Прочитај ми чланак

Обавезна вакцинација ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИМ вакцинама није научно ни етички оправдана

0

Почетком јула Светска здравствена организација (СЗО) у оквиру серије информативних видео-интервијуа на свом званичном сајту даје податак да су делта и ламбда нови забрињавајући (тзв. VOI – variant of concern) мутанти корона вируса. Делта сој (Б.1.617.2), који је у октобру детектован у Индији постаје доминантан, актуелно је регистрован у преко 96 земаља, 60% је заразнији од претходног алфа соја (који је био заразнији од оригиналне варијанте из Вухана) и брзо се шири. Особа инфицирана оригиналном варијантом корона вируса из Вухана могла је да зарази 2.5 особе, а како наводе особа инфицирана делта сојем и до 3.5 особе. Ламбда сој, мада регистрован и у Великој Британији, углавном је присутан у земљама Јужне Америке, највише у Перуу и Чилеу, па се њим нећемо бавити у овом тексту.

СЗО наводи следеће факторе као кључне за висок степен преносивости ових сојева: вирулентност саме врсте мутанта, попуштање мера, поновно масовно кретање становништва и недовољан број вакцинисаних. Која је препорука СЗО? И даље се придржавати мера – маске, дистанца, хигијена руку, избегавање већих гужви, али испред свега бржа и свеобухватнија вакцинација. Даље се наводи да иако сте потпуно вакцинисани, ви се и даље можете заразити делта сојем, али да вакцине остају високо ефектне у превенирању тежих клиничких облика болести и смртности. Вакцинисани а инфицирани имаће блажи облик болести, а могу бити и без симптома. И следи закључак : „вакцинишите се што пре, не само због себе, већ и да би прекинули ланац трансмисије“.

Израел је земља у којој је до овог тренутка експерименталном мРНК вакцином против SARS-Cov-19 потпуно вакцинисано преко 65% пунолетне популације. Вакцина је по убрзаном поступку одобрена за све старије од 12.година и свакодневно се кроз разне кампање апелује на младе/малолетне да се вакцинишу. The Wall Street Journal почетком јула преноси, позивајући се на податке Министарства здравља Израела, да је 50% новоинфицираних делта сојем претходно било потпуно вакцинисано.Наравно, следи уобичајени наратив: вакцинисани не завршавају летално нити са тешком клиничком сликом, а делта сој ће покупити најосетљивије – невакцинисане!

Средином јула у Израелу је међу потпуно вакцинисанима детектовано око 5770 делта позитивних случајева чиме је ефективност вакцине у смислу превенирања инфекције пала са 94% на 39%, а ефективност у превенирању хоспитализације на 88%, али ефективност у превенцији  леталитета је наводно остала висока – 91%.

Упркос одсуству савесног информисања, адекватне обраде расположивих података (јер тренутно све може да се прати, али се о свему не извештава) на сајтовима који се баве званичним статистичким подацима тренутне пандемије, и сами можемо видети да на дневном нивоу, од априла закључно са 20. јулом, у Израелу број хоспитализованих и смртност од корона вируса не расту. Да ли то значи да компликовање болести и смртност не расту ни међу невакцинисанима? До таквог податка не можете доћи.

Према подацима The BMJ (The British Medical Jornal – један од водећих рецензираних научних часописа) до 14.јуна у Великој Британији је 806 хоспитализованих са делта сојем вируса, од тога 527 је невакцинисано, а 84 потпуно вакцинисано (сами закључујемо да је још 195 хоспитализованих вакцинисано бар једном дозом). Ако је у популацији од око 65 милиона потпуно вакцинисано преко 50% пунолетних, и још око 10% је примило барем јену дозу вакцине – однос броја невакцинисаних и вакцинисаних међу наведеним хоспитализованима и не иде у прилог многопонављане тезе да је вакцина високо ефектна (према британским студијама 88%) у превенирању хоспитализације и да нови сој долази само по невакцинисане. Пораст случајева са делта вирусом у Великој Британији се наводно примећује међу млађима. А, да ли се млади интезивније тестирају због школе, испита, путовања, спортских и културних дешавања, или због симптома? Да ли се ради о особама са лаким или тешким симптомима, или само позитивним ПЦР тестовима- не знамо, јер углавном се уместо речи оболели користи реч „cases“-случајеви, што уноси забуну, али је и одлично за манипулацију.  Постотак старијих је свакако мањи јер су старији већ прележали инфекцију у претходном периоду. Даље, у истом тексту стоји да укупна смртност тренутно не расте. Професор Паул Хунтер са East Anglia универзитета додаје: број делта случајева и даље расте, али стопа раста епидемије у Великој Британији успорава. Шта више, крајем јула ублажавају се мере и Велика Британија се потпуно отвара. Израел и Велика Британија нису изоловани случајеви пробоја делта соја међу потпуно вакцинисане (ту су Калифорнија, Масачусетс, Лас Вегас, Аустралија, Индија, Сингапур итд.), наведене су као пример управо због строжијих мера и високог свеобухвата вакцинације (преко 50%) а да при том није прошло ни 6 месеци од друге дозе вакцине.

