Pročitaj mi članakNaprednjački kartel pojačava represiju, hapsi studente, profesore, advokate, paore i sve ostale građane, koji traže pravdu. Pre Vučića, samo je nemački major Paul Kenig, poslao naoružanu silu u Prvu kragujevačku gimnaziju. Srpski tiranin još nije naredio streljanje đaka i studenata, ali na beogradski Pravni fakultet je poslao policajce sa dugim cevima. Sudski postupci se vode protiv nekoliko stotina učesnika u protestima, a Vučić je, preko svojih marioneta u Crnoj Gori, pokrenuo i postupak protiv Emira Kusturice, pokušavajući da mu otme zgradu, koju je režiser kupio pre 28 godina. Na udaru se nalaze Novak Đoković, Miloš Biković, Dejan Bodiroga i svi ostali kritičari zločinačke vlasti. Vučićeve pretnje osvetom svima koji su mu se zamerili analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.
У борби за слободу мора да се страда. Тај политички аксиом Курција Малапартеа, истакнут у његовом делу „Техника државног удара“, потврђен је и у актуелној борби студената и грађана за ослобођење Србије од тираније Александра Вучића и његовог картела.
Петомесечни протести против режимског криминала и корупције већ су дали резултате, који неминовно воде до промена. Србија се ослободила страха од Вучићевих батинашких ескадрона, корумпираних делова полиције, тужилаштва и судова, па и од његових медијских тровачница. Пешачким и бициклистичким маршевима кроз српске, а потом и европске, градове градове и села студенти су покренули енергију која је подигла цео народ. А кад народ устане, тиранин пада.
У политичком ропцу, Вучић покушава да одложи тренутак суочења са истином и правдом. Организује и предводи бруталне политичке, полицијске, правосудне, медијске и насилне кампање против свакога ко му се супротстави. Први су се на удару нашли „дежурни кривци“, политички активисти који се годинама супротстављају напредњачком терору, и то не јаловим скупштинским и медијским дебатама, него на улици, на једином месту где Вучић може да буде оборен.
Срђан Жунић, оснивач покрета Уједињени народ Србије, ухапшен је почетком марта, због наводних „претњи насиљем и позивањем на линч носиоца јавних функција“. Истог дана и под сличним оптужбама, ухапшен је и Петар Ђурић, лидер покрета „Ћале, ово је за тебе“.
Неколико дана касније, по налогу Вишег јавног тужилаштва, у притвору је завршио и бивши народни посланик Срђан Ного, коме се на терет ставља да је преко друштвених мрежа позивао на насилну промену уставног уређења. Тужилаштво је саопштило да је Ного претио смрћу Вучићу, као и да је позивао грађане да убијају полицајце. Дејан Илић, аутор портала Пешаник, ухапшен је због ширења панике. Под оптужбом да је, објавом на Фејсбуку, угрозио сигурност председника државе, полиција је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, опет ухапсила Зорана Ђајића, геолога који је први јавно, дан после пада надстрешнице на новосадској Железничкој станици, раскринкао Вучићеву лаж да није било реконструкције тог дела зграде, под којим је убијено шеснаесторо људи. Ђајић је и лично био ангажован у том пројекту, упозоравао је извођаче радова и надзорни орган на пропусте, али нико није реаговао, што је довело до масовног убиства. Због тих изјава, Ђајић је већ био привођен, притваран и саслушаван.
Режимске слуге из тужилаштва и суда нису могле да га на дужи рок стрпају иза решетака због стручних анализа, али притвор до тридесет дана одређен му је средином априла због објаве у којој је написао: „Одговор дезинформеристима: Мој став је јасан, народ треба да изгласа смртну казну Вучић. Не бих да се деси да га неко касније пусти из луднице, па да опет крене да окупља нацисте и криминалце око себе. Срби имају кратко памћење, па за сваки случај – глогов колац приде!“
Током последњих пет месеци, откад су покренути протести, од 20. новембра 2024. до 20. априла 2025, ухапешно је 442 студента и 309 грађана, међу којима су и многи политички активисти, али и пољопривредници, лекари, просветни и здравствени радници. Не зна се тачан број судских поступака, који су покренути против људи, који су притварани под оптужбама за ремећење јавног реда и мира и насилничког понашања. Међутим, зна се да није кажњен ниједан режимски насилник, који је повређивао грађане на протестима. Нису кажњени ни новосадски полицајци, који су у полицијској станици осакатили 74-годишњег Илију Костића, па ни напредњачки „лојалисти“, који су, по Вучићевом налогу, аутомобилима газили студенте приликом блокада улица.
