Istog dana nakon što je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu objavilo inicijale osoba koje su privedene zbog tragedije na železničkoj stanici, mediji su odmah otkrili one najpoznatije. Izvestili su da je reč o ministru građevinarstva Goranu Vesiću i njegovoj pomoćnici Aniti Dimoski. Takođe i o direktorki preduzeća Infrastruktura železnice Srbije Jeleni Tanasković i bivšem direktoru te kompanije Nebojši Šurlanu.

Одмах је објављено и да је на списку притворених Љиљана Милић Марковић. Она је главни пројектант реконструкције пруге од Новог Сада до границе с Мађарском. Такође је откривено да су ту и Марина Гавриловић и Дејан Тодоровић из компаније Ежис. Реч је о чланици конзорцијума задуженог за надзор над изведеним радовима.

Обелодањено је и да је међу приведенима Слободан Наумовић из Саобраћајног института ЦИП. Он је потписао Пројекат конструкције, реконструкције и адаптације зграде железничке станице. Накнадно, обелодањено је и да је ту његов колега из ЦИП-а Милан Јелкић.

Како је Форбес Србија јуче објавио, иза иницијала З.С.М. и Д.Ј. стоје Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанковић. Они су одговорни извођачи радова испред компаније Цхина Раилwаy Интернатионал Цонструцтион.

Увидом у документацију, сада се може видети и да је међу ухапшенима М.С. Реч је о Милану Спремићу, ванредном професору Грађевинског факултета у Београду. Он је међу приведенима у својству члана Републичке ревизионе комисије која је проверавала пројекте за реконструкцију железничке станице.

Последња особа са списка је Ј.С.М. а реч је о Јасни Стојиљковић Милић из компаније Цестра. Та фирма урадила је техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу. Прихватила је пројекат архитектуре реконструкције и адаптације станичне зграде који је потписала Бранислава Лазовић из ЦИП-а. Као и пројекат конструкције, реконструкције и адаптације станичне зграде чији је аутор приведени Наумовић.

Од привођења једини који је напустио притвор је министар Весић. Небојша Шурлан је збринут у здравственој установи док су Јелена Танасковић и Анита Димоски у кућном притвору.

Медији су досад објавили оно што се ставља на терет Весићу, Шурлану, Танасковић и Димоски.

Танасковић је иначе прва на листи оних против којих треба да се спроведе истрага. Тужилац сматра да је одговорна што је као службено лице инвеститора (Инфраструктура железнице Србије) пустила у рад станичну зграду односно њен централни део иако није била извршена пријава радова пре почетка њиховог извођења. Такође, тужилац је терети да није извршен технички преглед зграде ради утврђивања подобности објекта за употребу и за гарантовање безбедности путника, нити је прибављена употребна дозвола.

Горан Весић и Анита Димоски се терете да нису применили своја овлашћења и нису обавестили Републичку грађевинску инспекцију о радовима. Тако инспекција није могла да спроведе надзор и утврди да на објекту постоје недостаци који угрожавају безбедност. Такође, да није извршен технички преглед и да није издата употребна дозвола.

На крају, Небојша Шурлан се терети да као одговорно лице Инфраструктуре железнице Србије није издавао налоге за редовни и ванредни преглед станичне зграде иако му је то наложила Дирекција за железнице. Пропуштено је да се утврди да су затеге оштећене корозијом и да 40 посто жица у њима није било у функцији.

Четворо првоосумњичених (осим сада Весића) се терете за дело из члана 288 Кривичног законика – Тешко дело против опште сигурности, а у вези са чланом 278 – Изазивање опште опасности. Члан 288 у ставу 2 који им се ставља на терет (смрт једног или више лица) прописује максималну казну до 12 година. Члан 278 став 3 каже да ако је општа опасност учињена на месту где се окупља већи број људи, максимална казна је осам година.

Завршила у притвору после пада надстрешнице у Новом Саду: Била је главни инжењер и за радове на Прокопу!

С друге стране, остали се терете за дело такође из члана 288, али у вези члана 281 став 1 – Непрописно и неправилно извођење грађевинских радова. Максимална казна је пет година.

Љиљана Милић Марковић

Главна пројектанткиња на пројекту реконструкције пруге од Новог Сада до Мађарске радила је у неколико компанија укључених у овај посао. Међу њима је и Цестра која је радила техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу. Али, и главни извођач – Цхина Раилwаy Интернатионал Цорпоратион (од средине 2020. до почетка 2023.).

