Pročitaj mi članak

O SRPSKIM IMENIMA: Poreklo i značenje imena Bela

0

Bela je takozvano profilaktičko ime ili zaštitno ime za bolešljivu decu koje, kao drugo i u javnosti poznato ime, dobija dete roditelja kojima su umirala deca. U prenosnom smislu se tumači kao uništenje – razaranje.

Сматра се да је мушко име Бела пореклом из библијског хебрејског језика или иврита као בֶּלַע/бела – основног значења прождрљивац, а даље апсорбција. У преносном смислу се тумачи и као савремено деструкција. Мађарски етимолози тумаче да мушко име мађарског изговора Била/Béla значи онај који апсорбује преводећи га као világot elnyelő/чита се вилагот елњелу – (онај) који упија или апсорбује свет(лост), чиме га делимично повезују са келтским значењем речи бел и са именом бога Беленуса.

Именица bela у турском језику значи невоља. Изведено мађарско име Белиан/Belián или Белин је настало под српским утицајем. Такозвано је профилактичко име. Дословног се преводи као ђаво. Модификовано је у Бељан. Бугарски поменик имена садржи мушко име Бела.

Мађарски краљ Бела Први Арпадовић, звани и Bölény/Билињ према старомађарској речи која значи бизон, је први од мађарских владара који су владали под тим именом. Наводи се да је владао хиљаду дана у периоду од 1061. до 1063. године. Бела Други, звани и Слепи/мађарски Вак – је владао десет година – до 1141. године. Био је ожењен Јеленом, ћерком рашког великог жупана Уроша Првог Вукановића. У време његове владавине је 1138. године област Рама/сада Босна ушла у састав мађарске краљевине. Бела Трећи је владао од 1172. до 1196. године.

Савременик је српског жупана Немање. Образован је у Цариграду. Доступна историјска литература наоди да се за време Беле Четвртог, који је владао тридесет пет година до 1270. године, 1241. године десила навала Монгола у Панонију. Бела Пети Вителбах је владао до 1307. године. Био је баварски војвода и унук (по кћерки) Беле Четвртог. Рођен је као Отон.

Разарање или хрс/הרס у ивриту је значење старозаветног библијског имена Ахимот које се преводи као брат смрти или преносно уништавање. Библијски познати Ахимот је син Елкана из племена Левијева. Живео је у време владавине цара Давида.

Абадон или Авадон или краће Абдон/אבדון је библијско име које у хебрејском језику значи место уништења, али се тумачи и као уништење или рушење, али и погибија. Помиње се у књизи „Откровење“ или „Откривење Јованово“ – грчки Апокалипсис/Ἀποκάλυψις у Новом завету, као анђео уништења који предводи уништитељску армију – скакаваца што указује на рат оклопном војном техником. Модификовано је у Ἀβηδών/Авидон или Абидон. Најстарији преводи Библије ово име у грчкој варијанти тумаче као име изведено од απωλεια/чита се аполеја што доводи до старогрчког митолошког мушког имена Аполион/Ἀπολλύων – које је грчки назив за Абадон. Латинизовано име је такође Аполион/Apollyon, а Аполон у српском језику.

Старогрчко многобожачко мушко митолошко име Арис/Αρης је и име старогрчког бога рата и најстаријег сина бога Зевса и богиње Хере. Описиван је као онај који нема осећај за праведност. Сматран је за претка Амазонки, познатих као жене – ратници. Митолошки је оснивач Тебе. Такође, сматра се изведеним од ερείπιο/чита се ерипио или дословно уништити, а даље је пропаст или рушење. Модификовано име је Арес. Одговарајуће женско име је Ерис/Ερις које је и име Арисове сестре и сталног пратиоца.

