Pročitaj mi članakSve više turista obilazi manastir južno od Peći, a ima i onih koji promene veru. Mnogi dolaze sa bolesnom decom, jer je nebrojeno slučajeva onih koji su ovde izlečeni
Монаси у Високим Дечанима немају баш много времена за разговор, а посете српској светињи су, како пролеће одмиче, све чешће и бројније. Упркос обавезама на имању и око цркве, увек неко од водича сачека госте, да им исприча све о богатој историји манастира који се налази на листи Унескових споменика културе.
Поред верника из околних повратничких средина у Метохији и из централне Србије, светињу походи све више туриста из иностранства. Претходних година посетиоци су, како нам рекоше монаси, били углавном из централне Европе: Италијани, Немци, Швајцарци, али је последњих година међу посетиоцима, како сазнајемо, све више Чеха, Пољака, житеља нордијских земаља, али и Јапанаца.
– Не само што се одушеве овдашњом лепотом, миром, фрескама и богатом историјом, већ су посетиоци свих вероисповести заиста изненађени осећајем духовности који прожима нашу светињу. Зато имамо многобројне примере оних који после посете и молитве крај моштију светог краља Стефана Дечанског одлуче да промене веру и пређу у православље – причају нам монаси, и подсећају на неколико случајева крштења у којима су предњачили Чеси, како поједначно, тако и читаве њихове породице. Кажу, било је и Италијана, али и Француза који су овде примили православље.
Као посебно драг пример монаси наводе случај италијанског лекара Франческа, сада Бенедикта, који је пре више година дошао у посету манастиру, замолио да ту остане неколико дана и по повратку у Италију одлучио да пређе у православље и да се крсти у Дечанима. Од тада често борави у светињи, а недавно је болесног српског младића са севера Космета одвео у Италију на операцију, коју ће финансирати хуманитарна организација „Пријатељи Дечана“, коју је основао. Лепоти светиње диве се и посетиоци које затичемо унутар манастира, а који су овде први пут.
– Овде се заиста осети да Бог постоји – каже нам кратко Марко Вучић, младић из Куршумлије. Каже да је у цркви провео готово сат а да није осетио проток времена. Јер, духовни мир који се ту осети, каже, не може се испољити нити поредити са „спољашњим светом“.
А да светињу, која је безброј пута кроз историју била на мети нападача, чувају мошти светог краља Стефана Дечанског, говори и чињеница да никада, упркос многобројним нападима, није оштећена. Познате су приче да је турски ага који је наредио рушење преминуо испред манастира, а да је касније једног аустроугарског војника који је планирао да преузме мошти светитеља усмртила статуа лава изнад једног од улаза. Није успео ни албански покушај гранатирања светиње. Зато питамо монахе да ли је недавни пожар надомак манастирског комплекса, који је трајао неколико дана, намерно изазван.
– Чињеница је да се пале коров и шибље, али пошто у том делу где су паљевине нема обрадивих површина, није најјасније које су намере биле. У сваком случају, после два-три дана ватра је угашена, а пожар, срећом, ни на који начин није наудио светињи – говори нам један од монаха.
Aлбанци годинама намерно бацају смеће крај извора минералне воде надомак манастирског комплекса, само да монаси не би могли да га користе. Ни део узурпираног имања, упркос валидној судској пресуди, ни локалне власти ни Албанци не желе да врате светињи у посед, али зато сазнајемо да међу онима који се моле светитељу има и Албанаца. Поготову долазе са болесном децом, јер је небројено случајева оних који су овде излечени.
– Срећни смо и што је све више наших верника из централне Србије који се усуђују да дођу самостално до светиње својим аутомобилима са српским таблицама. Међутим, најтеже је нашим људима који живе у околним енклавама и повратницима који заправо највише сметају Албацима, јер они желе њихову имовину. Њима највише загорчавају живот сталним пљачкама стоке и пољопривредне механизације како би их економски ослабили и онемогућили им егзистенцију. Уз то, измишљају лажне оптужнице против оних који желе да се врате, јер већ двадесет година несметано и без икакве надокнаде користе имовину расељених Срба – закључује један од саговорника у манастиру.
Светиња се може похвалити економијом којој могу позавидети највећа пољопривредна газдинства. Зато се, поред духовне благодати, овде осећа и домаћински приступ, а гости који буду послужени у конаку, у манастирској продавници могу купити многе овдашње производе: дечанско вино, мед, козији сир, разне врсте мелема, али и бројанице, као и иконе урађене у сопственој радионици.
ПОВРАТНИЦИ НА МЕТИ ЛОПОВА
Осим што у време већих празника долазе на молитве, верници из околних повратничких средина су повезани са овом светињом и због разних врста помоћи.
– Пошто су учестале крађе српске имовине, отац Исаија, који је задужен за хуманитарну делатност у манастиру, у сарадњи са многобројним хуманитарним организацијама настоји да надомести штету власницима. Тако често преко тих организација оштећеним Србима набави стоку, пољопривредну механизацију и друге потрепштине, а организује и акције прикупљања средстава за лечење болесне деце – причају нам познаваоци ситуције у овој светињи, која, упркос тоталном албанском окружењу, живи пуним капацитетом.
ДЕТАЉНЕ ПРОВЕРЕ
Недавно су у посети манастиру били верници које је довезло осам аутобуса из централне Србије и Црне Горе, а војници италијанског Кфора на прилазном пункту обавезно уписују и проверавају све посетиоце. Међутим, од када је пре неколико година група исламских терориста са оружјем и пропагандним материјалом откривена на прилазу светињи, дограђена је још једна метална покретна капија надомак самог пункта Кфора. Иначе, Високи Дечани су једини манастир који и даље обезбеђују припадници међународних снага на КиМ.
