Прочитај ми чланак
Ни најстарији становници Пештера не памте овако благу зиму, али и страхују да она своје право лице не покаже у месецима који долазе.
– Имам скоро 80 година, свакаквих зима сам протурио преко главе, било је и сунчања у јануару, било је и дана кад смо Нову годину дочекивали у кратким рукавима, свега је овде било, али оваку лепоту од децембра, па ево све до половине фебруара не памтим. Чујем, метеоролози најављују раст температуре, чак до 20 степени, да ли нам је то пролеће већ стигло? Још не верујем да ћемо зиму, страшну пештерску, прегурати без снега, леда и мраза-каже старина Комнен Јелић из забитог пештерског села Црвско и пита се: Да ли би овако топла зима могла да значи и промену климе у српском Сибиру?
– Гледао сам недавно на телевизији како у Војводини војска из сметова спасава људе, а овде на Пештеру, где је у ово доба године обично најхладније и где снегови блокирају путеве и цео живот, стада пасу на пашњацима, неки људи ору њиве и припремају се за сетву – додаје старина Комнен и страхује да топла зима без снега не остави изворе и бунаре без воде.
– Иначе кубуримо са водом, крашки је ово крај, ако не буде обилнијих пролећних киша, ако и пролеће остане суво, скапаћемо летос од жеђи – боји се Сафет Ковачевић из засеока Поде који у својих 40 година први пут ни дана није био одсечен од осталог света.
– Ех, кад би овако било сваке зиме, био би Пештер рај за живот, нико се не би одавде селио – прича Ковачевић и додаје да први пут од кад зна за себе вукови нису урлали око његове куће.
Памте сметове у априлу
Неки од Пештераца страхују да би зима могла показати зубе у марту, априлу или чак у мају. Памте, кажу, године када је цео март био у снегу и леду, а дешавало се да и половином априла сметови пресеку путеве, а жива у термометру падне и до минус 20 испод нуле.
– Никад се овде не зна, у једном дану некада се промене сва четири годишња доба, упркос топлој зими и нашој опуштености, морамо бити спремни за све, па и за снег, ако га буде – каже Мујо Куртановић, сточар из Камешнице.
– Нису курјаци, како то обично чине зими, ни силазили са планине Гиљеве у село, па смо били мирни, уштедели смо и пуно сена јер су овце и козе стално биле на пашњацима – истиче Сафет.
У Карајукића Бунарима, најхладнијем месту на Балкану, где је у јануару и фебруару жива у термометру падала и до 40. подеока испод нуле, срећемо, у потпуно нестварном амбијенту, једног од најпознатијих Пештераца, поштара из „српског Сибира“ Радоја Куча. Обично се у ово доба године до пештерских села и засеока пробијао на моторним санкама или на трактору са добрим ланцима, а ове зиме до Угла, Долића, Буђева, Бороштице, Црвског, Бољара и Растеновића иде пешице или на мотору.
– Нисам ове године упалио моторне санке, хвала богу да нису биле ни потребне, ионако су старе и дотрајале, мада зима календарски још траје и увек може да изненади, надам се да их нећу ни палити – хвали се Радоје и подсећа да за својих педесет и кусур година није запамтио овако благу зиму.
– Било је лепих периода и у јануару или фебруару, али би обично кратко трајали, ова зима је карактеристична по томе што је топла од почетка, па све до краја. Ранијих година деца су се једва пробијала кроз сметове, а сад испред школе играју фудбал – наглашава овај чувени пештерски поштар.
– На пашњацима нема много траве, али за овце и козе испаша током зиме, ма каква била, пуно значи. Уштедели смо стотине хиљада бала сена и милионе евра, уштедели смо и на огреву, уштедели су и путари, јер за њих целе зиме на Пештеру, где обично цркавају од новембра до краја марта, до сада није било посла. Ова зима нам је дар од Бога, помоћ у право време – прича Енвер Дацић, познати сточар из Биоца на централном Пештеру.
(Вести)