Попис српских имена садржи и мушко име Зубер, забележено као име руског порекла. У белоруском језику је сачувана именица зубр која се користи и као савремено име за дивљег бика – бивола. У житију Светог деспота Стефана Лазаревића се наводи текст који је саставио његов биограф Константин из Костјенице, за живота звани и Константин Филозоф. „… Неко време по смрти Светог деспота Стефана, његов властелин Ђурађ Зубровић, у чијој је области Свети деспот преминуо, подигао је на месту престављења деспотовог спомен – камен, у висини од око 2 метра, од белог углачаног мрамора. Овај камен и данас постоји и налази се у порти цркве у засеоку Црквине/раније званом Дрвенглава, сада између села Марковца, Стојника и Међулужја, у близини Младеновца …“. Овим се потврђује да су у 15. веку у Србији користили лично име Зубр или Зубро.

Међу имена која имају значење које наводи на разарање може да се уврсти и име Завид – према значењу именица завид у кијеворуском језику у коме дословно значи млин, а даље обележава човека који меље све пред собом – који апсорбује и уништава. Сачувана је у савременом украјинском језику као завiд. У савременом попису српских мушких имена ово име се појављује и као Завид и као Завида. Према А. М. Обровском, у „Дечанској хрисовуљи“ је сачувано име Завида. Историјска литература наводи да је прво и право име жупана Завиде било Стефан. Познатији је по свом надимку. У руској историјској литератури се први пут појављује у 12. веку као Завид или Завиде.

Жупан Завида је отац Великог жупана Тихомира, кнеза Страцимира, великог кнеза хумског Мирослава и жупана званог Немања. Сматра се да му је прво име било Стефан, а Завида друго име или чешће коришћени надимак. Помиње се у документима задарског самостана из 1164. године. Користећи ромејске изворе цара Алексија Првог Комнина, у “Foundation for Medieval Genealogy” наводе жупана Завиду као једног од синова Великог жупана Уроша Првог и Ане Диоген, потомкиње Константина Диогена Дуке и Теодоре Комнине. Помињу и да је Завидина сестра Јелена била удата за краља Белу Другог Арпадовића, а друга сестра Марија за Конрада Другог од Знојма, кнеза Моравске. Као његову браћу наводе Уроша Другог, Десу и Белоша. Именица завид је била у употреби и као таква сачувана међу припадницима племена која живе на некадашњој широј територији где је била и Рибница. Означавала је поштовање.

Мушко име Елемир се сматра реконструисаним именом, иако је облик Елемирко сачувано 1736. године у документима сада непостојећег села Туса у Срему, које се налазило на територији данашњег села Стари Бановци. Име Елемир се налази у попису српских имена. Сматра се да је изведено од турског глагола elemek који се преводи као уклонити – ликвидирати – разрушити.
Задор/Zádor је мађарско аутохтоно име које означава човека виолентног карактера, односно насилног човека. Ово име је у староруском прекијевском језику дословно обележавало силеџију или човека од кога се зазире.

Припегала је проторуско мушко митолошко име изведено по глаголу значења кварити – уништавати. У култури Летонаца је то митолошко име Пиколо.

Казимир/Casimir или Кажимирж/Kazimierz и краће Кажик/Kazik је сада пољско име протословенске основе, које означава онога ко уништава свет. Постоји недовољно потврђено етимолошко тврђење да име Казимир означава особу која својим понашањем сама уништава свој престиж, па се преводи се и као онај који руши свој мир. Мађарски облик је Казмир/Kázmér, у романским језицима је Казимиро/Casimiro. Изведени женски облици су Казимира/Casimira и Кажимјера/Kazimiera. Казимир Трећи звани и Казимир Велики/Kazimierz III Wielki је владао у 14. веку – до 1370. године.