Намећу се логична питања – делта сој је високо преносив, али шта је са клиничком сликом? Како изгледа клиничка слика код инфицираних новим сојем, у ком проценту се компликује? Оболевају ли особе које су већ прележале корону и у којој мери? Ако је нови сој толико забрињавајући да су у тој мери заражени потпуно вакцинисани, применимо ли од медијијских стручњака диктирану логику – онда би међу невакцинисанима требало да влада помор и да су болнице већ препуне. Јесу ли, шта кажу? Кажу да ће требати трећа доза мРНК вакцине, за коју очекују да би продужила заштиту још 6-12 месеци, а касније ће вероватно требати и ревакцинације на годину дана.

У тренутку писања овог текста, а позивајући се на  информације да се делта вирус брзо шири – Израел први започиње вакцинацију имунокомпромитованих трећом дозом вакцине, уз образложење да „акумулирајући научни докази“ указују на неопходност треће дозе која би могла изазвати подизање антитела код имунокомпромитованих на задовољавајући ниво. Као да се и до сада није знало да вакцине изазивају слабији ефекат код старијих и  имунокомпромитованих и да је то једна од њихових главних мањкавости – слабије делују управо код оних којима су најпотребније. Са друге стране, на званичном сајту FDA (USA Food & Drug Administration) крајем маја 2021. стоји упозорење да се тренутно доступни тестови за детекцију САРС Цов-19 антитела могу користити само као потврда да је неко имао SARS Cov-19 инфекцију. Актуелни тестови се не могу користити за евалуацију нечијег имунитета или нивоа протекције на КОВИД-19, а нарочито не након вакцинације, јер ако нема тестом детектабиних антитела не значи да не постоји протекција. У упозорењу даље стоји – присуство антитела након инфекције не значи да сте заштићени, али ни одсуство антитела након вакцине не значи да нисте заштићени.

Користимо прилику да подсетимо и подвучемо чињеницу о комплексности имуног система, кога не чине само антитела, не занемарујмо значај целуларног и Б меморијског имунитета управо у вирусним инфекцијама. Резултати студије недавно објављене у престижном медицинском часопису Nature приказане су графички

 

Графикон приказује да током почетне фазе имунолошког одговора ниво антитела на корона вирус брзо досеже пик захваљујући краткоживућим плазма ћелијама (црвена линија). Након тога у првих 6 месеци долази до рапидног пада тог нивоа. Група научника доказала је да се у коштаној сржи особа које су имале КОВИД-19 генеришу меморијске плазма ћелије које пружају дуготрајну производњу антитела на нивоу од само 10–20% од оне током акутне фазе (плава линија), а који нуди стабилну заштиту од реинфекције. Меморијске плазма ћелије су тип ћелија који се одржавају дуги низ година или цео живот. Сличне резултате давали су и други радови.

Да ли је пробој делта соја у популацију вакцинисаних заиста само последица опадања титра иначе адекватних/ефектних антитела? Ако је прва доза најраније могла бити дата у јануару, друга у фебруару, па антитела најразвијенија недељу-две након друге дозе, и у јуну, након 4 месеца већ их нема?

Или је реалније да разлог пробоја буде и антигенски дрифт самог вируса? Антигенски дрифт настаје акумулацијом мутација вирусних гена (у овом случају мутације рецептор-везујућег домена С-гена) који кодирају протеине/антигене на површини вируса а које иначе треба да препознају наша антитела. Последица ових мутација је нов сој вируса са измењеним антигенима која постојећа антитела не могу да инхибирају, па долази до ширења промењеног вируса и у делимично имуној популацији.