Део наредбе о спровођењу истраге који се односи на Љиљану Милић Марковић је један од најкраћих. Њој се ставља на терет да није указала на потребу израде елабората о процени стања конструкције „а узимајући у обзир недостатак архивског пројекта, као и старост објекта и његове конструктивне специфичности. Она је својим потписом у августу 2021. оверила главну свеску Пројекта за грађевинску дозволу. Тужилац сматра да је тиме пропустила да утврди да је дошло до корозије на споју затега и кровних носача.

Милан Спремић

Ванредни професор Грађевинског факултета у Београду Милан Спремић је одговорно лице за пројектовање Републичке ревизионе комисије и вршиоца техничке контроле Пројекта конструкције, реконструкције и адаптације станичне зграде који је израдио Слободан Наумовић.

Тужилац сматра да је Спремић пропустио да утврди да у идејном пројекту „нису оцењени обим и врста потребних претходних истраживања који ће бити подлога за израду пројекта реконструкције те да нису утврђена техничка својства постојеће конструкције, као и да недостаје снимак стања постојеће конструкције“.

То значи да се Спремићу замера да није указао да је потребно урадити снимак стања станичне зграде како би се прецизно знало каква је стабилност целог објекта. Како пројектанти нису имали оригинални пројекат станичне зграде, снимак би надоместио тај недостатак, али наводно није направљен.

Тужилац сматра и да није проверио да ли се у пројекту налазе све подлоге и подаци и да ли је пројектом обезбеђена испуњеност основних захтева за предметни објекат. То је требало да обезбеди да објекат у целини и његови посебни делови буду погодни за предвиђену употребу.

Тужилац још тврди да није издао ниједну меру нити је ставио примедбе у циљу отклањања недостатака. Већ је сачинио извештај о извршеној стручној контроли Наумовићевог пројекта, који није садржао никакве мере. Он је потом достављен Инфраструктури железнице Србије у циљу даље реализације пројекта. Тиме је, сматра тужилац, пропустио да утврди да је дошло до корозије на споју затеге и кровног носача.

Јасна Стојиљковић Милић

China Railway International Corporation ангажовао је фирму Цестра за техничку контролу пројекта за грађевинску дозволу.

Тужилац оцењује да је Стојиљковић Милић (сувласница половине Цестре) пропустила да утврди да Наумовићев пројекат не садржи све потребне делове. „И то да не садржи део који се односи на оцену стања постојећег објекта, као и да нису вршени претходни истражни радови који се односе на стабилност објекта, и да недостаје снимак стања постојеће конструкције“.

Ни она, као ни Спремић, сматра тужилац, није проверила да ли су у пројекту сви подаци, а како би се обезбедило да објекат буде стабилан и погодан за предвиђену употребу.

Као и код Спремића, замера јој се да није издала ниједну меру нити је ставила примедбе на отклањање ових недостатака већ је прихватила Наумовићев пројекат. А све са констатацијом да су „између осталог, пројектом за грађевинску дозволу исправно примењени резултати свих претходних и истражних радова“. Потврдила је да је обезбеђена испуњеност основних захтева за предметни објекат.

Тужилац тврди да услед тих пропуста није утврђено да је на конструкцији станице дошло до корозије на споју затеге и кровног носача.

Марина Гавриловић и Дејан Тодоровић

За Марину Гавриловић и Дејана Тодоровића наводи се да су били ангажовани од носиоца посла стручног надзора, фирме Пројецт Биро Утибер.

Марина Гавриловић радила је у својству надзорног органа за архитектуру, а Тодоровић као надзорни орган за инфраструктурне објекте. У наредби за спровођење истраге наводи се да су сачињавали недељне и месечне извештаје за Инфраструктуру железнице, са спецификацијом изведених радова.

– При чему нису вршили уписе о стању саме надстрешнице станичне зграде, као конструктивног елемента када је вршено скидање претходних облога и израда новог слоја за пад, као и ослањања нових облога од каљеног стакла са алумунијумском подконструкцијом – наводи се у документу.

Посебно се спочитава Марини Гавриловић да није спровела надзор и утврдила да није уклоњен слој армираног бетона. А додат је нови слој за пад и хидроизолација што је „повећало оптерећење ове конструкције“.

Обома се ставља на терет да нису унели у извештаје да се, приликом бојења тестерастог крова, места око затега крпе малтером. Нити су обишли и прегледали објекат ради уочавања да ли постоје недостаци у делу конструкције и потреба за детаљнијим прегледом и даљим интервенцијама.

Тужилац сматра да су тако пропустили да изврше стручни надзор односно контролу и проверу квалитета изведених радова. „Услед чега нису ни обавестили инвеститора и извођача радова, иако су приликом крпљења везе затега малтером недостаци у делу конструкције били уочљиви, а ради предузимања мера, као и о последицама које могу наступити ако те мере не буду предузете“.