Савременик је српског цара Душана. Свој Законик звани ″Статути Казимира Великог″ донео је у исто време када и цар Душан свој „Законик цара Душана″. 1364. године је основао Универзитет у Кракову – својој дотадашњој престоници. Успео је да прошири територију Пољске. Познато је да је први од владара дао привилегије Јеврејима. Умро је 1370. године без мушког наследника, чиме је угашена династија Пјаст која је владала Пољском од 9. века. Наследио га је син његове сестре – мађарски краљ Лудвиг Први Анжујски, познатији као Лајош Велики. Име Казимир је својим основним значењем блиско имену Рушимир, Разарање или хрс/הרס у ивриту је значење старозаветног библијског имена Ахимот које се преводи као брат смрти или преносно уништавање. Библијски познати Ахимот је син Елкана из племена Левијева. Живео је у време владавине цара Давида.

Такође, сматра се да је старије лужичкосрпско име Дерван модификовано у Дрван изведено од латинског глагола de – ruo, i, 3. који значи рушити или срушити. У попису српских имена ово име је сачувано као мушко име Дерван. Историјски подаци указују на кнеза Дрвана или Дервана. За њега се сматра да је био владар Беле Србије називане и Бојка, територије на коју је ромејски/византијски цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању Царством“/De administrando imperio сместио прапостојбину Срба, и да је у седмом веку предводио своје поданике према просторима Јужне Европе, где су се и населили.

У тадашњим документима његове поданике називају Сурби или краће Урби, али и Сорби, Зирби и Зеруани. Помиње се да су нападали територију Саксоније и Тирингије. Бела Србија, У Фредегаровој хроници или „Псеудофредегаровој хроници“ је такође записано име овог кнеза, али као Дерванус – „…Deruanus dux gentis Urbiorum, qui ex genere Sclavinorum erant…“..

Јерменска именица կռվարար/чита се крварар је блиска основи из које је изведено модификовано мушко име Крвета – добијено реконструкцијом, а сачувано у попису српских имена. Сматра се основом за старије мушко лично име Крвојша које означава насилника или силеџију у савременом преводу. Ова имена су уписана у поменику српских мушких имена.

Сада албанско мушко име Дардан и женско име Дардана/Dardana су облик старогрчког митолошког имена Дарданос/Δαρδανος дословног превода – да прождиру. Савремени албански етимолози их тумаче као имена која значе – крушка према наводном значењу у илирском језику. Тако именица dardhë/чита се дарде у савременом албанском језику. означава крушку. Дарда́н је митолошки син Зевса и Електре који се сматра родоначалником племена дарданаца који су трачко – илирски народ Хемуса. Његовим далеким потомцима се сматрају и Реја Силвија и њени синови Ромул и Рем.
Курдско мушко заштитно име Банешин/Baneşın је туркијске основе. Дословно означава пропаст.

Даје се детету са жељом да буде заштићено од непријатеља када постигне успех у свом животу.
Акадски речник садржи и глагол који је англиканизован као naqarum/чита се накарум и краће iqqur/чита се икар који значи срушити или уништити. Овај облик речи може да буде основа за име Икар. Европска етимолошка традиција мушко митолошко име Икар везује за старогрчко Ἴκαρος преводећи га као следбеник или пратилац.

Шива/शिव је митолошко име хинди културе. Преводи се као разарач – рушитељ.
Савремени бизон је највећа компена животиња Европе и Северне Америке. Синоним је за рушилачку снагу. Припада реду папкара из реда Bovidae. У Европи се назива зубр или Bison bonasus. Слободно живи само у области Бјеловјешке шуме – која је на територији Пољске и Белорусије. Зубр је симбол Белорусије. Амерички бизон или Bison bison је на IUCN црвеној листи угрожених врста.

Мирисну зубровку/руски Зубро́вка души́стая или Зубро́вка паху́чая је Карл фон Лине назвао Hierochloe odorata. Вишегодишња је биљка из породице трава – Gramineae. Позната је и под народним именима слатка трава, зуброва трава или ванилијина трава. Расте и у Северној Америци и на северу Евроазије. Употребљава се у медицинске сврхе, али и као додатно средство у производеи хране и алкохолних пића.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!