Да ли у таквом случају трећа доза исте вакцине и подизање титра истих, антитела на претходни сој, превазилази проблем са новим сојем? И да ли даља вакцинација невакцинисане популације вакцином на претходни сој производи жељени ефекат?

Навешћемо овде неколико интересантних, а неавно публикованих случајева.

Свадба у Хјустону. На отвореном. Сви, и младенци и 92 званице и послуга, потпуно вакцинисани са две дозе – што је и био услов за одржавање свадбе. Упркос свему – 6 особа је након свадбе позитивно на делта сој, сви са симптомима, од чега су две особе хоспитализоване, једна је захтевала примену моноклонских антитела, а друга је умрла (обе хоспитализоване особе су биле без коморбидитета). Претпоставља се да су се 2 госта, муж и жена, први заразили од два путника из Индије која су била у истом авиону. Муж и жена су пред полазак на пут упркос вакцинацији тестирани, и обоје су били ПЦР негативни на SARS-CoV-2. Четвртог дана након свадбе обоје су тестирани јер се муж разболео, обоје позитивни на делта сој, шестог дана након свадбе супруг хоспитализован, касније умире у болници од последица КОВИД-19. Још два пара са свадбе (један пар вакцинисан Фајзеровом, други Модернином вакцином), а који су током свадбе били у блиском контакту са првим поменутим паром, пар дана након свадбе такође оболева, позитиван на делта сој, од чега један мушкарац бива хоспитализован.

Па сличан случај са 100 новозаражених чланова посаде ратног брода „Краљица Елизабета“ који је управо упловио у Индијски океан, на ком су сви чланови, њих 3700 пре испловљавања, које је било почетком маја, били потпуно вакцинисани. Како се наводи до инцидента је дошло упркос вакцинацији, ношењу маски, одржавању дистанце и коришћења система за праћење, а претпоставља се да је до пробоја инфекције дошло након краткотрајног заустављања у луку Лимасол/Кипар. Да је вест истинита потврдио је и секретар одбране Ben Wallace, штуро додајући да је све под контролом.

Па у Индији нпр. пријављују да је у групи од 677 потпуно вакцинисаних а инфицираних делта сојем – 71 особа хоспитализована, а три су умрле.

Рутинском контролом запослених у болници у Њу Џерзију идентификована 138 радника позитивна на корону, 33 потпуно,а 105 пре примања друге дозе, од којих је 5 захтевало хоспитализацију и кисеоничну потпору.  Гардијан преноси да је позитивних 10 потпуно вакцинисаних здравствених радника у болници у Лас Вегасу…

Тема којом се медији слабо баве је реинфекција (поновна инфекција) SARS Cov-19 код особа које су прележале инфекцију. Након годину ипо дана од проглашавања пандемије, до тренутка писања овог текста, према подацима Worldometer-a број опорављених од корона вируса у свету је преко 176 милиона, у Србији преко 720 000 становника. Заиста, мали узорак за анализу и доношење закључка колико су они који су прележали инфекцију отпорни, колико је могуће да буду асимптоматски преносиоци, и у ком проценту ако дође до реинфекције, као тежи случајеви, завршавају у болници.

Проналазимо пар радова на дату тему. Кохортна студија Универзитета из Мисурија је пратила 9119 пацијената годину дана након прележане инфекције, а за дијагнозу реинфекције сматрао се позитиван тест најмање 90 дана након прве инфекције.  У студију су пропорционално укључени и старији од 65, и особе са коморбидитетима. Анализом је утврђено да је проценат реинфекције био 0.7%. Астма, хроничне опструктивне болести плућа и дугогодишње пушење су се показали као фактори ризика за реинфекцију.  Сличан резултат је добијен на основу праћења преко 260 000 путника на катарском аеродрому, где је ПЦР тест био позитиван код 1% путника који су већ прележали инфекцију.

Недавно објављена студија из Кливланда је пратила појаву инфекције корона вирусом код преко 52 000 испитаника који су подељени у групе у зависности од тога да ли су већ прележали КОВИД-19 или не, и да ли су вакцинисани или не.

Нарочит осврт је направљен на групу оних који су прележали инфекцију а који потом нису вакцинисани. Закључак је да код њих и не постоји потреба за вакцинацијом, обзиром да се нико од испитаника током периода праћења није поново инфицирао.

