Српска православна црква и верници данас прослављају светог Прокопија, једног од огњевитих светаца (доводе се у везу са олујама, громовима, градом и невременом сваке врсте).

Његов дан се светкује као један од 18 запрешних дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови. У појединим деловима Србије данашњи дан се посебно празнује ради здравља деце, док се у неким данас забрањује купање.

Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је заветни дан. Каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната. Избегавају се свађе и псовање. Празнују га и муслимани.

На данашњи дан 303. године мученички је пострадао велики Христов следбеник, кога српски народ посебно слави. Свети Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У време једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики светли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије.

Јавно је исповедао своју веру, знајући да ће бити погубљен.

У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир Светог Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

Веровања на Светог Прокопија

У појединим деловима Србије верује се да је на дан Светог Прокопија добро венчавати се, јер се овај светац сматра заштитником младенаца које благосиља и походи.

Такође, на данашњи дан никако није добро, како кажу обичаји, да се копа или сахрањује.

У неким крајевима Србије, на Светог Прокопија није се ни купало. Овог свеца рудари сматрају својим заштитником, а сматра се и да је он чувар деце.

Ознаке: православни верници, празник, Свети Прокопије