Прочитај ми чланакПишем ово отворено писмо дубоко забринут због Ваших све чешћих јавних изјава како размишљате о изградњи малих модуларних нуклеарних електрана у Србији, како би се на тај начин решило питање снабдевања електричном енергијом у будућности.
Први разлог за забринутост јесте тај што су пре Вас у јавност ту идеју пласирали људи који о тој теми немају баш никаква знања.
Наиме, још октобра месеца прошле године рекло би се ничим изазван, отвореним писмом јавности обратио се Раде Баста, директор Београдских електрана.
У том обраћању је навео како Србији треба изградња нуклеарних електрана и то са партнерима из ЕУ и САД како бисмо се решили зависности од Русије.
У том смислу је Раде Баста понудио и конкретну компанију са којом треба сарађивати, а реч је о фирми Терра Поwер која је у власништву Бил Гејтса.
Иначе, господин Баста је бивши кик боксер и засигурно Вам може демонстрирати како се правилно изводи аперкат, али о нуклеарној енергетици и са њом повезаном геополитиком заиста тешко може да се избори, јер ту проста физичка снага не помаже.
Наредни еминентни стручњак који је почео да јавно заговара мале модуларне нуклеарне електране био је Милорад Грчић који је иначе тек у 42. години живота завршио приватни факултет за услужни менаџмент.
Он је то изрекао након што је под његовим руковођењем први пут у историји дошло до самозагашења постројења у ТЕ „Никола Тесла“ и до самозапаљивања огромног багера са уклањање јаловине на коповима, а због свега се десио потпуни колапс електроенергетског система и штета од више стотина милиона евра.
У излагању у којем је и он као спасоносно решење наводио прелазак на нуклеарну енергију, Грчић је објашњавао и то како су сви љубоморни на Србију због успеха и како је за колапс у ЕПС одговорно деловање саботера ангажованих од страних обавештајних служби.
Да ствар буде гора, БИА је такође потврдила да су постојале индиције да су „нека двојица сумњивих“ одговорни за то што се у ложиштима ТЕНТ-а нашло више вагона блата (прим. аут. ово је заиста био званични извештај Безбедносно информативне агенције након спроведене истраге).
Том аналогијом се поставља питање, а шта ако неко и даље буде љубоморан на српске успехе па опет ангажује „неку двојицу сумњивих“ да врше саботаже и у тим планираним нуклеарним постројењима?
Ту долазимо до мог другог великог разлога за бригу када се спомене прича о градњи нуклеарки. Наиме, у току 2017. године на чело Одбора Директората за радијациону и нуклеарну безбедност Србије – СРБАТОМ је уместо нуклеарног физичара (др Владимира Удовичића) именована тадашња председница Народне скупштине, Маја Гојковић која је дипломирани правник.
У исти орган је крајем прошле године именована посланица Српске напредне странке, Сандра Божић, која је завршила политичке науке.
Дакле, на чело тела које брине о нуклеарној безбедности Србије дошли су прави „зналци“, спремни да се ухвате у коштац са тако важним питањем.
Господине Вучићу, имајући све ово у виду, поставља се питање ко је од ових побројаних стручњака извршио пресудан утицај на Вас, како бисте кренули да размишљате у правцу градње малих модуларних нуклеарних електрана?
Или, ако не слушате оне које сте Ви лично поставили на овако одговорне функције, кога онда слушате? Чијом главом Ви размишљате господине Вучићу?
Оно што ја слутим, јесте то да се цела прича о укидању мораторијума на нуклеарну енергију врши на основу Вашингтонског споразума, у којем је као осма тачка наведена обавеза Србије да диверзификује своје снабдевање енергијом.
То се савршено уклапа у нову доктрину америчке спољне политике, која као стандард за производњу електричне енергије намеће нуклеарне електране различитог типа базиране на технологијама које развијају њихове компаније, док за снабдевање гасом намећу опет њихово технолошко решење у виду течног гаса.
Уколико дође до реализације оваквог концепта енергетске транзиције у Републици Србији доћи ће до потпуне зависности од америчких енергетских технологија и њихових ланаца снабдевања енергентима (нуклеарно гориво и течни гас) чиме ће садашња зависност од увоза различитих енергената значајно порасти. На крају, ако смем да поред стручњака којима сте се окружили, и ја дам неки савет.
У Републици Србији треба прво покренути све унутрашње потенцијале за производњу енергије.
Велики простор постоји у интегрисаној производњи хране и енергије, такође су и засади енергетских биљака значајан потенцијал.
Субвенције за уградњу топлотних пумпи по угледу на оно што се ради у Великој Британији, искоришћење потенцијала геотермалне енергије итд. На овај начин би се енергетика развијала не само наређењима „одозго на доле“ већ би се у производњу укључили и грађани кроз енергетске заједнице.
Наравно, потенцијал угља се мора користити у пуном обиму, што подразумева да се на столу свих разговора око Косова и Метохије високо на листи приоритета морају налазити наши интереси у искоришћењу тамошњих резерви лигнита.
Такође, огроман је и значај већ изграђене заједничке стратешке гасне инфраструктуре са руским Гаспромом, у коју су уложене милијарде евра, па би било крајње неодговорно не користити потенцијал нечега у шта су већ уложене паре и уместо тога ићи у нова задуживања и градити паралелне инсфратсруктуре.
Дакле, простора за обезбеђивање енергетске сигурности има пуно, а нуклеарне електране у разматрање треба да дођу на крају као евентуална допуна домаћим изворима, а не на почетку, јер се тако затварају све друге, а по Србију и грађане погодније опције.
Али, то све може тек ако сви будемо размишљали својом главом, укључивши или чак полазећи од Александра Вучића.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 24, 2022