Вучић је одбио захтеве студената и грађана да извршна власт омогући државним институцијама, односно правосуђу, да самостално и професионално спроведе истрагу и судски поступак, који би завршио кажњавањем свих одговорних за масовно убиство под надстрешницом. Захтев за кажњавањем учесника у смртоносној корупцији није прихватљив за Вучића јер се он, као што је познато, налази у врху те пирамиде зла. Корупција је његова основна привредна делатност, која му је омогућила да постане најбогатији политикант у Европи, а његовим саучесницима да згрну милијарде евра из пројеката какав је била и реконструкција новосадске Железничке станице. У шкрипцу, Вучић се лако и брзо одлучио да од истине и правде заштити себе и да уништи све који му сметају.
Да би се извукао од одговорности, упропастио је школску годину за 250.000 студената. На тај начин нанео је несагледиву штету студентима, њиховим родитељима, па и целом образовном систему, и то на дужи рок. Проблеми ће се наставити и током следеће школске године. Иако ће се Србија до тада ослободити Вучићеве тираније, остаће последице као што је проблем са организовањем предавања за актуелне бруцоше, који ће морати да понављају годину заједно са онима који ће тек уписати факултет. Предавања, смештај студената и организација наставе, све је угрожено.
Неспособан да се заустави у ширењу зла, Вучић свакодневно појачава незаконит притисак на професоре.
Последњег дана наставе, пред ускршњи распуст, Вучић је наредио да полиција упадне у Прву крагујевачку гимназију и силом омогући одржавање наставе, иако за то није постојала већинска одлука наставног кадра. Униформисани људи с наоружањем, последњи пут су упадали у крагујевачке школе пре 84 године, по наређењу нацистичког мајора Паула Кенига, команданта И/724 пука немачке окупаторске армије. Сада је то урадила српска полиција, по команди врховника Вучића. Ипак, напредњачки окупатори још нису применили крајњу меру и стрељали ђаке.
Полиција, све с дугим цевима, упадала је и на београдски Правни факултет. Засад, није било пуцања у студенте и професоре, али, по Чеховљевом драмском правилу, пушка која се појави у првом, мора да опали у последњем чину представе.
У својој морбидној представи, Вучић појачава притисак на егзистенцију наставника. Према проценама, које износе одређени синдикати просветних радника, више од 6.000 наставника у средњим школама већ три месеца не добија плату. Незаконит удар на кућне буџете просветара у штрајку није дао резултате, које је очекивао Вучић. Све београдске гимназије, изузев Петнаесте, и даље се налазе у блокади наставе. Да би се то променило, власт примењу драконске мере.
По налогу сад већ бивше министарке просвете, Славице Ђукић Дејановић, почело је са смањењем или укидањем плате наставницима, а онда се прешло на отворене претње отказима и судским поступцима. Инспекција, коју је екс-министарка Ђукић Дејановић, послала у највећу краљевачку основну школу „ИВ краљевачки батаљон“, предложила је покретање дисциплинског поступка и отказ за свих 88 наставника због наводног „насиља, злостављања и занемаривања деце за време штрајка“, па и за „политичко деловање“.
Где је стала Ђукић Дејановић, наставиће Дејан Вук Станковић, нови министар просвете. Његов лик и дело гарантују додатно повећање терора над ђацима, студентима и наставницима.
– Једина грешка коју су направиле институције Републике Србије је та што нису превентивно деловале, односно нису примениле насиље у прва три дана ових блокада наставе и завршиле све тако што би развластиле пленуме и спречиће ширење блокада и протеста. Нема то код мене, ја бих то другачије. Зна се како се то завршава, нема ту шта да се прича. Нема блокада, ајд’ здраво! Идите, ако хоћете, на улицу, па протестујте, али нема блокаде наставе. Такође, тако треба решити и блокаде саобраћаја. Лепо полиција напише прекршајне пријаве, па казне по 50.000 или 100.000 динара и ајд’ здраво. Не би мени ректор постајао политичка личност. Био би смењен. Хоћеш да водиш универзитет или нећеш? Не занима ме! Лекс специјалисом бих га сменио. Променио бих Закон о универзитету и етатизовао факултет. Хоћете управљачку аутономију да злоупотребите за политичке сврхе. Не може, готово! – говорио је Дејан Вук Станковић оно што Вучић жели да чује и чиме се кандидовао за улогу гробара просвете.
