Прочитај ми чланакКо зна каква би судбина Југославије била да је којим случајем остварен у јавности мало познат план Јосипа Броза Тита
Неки се данас с носталгијом сећају Југославије, сматрају како се тада живело безбрижније и сигурније, а други сматрају да је Југославија била вештачка творевина која је деценијама на силу покушавала на окупу и у заједништву да одржи неспојиве народе.
Public
Међутим, ко зна каква би судбина Југославије била да је којим случајем остварен у јавности мало познат план Јосипа Броза Тита.
Неки историчари сматрају да је Тито желео још већу, моћнију Југославију, која не би била само регионална, већ и светска сила, а сигурно једна од две највеће у Европи.
Историчарка Сабрина Рамет прошле године је за медије рекла како је СФРЈ под Титом хтела да створи интегралну Југославију, која би укључивала погранична подручја око Југославије: Грчку, Албанију, Бугарску, бар један део аустријске Корушке, као и целу италијанску провинцију Фурланија – Јулијска крајина.
Међу присталицама југословенског иредентизма били су и монархисти и републиканци у доба пре стварања Југославије 1918. године.
Сабина Рамет се позива и на изјаву политичара Светозара Прибићевића да би Југославија требало да се простире „од Соче до Солуна“. Можда најчудније у овом систему делује то што су као део Југославије наведене и Бугарска и Албанија.
Ипак, наводи се да је политички покрет Звено у Бугарској подржавао идеју укључења Бугарске и Албаније у заједничку државу Јужних Словена. Покрет Звено учествовао је у државном удару у Бугарској 1934. године. Захтевали су савезништво с Француском и укључивање Бугарске у Југославију. Чак је и британска влада током Другог светског рата подржала идеју стварања Велике Југославије, као одговор на приступање Бугарске Силама Осовине.
Након Другог светског рата, Тито је објавио да Југославија полаже права на Трст и целу Корушку, укључујући, пре свега, Аустријску Корушку.
– Ослободили смо Корушку, али су међународни услови били такви да смо морали привремено да је напустимо. Корушка је наша и ми ћемо се за њу борити – поручивао је Тито.
Такође, појавила се занимљива карта која предвиђа како би СФРЈ изгледала да су се Титови планови обистинили, и то у два случаја:
– да је маршалова визија укључивала Албанију и делове Румуније и Грчке, укључујући и Солун
– да је Бледски споразум између Тита и Димитрова укључивао интеграцију Бугарске у заједницу југословенских земаља
Аутор необичне карте истиче да би у неком „паралелном свемиру“ комунистичка револуција у Грчкој барем делимично успела, чиме би се неки делови земље одцепили и придружили Југославији. Исто се односи и на Влашку, бившу кнежевину, а данас историјску покрајину Румуније.
Да се којим случајем овај ипак невероватан сценарио догодио, Југославија би се простирала, како се у тексту наводи, од Клагенфурта до Истанбула.
