Наша намера је била хапшење Мирка Шкера и Братислава Гашића. Миленковић је од Тужилаштва за организовани криминал тражио да се процесуирају и Шкеро и Гашић, после чега су се мултипликовали притисци према нама – рекао је Митић у судници у априлу 2023. године.
Колувијин адвокат Ђукановић, у обраћању медијима по завршетку рочишта, све то је назвао „покушајем државног удара“, јер је полиција „по нечијем налогу требало да нападне БИА“. Тада је и Вучић стао у одбрану Гашића: „Имам максимално поверење у Гашића“.
Поверење се, у међувремену, истопило. Гашића чека тежа криминализација од оне коју су прошли Стефановић и Кокеза. Но, тек ће се видети да ли ће Александар Вучић успети да Гашића веже за Колувију, а да брата Андреја сачува од повезивања са том нарко-афером.
Гашић засад ћутке трпи компромитацију у странци и јавности. Ћути, али ради. Паметнији него што изгледа, Гашић је одавно почео да припрема одступницу из напредњачког картела. Општински одбори СНС-а у Крушевцу, Александровцу, Брусу, Варварину и остатку Расинског округа налазе се под Гашићевом контролом, баш као и многи други широм Србије. Са таквим потенцијалом, крушевачки Брут у сваком тренутку може да поцепа СНС и у одлучујућој мери ослаби Вучићев утицај. Засад, Гашић се задовољава тиме што преко посредника шаље упозорења Вучићу.
– Кад би се моје име скинуло са листе, ко би гласао за вас? – урлао је Вучић у хали Шумице, на последњем напредњачком митингу пред прошлогодишње децембарске изборе.
У незваничној реплици, Гашић му је поручио да је странка јача од Вучића. Ма колико се представљао као најјачи и најпаметнији вођа, коме нико ништа не може, Вучићев опстанак зависи од странке, од локалних шерифа и њихових утеривача капиларног терора, који претњама и подмићивањем обезбеђују гласове. Без њих, Вучић би био сведен на реалан изборни ниво, близу нуле.
Кад дође време коначног обрачуна, Гашић ће бити спреман. Осим што приводи крају припреме за оснивање своје странке, већ је направио резервну варијанту, Покрет за децентрализацију Србије, који предводи нишки лекар Драган Милић. Као што је Магазин Таблоид већ објавио, најближи Милићеви сарадници су Гашићев кум Драган Милошевић и Гашићев адвокат Милан Петровић. С обзиром на одличан изборни успех Милићевог покрета на јунским локалним изборима, не треба сумњати да би, у некој врсти коалиције са будућом Гашићевом странком, напредњачки картел остао без значајног корпуса гласача.
Драган Милић је сваким поступком, откад је ушао на политичку сцену, доказивао да рачуна на бирачко тело СНС-а. Искористио је поделе у врху нишког одбора напредњачког картела и наметнуо се као опозиционар, који је прихватљив и Вучићевим гласачима. То је потврдио и после избора, кад је без отпора допустио СНС-у да украде победу опозиције и опет формира градску власт. Милић тада није дозволио да опозиционе странке и њихови гласачи протестују, захтевао је да изборну крађу реше државне институције. И, решиле су у интересу СНС-а. Од тада је променио реторику, али не и циљеве. Сада критикује, примитивније чак и од Ане Брнабић, опозиционе и грађанске протесте због убиства 14 људи на новосадској Железничкој станици.
Уз констатацију да „мртви људи, погубљени у Новом Саду“ нису заслужили овакве протесте, Милић закључује да су их организовали „глупи“ опозиционари или „они који су део неког другог пројекта“. Милић не позива на политичку и кривичну одговорност Вучића и његове саучеснике у овом и осталим злочинима, већ оптужује опозицију да правду тражи на улици, уместо у институцијама. Са таквим ставовима може да рачуна на солидан успех и на следећим парламентарним изборима. То је добро за њега, лоше за Србију.
Додатни хаос у напредњачком картелу покренут је масовним убиством у Новом Саду. Пад надстрешнице означио је и пад Горана Весића.
Ако баш пригусти, па буде присиљен да распусти Владу, одговорност ће пребацити и на Милоша Вучевића. Иако би му нови избори направили проблем, нарочито због унутарстраначких сукоба, није искључено да се одлучи и на тај потез, само да би збацио одговорност са себе, главног креатора корупционашког система, који је у смрт отерао многе људе, па и ових 15, који су убијени на Железничкој станици.
Пожар на напредњачкој депонији захватио је и београдског градоначелника Александра Шапића, али он је тренутно заокупљен прославом Весићевог пораза. На првој конференцији за медије, кад је објавио почетак свог другог мандата на месту градоначелника, Шапић се острвио на „страначке пацове“, који роваре против њега. Сад је један пацов мање, али ту је други, још опаснији.