„Није реално да за сваки гипс који падне одговарамо“: Брнабић о паду плафона на Железничкој станици у Ћуприји

Слободан Наумовић и Милан Јелкић

Слободан Наумовић израдио је, између осталих, и пројекат конструкције, реконструкције и адаптације станичне зграде у Новом Саду. Према досад објављеним информацијама, у том пројекту налази се статички прорачун за стаклену фасаду зграде, као и за конструкцију галерије која је додатно изграђена унутар зграде станице, али не и за затеге и надстрешницу.

Тужилац му ставља на терет да при изради тог пројекта претходно „није оценио примереност објекта станичне зграде за реконструкцију, као ни обим ни врсту потребних претходних истраживања која би била подлога за израду пројекта реконструкције“.

Сматра и да није утврдио техничка својства постојеће конструкције. Нити је техничка документација садржала приказ стања. То је требало да буде утврђено на основу архивског пројекта или снимка постојећег стања.

И њему тужилац замера да није прегледао објекат на начин којим би се уочио недостатак у делу конструкције и потреба за детаљнијим прегледом и нужним интервенцијама.

Можда и главно, „није разматрао надстрешницу станичне зграде као саставни део конструкције, као ни остале елементе постојеће конструкције станичне зграде без обзира на ослањање каљеног стакла и алуминијумске подконструкције на надстрешницу, иако је на овај начин додатно оптерећена у мери већој од пројектоване“. Тужилац сматра да је те пропусте поновио код израде пројекта за грађевинску дозволу „где је разматрао једино нову фасаду и нову галерију док није унео било какве наводе у погледу надстрешнице“, као и код израде пројекта за извођење. Зато је и он, каже тужилац, пропустио да утврди проблеме у споју затега и кровног носача.

С друге стране, Јелкић је био главни пројектант за израду Идејног пројекта. Такође му се ставља на терет да није указао на потребу израде елабората о процени стања конструкције имајући у виду недостатак архивског пројекта, као и старост зграде. Упркос томе, ставио је потпис на идејни пројекат.

Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанковић

Како је Форбес Србија писао, двојцу из ЦРИЦ-а се ставља на терет да нису упозорили ИЖС да постоје недостаци у техничкој документацији. Односно, као и код других лица, да нема оцене обима потребних претходних истраживања која би била подлога за израду пројекта реконструкције и да нема снимка стања постојеће конструкције.

Тужилац их терети и да нису адекватно водили грађевински дневник односно да нису уносили све радове. Нити су уносили податке о стању надстрешнице и радовима на истој, затегама и стању везе с кровом. Истрага ће показати да ли су пропустили да обиђу и прегледају станичну зграду како би утврдили недостатке у делу конструкције и потребу за интервенцијама.

Ко (ни)је у притвору

Оно што се може видети јесте да су Слободан Наумовић, Милан Јелкић и Зорица Славковић Марјановић ветерани у овом послу. Наумовић и Славковић Марјановић имају 69 година док је Јелкић годину дана млађи. Према информацијама Форбес Србија, Јелкић је већ пет година у пензији.

Такође, јавност је информисана да је здравље било угрожено Горану Весићу и Небојши Шурлану. С друге стране, према сазнањима, и Марина Гавриловић нарочито тешко је поднела привођење.

Међутим, оно што је још битније јесте ко се налази у притвору и да ли је реч о коначном списку. Оно што је одмах уочљиво јесте да је највише људи који су надзирали реализацију пројекта. Када је реч о извођачима ту су само две особе као представници ЦРИЦ-а. Нема ниједног подизвођача који су били укључени у извођење радова што се види и из Ђајићевих извештаја.

Такође, упркос ономе што је навео тужилац о наредби о истрази, остаје нејасно зашто су у притвору Зорица Славковић Марјановић и Марина Гавриловић јер је реч о особама које су биле задужене за архитектуру, а не за грађевински део посла где је, судећи по оцени тужиоца, и настао проблем.

Марину Гавриловић у својим извештајима помиње и инжењер Зоран Ђајић. Он наводи да је реаговала у случају лоше урађених радова, али није јасно о којим се тачно примедбама ради.

Друго велико питање јесте да ли су истрагом обухваћени сви који су могли да укажу на недостатке у документацији. Као и да је у недостатку архивског пројекта морао да буде урађен снимак постојећег стања, пише Форбес Србија.

Izvor: Forbes Srbija

Oznake: železnička stanica, nadstrešnica, Novi Sad, tragedija