Прочитај ми чланакУ гостионици манастира Тумане не постоје цене, већ људи према својој жељи за храну или пиће могу оставити добровољни прилог, који служи за обнову манастира...
Преко пута манастирске цркве, на левој обали Туманске реке, десетак километара од Голупца налази се гостионица манастира Тумане. Смештена је у некадашњој воденици која је после Другог светског рата оспособљена за добијање електричне енергије, уз помоћ потока који је покретао воденични точак.
Foto: YouTube
Будући да је гостопримство једно од основних начела свих православних народа, а посебно монашких заједница и наших манастира, братство манастира Тумане желело је да се њихови гости не оптерећују новцем и плаћањем, већ да им боравак пробуди радост и утеху. Због тога у гостопримници не постоје цене, већ људи према својој жељи за храну или пиће могу оставити добровољни прилог, који служи за обнову манастира..
Јела су увек у складу са црквеним правилом, те се у дане поста служи искључиво посна храна, а може се увек појести кувано јело, пастрмка из манастирског рибњака, храна која се у манастиру служи тога дана и једноставни слаткиши попут пита и колача спремљени по старим монашким рецептима, пише портал Приче са душом.
Ту су и производи са манастирске економије: вина и ракије, домаћи сир и кајмак, домаћи сокови и други производи вредних монашких руку. У кухињи кувају два професионална кувара који се несебично труде да посетиоци осете сву лепоту домаћинског гостопримства.
Игуман овог манастира Отац Димитрије каже да је воденицу нагризао зуб времена и неискоришћености и да је доласком монашког братства с јесени 2014. године почела обнова. Након уређења цркве, конака и порте, почело се размишљати на који начин најадекватније обновити некадашњу воденицу и простор око ње, који је био зарастао у коров и шибље.
– Унутрашњост воденице била је у изузетно лошем стању, а дотрајао кров претио је свакога тренутка да се сруши. Добро проценивши ситуацију, уз благослов надлежног епископа владике браничевског Игњатија братство се латило великог посла – каже отац Димитрије.
Како се број гостију увећавао, а братство није стизало да угости све људе, осмишљена је функција гостопримнице, по узору на древну монашку и манастирску праксу гостољубља. Манастир Тумане је као и већина средњовековних манастира имао своју гостопримницу, па чак и гостионицу у Голупцу.
– Идеја братства која је наишла на изузетан пријем код народа, састојала се и до данас се састоји у томе да посетилац може да се окрепи храном и пићем у једном духовном амбијенту, уз диван поглед на манастирску цркву, који нас у сваком тренутку враћа кроз векове и оживљава древно предање о Милошу Обилићу и његовом сусрету са Светим Зосимом. Тумански светитељи и древно предање постају саставни део и њихових живота и породица, те се светињи са радошћу враћају – прича отац Димитрије.
У манастирској гостопримници обично раде пријатељи манастира, имајући жељу да својим боравком у светињи буду и од практичне користи и помоћи. Као и сам манастир, гостопримница је отворена од 7 до 20 часова. Није потребно резервисати места, осим за велике групе, и сви су увек добро дошли. На инсистирање многих који се крштавају и венчавају у манастиру може се приредити и ручак, уз поштовање поретка манастирског живота, не реметећи мир светиње.
Посетиоци манастира, према Димитријевим речима на првом месту су верници и ходочасници, туристи и многи други људи добре воље, који желе да себи приуште стицање духовног блага и у наше време преко потребног боравка у недирнутој природи.
– Ту су средњовековна светиња са моштима двојице светитеља и чудотворном иконом Пресвете Богородице, као и мини-зоо врт и пастрмски рибњак. Надасве најлепша и најзначајнија светиња и природно заштићено добро јесте испосница Светог Зосима неколико стотина метара од манастира, у густој буковој шуми. Због многобројних чудесних исцељења која су се у њој догодила, молитвама Светог Зосима, народ ову светињу назива Ђердапским Острогом – завршио је игуман и позвао све да наврате до манастира.