Не чуде такви ставови Станковића. Изглед не вара, његов ментални склоп је усаглашен са његовим физичким дизајном. О томе је јавно сведочило и неколико студентикања са Учитељског факултета, где им је он држао наставу. Оне су га оптужиле за сексуално злостављање, а у једну емисију на Телевизији Хепи укључила се и жена која се представила као мајка 16-годишње девојчице коју је, како она тврди, силовао нови министар. По друштвеним мрежама се шире објаве Станковићевих бивших студентикања, које описују његово недолично понашање, како их је саблажњавао позивима на купање, пиће и проводе, па и причама о порно филмовима.
Такав, Дејан Вучић Станковић заиста заслужује место у напредњачкој ратној влади, која ће покушати да угуши ослободилачку побуну народа. Његове предлоге о употреби насиља, промени закона, протеривању неподобних студената и професора, па и коначној окупацији универзитета од стране извршне власти, све већ у пракси спроводи Вучић. Иако актуелни Закон о универзитету не допушта вођење онлине наставе, режим је то почео да намеће као решење којим би се превазишла блокада наставе.
Неколико професора крагујевачког Факултета медицинских наука затражило је од студената да им доставе е-маил адресе, како би могли да организују онлине наставу. Већина професора се, на седници Наставно-научног већа, изјаснила да неће учествовати ни у каквом облику наставе док се не испуне студентски захтеви, декански колегијум је поставио ултиматум – или да се хитно почне са онлине наставом или ће се студенти и професори суочити са непријатним последицама.
Претње су таксативно наведене: студенти који се финансирају из буџета изгубиће тај статус, неће имати право на стипендије и студентске кредите, биће им одузето право на студентски дом и мензу, па чак и да им, потпуно супротно законским одредбама, буду укинуте породичне пензије.
Што је још горе, већини професора, којима је укинута плата, држава је обуставила уплату здравственог и пензионог осигурања. То је угрозило егзистенцију не само професора у блокади, него и чланова њихових породица.
Вучић најављује и тотални рат против просвете. Приликом једног од последњих обраћања детаљно је описао стратегију, која би требало да омогући домаћим и страним приватним факултетима да се финансирају из републичког буџета. Та намера је, почетком ове године, пропала услед жестоких критика стручне јавности, која не пристаје на то да трећеразредне установе, чији програми више личе на бивше социјалистичке радничке курсеве, него на праве универзитетске системе, буду изједначени са државним факултетима.
Међутим, Вучић мора да инсистира на том решењу, јер само тоталним подјармљивањем високо-школских институција може да реши проблем са слободоумним студентима и њиховим професорима.
– Терор студената, опозиције и оних који стоје иза њих, а који желе да униште Србију, неће још дуго трајати. Уништићу их све! Довољно је пристојна Србија трпела њихов зулум. Томе је крај! Само, нека знају да ће уследити освета! Свим снагама ћу покушати да одговорим људе који желе да се освете, али не знам да ли ћу успети. Много су зла нанели, па ће морати да буду кажњени, да трпе освету – рекао је Вучић.
Јунак, који и у свој Ћациленд, улази окружен са тридесетак телохранитеља, са панциром испод Брунело Цуцинелли јакне и мокрим пеленама из којих се шири непријатан радикалско-напредњачки мирис излучевина, храбро прети осветом нормалним људима, који траже правду. Уплашен, већ је почео да спроводи осветнички поход на нормалне људе.
Полиција је у Алексинцу, пре неколико дана, ухапсила 11 грађана, који су осумњичени да су на згради Шумске управе написали графит „Овде раде ћаци – пумпај!“ Кад је Вучић, испред зграде Председништва Србије“, направио логор, у који је затворио „студенте који желе да уче“, тамо је, на по неколико дана, одлазило двадесетак радника Шумске управе Алексинац. Због тога су Алексинчани зграду Шумске управе назвали „Ћациленд“.
Више од 800 пољопривредника, који су учествовали у протестима, изложени су финансијским притисцима. Многима је одузет статус пољопривредног газдинства, како не би могли ни да конкуришу за субвенције, а сви паори, па и они који нису подржали студентске захтеве, остали су без новца, који је Министарство пољопривреде определило за исплату пре почетка сетве.
