Прочитај ми чланак

Пад Британске империје

0

Енглеску (или Велику Британију), која у својим стратешким плановима Србију третира као непријатеља који се мора уништити, Србија не може сматрати пријатељском државом, још мање савезником.

Након нестанка балканских православних држава крајем средњег века, долази до уздизања Запада. Од 17. века Германи и протестанти преузели су доминацију од Романа и католика. Међу Германима, као лидери издвојили су се Англосаксонци – Лондон је постао светски центар финансија, трговине, обавештајне делатности… Али, у периоду од 17. до 20. века долази до успона и православне Русије. Лондон је заменио Рим/Ватикан на западу Европе, а Москва је заменила Цариград на истоку Европе. Главни конкурент Енглеске, до 20. века, била је Русија, која је лукаво сломљена Великим ратом и Бољшевичком револуцијом, а затим је СССР измучен Другим светским ратом и Хладним ратом. Иако су Сједињене Америчке Државе већа држава од Велике Британије, Лондон је остао главни центар моћи Запада, оно што је Рим био вековима пре тога. Сви путеви на Западу сад воде у Лондон.

Од настанка модерне српске државе, Енглези су били непријатељи српског народа, али нису били препознати као непријатељи од стране српског народа, јер британска империја никад није ратовала против српске војске – све до последње деценије 20. века. Током 19. и 20. века, Енглези су били у савезу са Турцима против Србије и Русије, у немачком народу подстицали су расизам и агресију према Словенима и са папистима су направили савез за напад на Православље. Енглези су желели да контролишу средиште Европе или Евроазије, простор од Балтика до Балкана, свесни да једино тако могу да буду (остану) господари света. На том простору доминирају Словени и Германи и рат између Германа и Словена је највиша одговарао Англосаксонцима. Током оба светска рата Енглези су били (неискрени) савезници православних Словена, а пре и после светских ратова непријатељи. (Енглези су се поставили као посредници и између Грка и Турака.)

Са друге стране, од почетка 19. па до краја 20. века Срби су идеалистички, наивно гледали на Енглезе, и у Енглеској видели савезника, али и узор демократске државе. То је почело да се мења 1999. године кад Енглеска или Велика Британија први пут у историји објављује рат Србији и напада Србију – у оквиру агресије НАТО алијансе. Енглези су 1999. године заједно са Немцима, Италијанима и Турцима (архинепријатељима српског народа), напали Србију и окупирали КиМ (током бомбардовања, британски специјалци покушали су и да упадну у Србију преко јужне границе, и били су елиминисани).

Међутим, ни бомбардовање није била кап која је прелила чашу. Мислим да ће та кап бити све ово што се дешава Новаку Ђоковићу у Аустралији, која је 100% под контролом Велике Британије, део Комонвелта. Сад је и најнаивнијем православном Србину јасно да Енглези немају добре намере према Србима и да је Србија за Енглеску непријатељ. За Србе ће, од сада, Енглези бити исто што и Турци, или Немци, или паписти („лукави Латини“). Лукави Енглези и јесу исто што „лукави Латини“, само је Србима било потребно 200 година да то схвате. Енглези су лукаво користили Турке, Немце, Јевреје, затим САД, сад Аустралију…

Лондон је главни центар антихришћанске елите Запада која жели да уништи Православље и тек онда следе Њујорк и Вашингтон, Берлин, Рим и Париз, и Тел Авив (Лондон је центар и јеврејске финансијске елите, главно упориште Јевреја на Западу). Лондон је привукао и руске и кинеске милијардере и арапске шеике… У данашњем свету, све је новац, а Лондон је финансијски центар света. Да би то и остао, Лондон користи своје главне савезнике или бивше колоније (САД, Аустралија, Канада, Холандија, Данска, Израел…) да напада главне конкуренте (Кина, Русија) и ништа се у тим државама не догађа без знања Лондона.

Енглези знају да су православни Словени бољи и да их у свему могу победити. Енглези се плаше конкуренције и више чак ни у спорту не знају шта је фер-плеј. Доказ је и ово што се догодило Новаку Ђоковићу у Аустралији. Осим тога, Енглеска је делом колевка и данас је најјаче упориште материјализма, савремене или западњачке медицине, а која, на пример, у потпуности искључује знања и искуства кинеске или руске медицине. Аустралија у свему прати Енглеску, и овај скандал са Новаком Ђоковићем око уласка у Аустралију је обрачун вакцинациста са слободним светом. Добили су жесток отпор нормалних људи. Симбол тог отпора на светском нивоу постао је Новак Ђоковић – православни Србин који је у спорту енглеске и евроатлантске елите постао најбољи и то та елита не може да поднесе.

Дакле, сад кад и Срби и Руси знају да је циљ Лондона да контролише простор од Балтика до Балкана, и да је Енглеска непријатељ православних Словена, баш ме занима колико ће још дуго да постоји британска империја – колико дуго ће још Енглези, уз помоћ технике „завади па владај“, контролисати простор од Балтичког мора преко Карпата и Паноније до Балкана (и Мале Азије, Црног и Егејског мора), средиште Европе или Евроазије?

На крају, да истакнем да не мислим да је енглески народ непријатељ српског народа и да би требало мрзети Енглезе. Овде под Енглезима подразумевам енглеску (или британску) владајућу елиту (финансијску олигархију, аристократију) која не брине о интересима свог народа, него о својим интересима, и која је главни стуб мултинационалних корпорација на Западу. Владајућа елита Запада је наднационална, трансхуманистичка и жели да обрише све границе, али се Енглези увек издвајају и највише штите своје интересе, интересе своје елите. Зато Енглеску (или Велику Британију), која у својим стратешким плановима Србију третира као непријатеља који се мора уништити, Србија не може сматрати пријатељском државом, још мање било каквим савезником (против било кога).

У политици нема љубави, само интерес. Интерес Енглеске је да се уништи Србија. Србија нема други избор, осим да уништи британску империју. Наравно, то Србија не може сама, али у савезу са осталим православним и словенским народима – може. Кад су Срби, Грци и Бугари створили савез избацили су Турке са Балкана, Руси и Срби били су савезници у оба светска рата и избацили су Немце… Сад је време да се и лукави Енглези избаце из овог дела Европе. Мозак свих операција, везаних за тзв. меку моћ у државама које се претварају у колоније (а људи у робове), налази се у Лондону. Православна Црква преживела је ударе јеретика и са Истока и са Запада, верујем да ће надживети и британску империју. Једну од главних улога у опстанку Православне Цркве и рушењу британске империје имају Срби – познати по томе што су на првој линији одбране Православља, као рушитељи империја.