Синиша Мали не одустаје од намере да се врати на место градоначелника Београда. Мали је Вучићу потребан за управљање Министарством финансија, за узимање кредита и манипулисање тим новцем, али неће бити изненађење ако поднесе оставку након што Народна скупштина усвоји његов предлог буџета за следећу годину. Мали ни најближим сарадницима није открио зашто жели да се врати на нижи ниво власти, па може да се само претпоставља да је проценио да ће с те позиције лакше и брже да приватизује још неколико зграда и предузећа, које су у надлежности града.
Шапић је, откад је преузео власт у Београду, на сто начина нанео штету СНС-у и Вучићу, а посебно нормалним грађанима. Захваљујући њему, напредњачки картел је изгубио већину гласача, а Вучић и његови пословни ортаци су остали без уносних корупционашких комбинација. Међутим, највеће жртве његових политичких и пословних авантура су обични грађани. Уништавањем јавног превоза и бесмисленим експериментима са кружним токовима, Шапић је остварио незамисливо – успео је да створи јединство власти, опозиције и грађана у жељи за његовом хитном сменом.
Ако се Вучић одлучи за Шапићеву смену, реализоваће је по истом рецепту као и све претходне. Материјала за криминализацију има у огромним количинама, од незаконитог проширења Шапићевог здања на Новом Београду, до понуде менаџерима Кенткарта да им се намести неки корупционашки пројекат у замену за Бус Плус. Осим тога, не треба занемарити чињеницу да је Вучић стављао Шапића у исти кош са Оливером Ивановићем, кад је против њега водио хајку. У монструозном споту, својеврсној смртној пресуди коју је објавио Пинк, убачена је фотографија на којој Ивановић и Шапић седе један поред другог. Уз мало маште и мало више патологије, Вучић опет може да посегне за том темом, па да, као тада Ивановића, сада Шапића оптужи за издају и сва друга злодела, укључујући пикантерије из спорне интиме бившег ватерполисте. Уосталом, ништа лакше од обарања Шапића. Довољно је да Вучић нареди Дачићу да одборници СПС-а не гласају за градски буџет, па да се Београд реши Шапића.
За разлику од унутарстраначких сукоба, чији пламен је већ доспео у јавност, Вучић се припрема за још један, можда најзначајни, одстрел. За почетак, мету је нацртао на ниском челу бившег рукометаша Владе Мандића. Услед вишка физичке интелигенције и мањка когнитивних способности, с уверењем да му Вучић дугује за допринос изборним крађама и преварама, Мандић не слути шта му се спрема.
У својој згради, у Улици Краљевића Марка 9, Мандић је пред последње изборе пријавио 121. фантомског гласача. Прошлог децембра, као и на неколико претходних избора, организовао је долазак стотина аутобуса са гласачима из Републике Српске. Вучић му се захвалио бројним пословним комбинацијама. Ипак, то ће трајати само док се вођа картела не осети угроженим. А, осетио се.
Угрожена је и Невена Јеличић, бивша супруга Вучићевог кума Горана Веселиновића. Пореска управа је блокирала рачун њене адвокатске канцеларије због дуга од 31.882.548 динара. По доласку СНС-а на власт, Горан Веселиновић, бивши Вучићев шофер, преузео је контролу над маркетиншким тржиштем Србије. Чак су и амерички конгресмени захтевали да се, између осталог, забрани монополски положај Веселиновића у том пословном сектору. Међутим, више штете, емотивне и финансијске, Веселиновићу је нанела тадашња супруга Невена. Он се чак и јавно, на насловној страни магазина Еxпресс жалио како га је супруга преварила. Прво је скинула гаће једном моћном клијенту, а потом и четири милиона евра са заједничког рачуна у једној италијанској банци. Ипак, и након бурног развода, Невена Јеличић је наставила да одлично зарађује. Њена канцеларија је заступала сва јача државна и приватна предузећа. Такође, Невена је задржала и статус најбоље пријатељице српске „фирст ладy“ Тамаре Ђукановић. Но, пословна и пријатељска идила је пукла прошле године, да би ове кулминирала, кад је рачун канцеларије Јеличић блокиран за 265.000 евра.
Невена Јеличић засад ћутке подноси терет финансијског краха. С обзиром на све што зна о напредњачком картелу, чему је сведочила и шта је сама радила у заједничком злочиначком подухвату, може се очекивати да и она у неком тренутку пласира у јавност детаље, који ће доказати криминалну и коруптивну суштину владавине Александра Вучића.
Иако је уверен да је најпаметнији, Вучић не зна како да угаси пожаре на својој кадровској депонији. Но, нема сумње да ће му, кад и њега ухвати пламен, већина ортака из картела помоћи само пљувањем. Тако и треба. Ко год се налази на тој депонији, добиће што заслужује. Ко буде имао среће, добиће бити фер и поштено суђење за све злочине које су заједно вршили над државом и народом.