У осветничком заносу, Вучић креира и предводи кампању, којом покушава да сатанизује утицајне јавне личности, које су на разне начине, различитим поводима критиковали његову власт. Дејан Бодирога, бивши кошаркашки репрезентативац и актуелни директор Евролиге, најјачег европског такмишења у том спорту, налази се на удару режима због учешћа на студентским и грађанским протестима. Вучићеви медији покушавају да компромитују Бодирогу, али и његовог сина и остале чланове његове породице. Сличну тортуру пролази и Владе Дивац откад се огласио подршком студентима.
На мети је и глумац Милош Биковић, па чак и најбољи тенисер на свету Новак Ђоковић. О природи Вучићевог напада на неподобне спортисте и глумце недавно је говорио режисер Емир Кустурица, који је већ неколико месеци изложен бруталним нападима, јер се супротставио отварању рудника литијума у Јадарској долини.
– Следећа лекција у друштвеном оквиру Србије и Републике Српске ће бити како да научимо да живимо у друштву у коме је Јелена Карлеуша важнија од Дејана Бодироге и како је дошло до тога да највећи спортиста света, Новак Ђоковић, постаје мета, коме се таблоиди обраћају најпогрднијим терминима, приписујући му имена која он не заслужује. Свако ко направи искорак од онога што чини дневну политику, суочава се са различитим врстама казне. Неслагање са једном друштвеном концепцијом води у сукоб, који личи на прошлост у којој је комунистички систем покривао политичке ауторитете, а сада је то један хајдучки концепт у коме сви који друкчије мисле инстантно постају непријатељи – истиче Кустурица.
У сукоб са онима који му се замере, режим улази преко медија под Вучићевом контролом.
– Таблоиди стручно врше припреме за медијско стрељање. Очигледно је да се њима управља из једног центра, у коме се састају разна друштва, која, уз скупоцена вина, одређују нечију судбину. Изабране мете се представљају као богаташи, па таблоиди објављују подакте о њиховој имовини. Тако се данас прича о Новаку Ђоковићу. Не истичу се његови невероватни спортски резултати, него се набраја шта све поседује. Сада се то примењује на Милошу Биковићу, о коме Новости и Информер објављују колико зарађује. Исту врсту етикетирања пролази и Бодирога. Сећам се времена кад је Дејан Бодирога постајао првак света у кошарци, а моје дивљење према њему није престало. Шта Бодирога мисли данас и како се он односи према стварности, према студентском покрету, који ја, боље речено, сматрам гандијевским приступом у сукобу са државним ауторитетима, то не умањује његову вредност на дугу стазу, али на краћу га излаже непријатностима – каже славни режисер.
Кустурица се већ неколико месеци налази на удару политичара из власти и њихових медија. Како сам каже, из „мирног живота“, после десетогодишњег неучествовања у јавним дебатама, Кустурица је иступио писмом у коме се успротивио отварању Рио Тинтовог рудника литијума. Режимски кербери су му одмах одговорили објављивањем његовог надгробног споменика, под којим су хтели да га живог сахране.
– После тога, наставио сам да се замерам тиме што сам рекао да пример Косте Кецмановића, 13-годишњег масовног убице из Основне школе „Владислав Рибникар“, није излован случај, него један од резултата наших друштвених процеса. Рекао сам и да убица из Младеновца, који је побио осморо људи, стоји у дрипачкој колони која чека да уђе у Пинкову „Задругу“. Тог момента је почела нека врста изопштавања из онога што је био мој мирни живот. Шта сам све доживео због критичке дистанце!? На Тањугу се појавио текст којим је председник Републике Српске требало да ме опамети сугестијама да су моји ставови о литијуму израз моје неукости. „Ми њега волимо, ми њега славимо, али не треба да се петља тамо где му није место“, наводи се у тексту. У том чланку нисам именован, али убрзо је објављен други, у коме сам нападнут јер сам се дивио студентима који су певали химну пред Републичким јавним тужилаштвом, пред канцеларијом Загорке Доловац. Тада се појавио текст у коме су се, наводно, десетак запослених у Андрићграду дистанцирали од мене јер сам, пазите сад, „стао на страну оних који Србе третирају као светосавска говеда“. Свакоме ко има мрву добре намере, јасно је да то није тачно – рекао је Кустурица у последњој емисији „Мој живот“, која се емитује на Yоу Тубе каналу српске редакције Спутњика.
