Прочитај ми чланак

Ово је нови план бабе-краљице за распад Србије:Једина одбрана нам је рушење Вучићa

0

Иако многи тога нису свесни, британска круна је једна од најважнијих полуга глобалне дубоке државе. О томе шта је баба-краљица и кабала око ње смислила ново за Србију, прочитајте у новом тексту Давора Калајжића:

Не превише спектакуларно у нашим медијима прошла је вест да је Њено Величанство, краљица Британије и 14 других краљевстава Комонвелта, именовала свог изасланика за „Западни“ Балкан. Једини који се нешто озбиљније огласио по том питању био је Милован Дрецун, који је у именовању видео ништа друго до велике невоље по Србију. И у праву је!

Сер Стјуарт Пич („бресквица“), све је друго само не то. Играч незамисливо тешког калибра спрам ког су сви претходни изасланици за Југославије и пост Југославије балканског типа – смешни. Каријерни војник највишег чина, маршалског, има застрашујуће образовање и каријеру. Глупо би било све наводити, али ево пар „ситница“ – четвороструки доктор наука, носилац највиших британских, америчких, италијанских, али и одликовања Краљевине Сауди Арабије (!). Бивши Бог и батина НАТО авијације, командант РАФ-а.

Управо то га је посебно „прославило“ – бомбардовање српских положаја и Републике Српске 1995 којим је руководио из Бригена у Немачкој, а командовао је из Вићенце операцијом „Енгандин“ којом је Девети ескадрон РАФ бомбардера из базе Соленцара на Корзици бомбардовао Србију 1999, посебно наше трупе на АП КиМ. Потом је био челична шапа у НАТО/КФОР команди на АП КиМ, којом је УНМИК-у затворио приступ свим масовним гробницама побијених косовских Срба, што чини и данас, ометајући истражне радње Комисији за нестале. Својевремено сам на једвите јаде пробио баријеру коју је подигао на рампама НАТО/КФОР база на АП КиМ, у којима су тада привремено држани неки од Срба оптужених за ратне злочине.

Шта мислите, како му изгледају руке све до лаката и шта му је прво на памети кад ујутро устане?

Е, такав нам долази да „реши“ питања на „Западном Балкану“, читај на АП КиМ и у Републици Српској. Некако баш „случајно“, у зору његовог доласка, Албанија и „Косово*“ потписали су договор о укидању граница, све под паролом Мини Шенгена, алијас Вучићевог „Отвореног Балкана“. Како је покрет Ослобођење предвидео, издајник Александар Вучић, није прстом мрднуо да интервенише против овог практично билатералног споразума којим се руши Резолуција 1244 и мисија УН на АП КиМ, а наравно није се огласио ни напредњачки огранак на АП КиМ, тзв. „Српска листа“. Издајнику на памет не пада да потегне питање повратка 999 српских припадника војске, полиције и административног особља на спољње границе Србије од пре 1999, како је предвиђено Резолуцијом 1244 и Кумановским споразумом.

Огласила се једино Русија, која је још крајем 2020. најоштрије осудила припремање укидања „границе“ између „Косова*“ и Албаније, подвукавши да је то „кршење Резолуције 1244 и територијалног интегритета Србије“.

Русија је поново реаговала ових дана, овог пута везано за Пичово именовање. Упркос свим покушајима Александра Вучића да минира Додиков одлазак код Путина, који је ишао до тог бесмисла да пласира вест да састанка није ни било, Додик је отишао. Детаљи договора познати су уском кругу људи, у које Вучић не спада, а Пич ће зато постати забринут, јер осим бомбардовања, Пич је врхунски стручњак за обавештајне и методе специјалног рата, посебно нове дисциплине – хибридног рата. Народски речено, шпијунирање и масовно ширење лажних вести и обмана и тајне операције усмерене на појединце, укључујући и „загонетне“ ликвидације. Јасно је да је послат да преузме контролу над режимским медијима и националним фреквенцијама у покушају да одржи овај режим, док не испуне обавезе око Косова, Рио Тинта и унитаризације Федерације БиХ, што подразумева нестанак РС и Додиков одлазак.

Србију, српску опозицију и свеукупни српски народ, очекују тешки дани. Врх међународног капитала и владара, како их зову – из сенке, креће у потпуно разбијање Србије. Уколико не уклонимо домаће извођаче радова, убрзано даље територијално цепање, тровање и ропство наша је будућност. Припреме су већ дебело одмакле. Сектопартијско-братомафијашке параполицијске фаланге одавно оргијају Србијом. Невољу мењају нови навијачки одреди наоружани државним ресурсима; значкама, Шкодама, од грађана одузетим оружјем, па све до бакљи, чекића, багера и осталог арсенала другостепене силе. Братство и јединство Јајиначког клана и организованог криминала исписали су ритопечка крв и Глокови и Берете на плафону „Графичара“.

У оваквој ситуацији, надстраначко јединство свих опозиционих лидера са народом постаје императив опстанка Србије. Ту неизоставно припада и СПЦ, а на Богу остаје да памети призове патријарха српског, да ослобођен оф греха и устоличен у Пећкој патријаршији, окупи васколики народ српски у земљи и свету и одбрани нас од Сотоне.