И на крају, резултати студије коју је управо објавила Влада Велике Британије. Анализом националних података закључно са 30.мајом, на територији Велике Британије потврђене су укупно 53 сигурне реинфекције, са око још 478 вероватних, што је све заједно око 0.01%, обзиром да Велика Британија до наведеног датума пријављује преко 4.5милиона инфицираних.

Уопштено гледано, улазак у програм вакцинације особа које су већ имале инфекцију, позивајући се на брз пад титра антитела након природне инфекције, највероватније је био научно неоправдан. Недавно објављена студија је нпр. показала да друга доза мРНК Фајзерове вакцине код особа које нису прележале инфекцију изазива и целуларну и хуморалну реакцију имунитета, док код особа које су прележале корона инфекцију може изазвати редукцију целуларног имунитета.

Па да резимирамо: потпуно вакцинисани за мање од 4 месеца од друге дозе се могу и заразити и бити даљи преносиоци инфекције и на потпуно вакцинисане. Неки од њих, и без фактора ризика и коморбидитета могу бити хоспитализовани, а могућ је и летални исход. За највећи број потпуно вакцинисаних, ако се заразе, очекује се да у високом проценту буду без симптома, али ти су епидемиолошки најинтересантнији ако говоримо о могућности даљег преноса инфекције, тако да тврдње да вакцинација прекида ланац трансмисије не звучи оправдано.

Са друге стране, природно прележана инфекције изгледа да има високо протективни ефекат.

Треће: осим што је делта вирус преносивији не знамо да ли су и клиничка слика и исход лошији него код претходних сојева.

Четврто, и не најмање битно, напротив, постоје озбиљна нежељена дејства вакцинације, која су данас табу тема у здравственим круговима (овде се нећемо освртати на страшну цензуру која тренутно постоји у научној јавности). Недавно је са онлине верзије часописа Vaccines од стране уредника повучен један занимљив рад само неколико дана након објављивања. Наиме, група аутора са пар европских универзитета је направила модел који је требао да преиспита актуелну политику вакцинације против SARS-Cov-19 тако што је поредила потенцијални ризик са бенефитима вакцинације. Да би се израчунало колико особа је потребно вакцинисати да би се превенирала једна инфекција или један смртни исход коришћени су подаци недавно објављене студије са милион учесника из Израела. Са сајта Европске медицинске агенције (ЕМА) и Холандског националног регистра прикупљени су и анализирани  подаци о пријављеним нежељеним дејствима. Закључак анализе је да је потребно вакцинисати око 100 000 људи вакцином против SARS-Cov-19 да би се превенирале од 2 до 11 смртних случајева.

Са друге стране, на 100 000 вакцинисаних пријављена су и до 4 фатална исхода и 16 тежих нежељених дејстава. Безмало, да би спречили три смрти које су последица природне инфекције, треба да прихватимо две као последицу вакцинације.

Рад је повучен од стране уредника уз образложење да подаци из Холандског националног регистра нису адекватно интерпретирани јер пријављена нису исто што и доказана штетна дејства вакцине, иако су преко 2/3 пријављених нежељених дејстава обавили здравствени радници, а не сами вакцинисани!

О каквим се све нежељеним дејствима иначе ради, подсетићемо само на нека о којима су публиковани и радови: инфламација срца (миокардитис, перикардитис) нарочито код здравих мушкараца млађих од 30 година;  поремећај коагулације -тромбоза са тромбоцитопенијом, тромбоза церебралног венског синуса нешто чешћа код жена, аутоимуна тромбоцитопенија са можданом хеморагијом; неуролошки поремећаји од кранијалних неуропатија до демијелинизирајућег синдрома, нпр Гилен-Бареове парализе која у неким случајевима захтева респиратор,  акутног трансверзалног мијелитиса, Грејв Базадовљево аутоимуно обољење штитасте жлезде; смртни исход након вакцинације јако старих  и исцрпљених нарочито штићеника старачких домова… 

И на крају, мала тема за размишљање. Делимично ефикасан имунолошки одговор одлична је подлога за настанак успешних вирусних мутација. Претпостављамо да актуелна потреба за трећом дозом вакцине управо указују на делимично ефикасан имунолошки одговор код неких вакцинисаних.

Ако и занемаримо етику, која је одавно протерана из медицинског мејнстрима, а узмемо у обзир само претходно наведено у овом тексту – ето одговора на питање да ли је принудна вакцинација научно оправдана.