Медијска припрема напада на Кустурицу је почела, као по правилу, објављивањем података о његовој имовину. Посебну пажњу је привукла зграда бивше Железничке станице у Херцег Новом, коју је Кустурица купио пре 28 година. Временом, та рушевина је уређења, па данас у њој један Кустуричин сарадник води ресторан.
– Јавности сам представљен као богаташ. Нисам ја никакав богаташ, од мене су много богатији они који су ме ставили на стуб срама јер поседујем један рушевни објекат у Херцег Новом. Као последица тог напада, према Црног Гори су се пружили канали који су иницирали покретање судског процеса у коме ја сад морам да доказујем да сам власник тог објекта. Наравно, ја ћу то доказати, али остаје уверење да је друштво, у коме је могућа оваква врста сукоба, осуђено на одумирање – тврди Емир Кустурица.
Он, као и остали великани филма и спорта, који су се нашли на режимској мети, на најпоштенији начин, искључиво захваљујући свом таленту и раду, стекли су све што имају. А, сад их прогони Вучић, паразит без иједног дана радног стажа мимо политичке сцене.
Новак Ђоковић се нашао на удару чим је јавно, током Грен слем турнира у Мелбурну, пожелео брз опоравак студентикињи, коју је тада аутомобилом повредио један Вучићев лојалиста. Ђоковић је касније отворено подржао студенте, што је изазвало талас напада у режимским медијима, па и уличним перформансима, током којих су напредњаци писали графите у којима су га називали допингованим наркоманом. По обичају, најдаље и најподлије је отишао лично Александар Вучић.
Док је читао писмо једног 13-годишњег дечака, Вучић је, уместо реченице „волим да гледам првака света у тенису Новака Ђоковића“, прочитао „волим да гледам Николу Јокића„. Само психијатри би могли да утврде узроке и ниво менталног поремећаја, који може да подстакне нечији ум да изврши такав фалсификат. Но, не мора се бити стучњак за те врсте болести, па да се схвати колику опасност по друштво представља владар, који је спреман на такво подметање. Ако фалсификује писмо дечака, како не би документацију о реконструкцији новосадске надстрешнице или било ког другог злочина напредњачког картела.
Вучић је давно одредио крваву цену свог опстанка на власти. На том ценовнику налазе се Оливер Ивановић, Владимир Цвијан, Дејан Јовић, Станика Глигоријевић, Мирослав Николић, осам рудара из Алексинца, 13 жртава из старачког дома у Барајеву, 16 убијених под новосадском надстрешницом, више од 20.000 пензионера у време пандемије корона вируса… Вучић је сто пута доказао како се односи према туђим животима, од претњи да ће „гробља бити мала“ ако грађани одбију послушност, до тога да „не смемо да уништимо више живота него што је првобитно планирано“ поводом отварања рудника литијума. Истовремно, Вучић је доказао и како се односи према убицама од којих има политичку и личну корист.
Срђан Лалић, кољач из Ритопека, на суду је признао злочине, уз детаљан опис како је секао људска тела, качио их на куке, вадио изнутрице и комаде меса бацао у машину за млевење. Кад је пристао да сведочи против Вељка Беливука, Вучић је Лалића прогласио за „паметног младића, који мора да мисли на своју будућност“. Сличним речником, шеф напредњачког картела је медијски аболирао од оптужби за производњу и продају дроге свог сарадника Предрага Колувију. Лалић, Хрватин, Колувија, Милан Радоичић и многи други криминалци су на слободи, а неки и у Вучићевом „Ћациленду“. Истовремено, у ћелијама широм Србије завршавају студенти, професори, адвокати, паори, поштен свет који тражи правду. На слободи су доказани кољачи и нарко-босови, а полиција је привела и ухапсила, на пример, Александра Стевановића из покрета Крени-промени, само зато што је шутнуо точак непрописно паркираног аутомобила једног функционера организоване криминалне групе СНС.
У борби за слободу мора да се страда, но то је жртва коју мора да поднесе свако ко жели да живи нормално, без тираније напредњачког картела. Уверљива већина грађана Србије је доказала спремност на ту жртву. Узалуд Вучић покушава да их заплаши осветом. Што год да покуша, неће успети да заустави ослободилачку побуну народа.
