Pročitaj mi članak

Novi zapleti u ukrajinskom ratu

0

Sve teže obezbeđivanje zapadnih finansija za Ukrajinu, u kojoj traje borba za moć, vremenski se poklapa sa člankom Simora Herša u kojem se navodi da „svi u Evropi” razgovaraju o pregovorima Zalužnog i Gerasimova

Video konferencija ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog sa američkim senatorima (otkazana u međuvremenu na zahtev predsednika Ukrajine; prim. prev.) biće, očekuje se, važan momenat rata u Ukrajini iz tri razloga:

Bajdenova administracija ga nije u potpunosti otpisala, i, što je još važnije, nema svog favorita u borbama za vlast u Kijevu.

Bajdenova administracija još uvek nije odustala od nadanja da nije sve izgubljeno u ovom ratu.
I što je najvažnije, SAD signaliziraju Evropljanima da ne razmišljaju o presecanju veza i povlačenju iz Evroazije u avganistanskom stilu.

Neupitno je da će poverljivi brifing, koji će Zelenski održati zakonodavcima u Vašingtonu, predstavljati „biti ili ne biti” za pokušaje Bajdenove administracije da ih ubedi da bi bilo kakvo obustavljanje pomoći imalo dalekosežne posledice. Glasanje u Senatu, takođe, može biti sudbonosno važno za Bajdenovo sve manje izgledno nastojanje da obezbedi drugi mandat na izborima 2024. godine.

Budućnost Ukrajine

I sama politička budućnost Zelenskog biće pod presudnim uticajem odluke koju će doneti američki senatori u vezi sa dodatnom pomoći vrednom 60 milijardi dolara koju je Ukrajini namenila Bajdenova administracija (senatori su, za sada, glasali protiv ovog paketa; prim. NS). Bela kuća daje sve od sebe da ovaj predlog bude izglasan.

Šalanda Jang, direktor Kancelarije za upravljanje i budžet, napisala je u pismu upućenom u ponedeljak stranačkim vođama u Kongresu: „Želim da budem jasna: bez delovanja Kongresa, do kraja godine, ostaćemo bez resursa potrebnih za pribavljanje dodatnog oružja i opreme za Ukrajinu, kao i bez sredstava da obezbedimo opremu iz američkih vojnih zaliha. Nema magičnog ćupa sa dostupnim sredstvima koji bi mogao biti upotrebljen u ovom trenutku. Ponestaje nam novca – i skoro da nam je ponestalo vremena”.

Jangova je iznela oštro upozorenje da bi gubitak američke finansijske podrške „doveo do toga da Ukrajina poklekne na bojnom polju – što ne samo da bi predstavljalo rizik po uspehe koje je Ukrajina ostvarila, već bi povećalo šansu da Rusija odnese vojnu pobedu”.

Ona je iznela tmurnu prognozu da bi ruska pobeda mogla da izazove prelivanje rata u širi regionalni sukob koji bi obuhvatio američke evropske saveznike. Ovo može da deluje kao preterivanje, s obzirom da Rusija ne pruža naznake vođenja kontinentalnog rata, ali ukoliko Ukrajina doživi kolaps – uslediće otimanje njenih zapadnih suseda koji imaju teritorijalne pretenzije prema ovoj zemlji, što je teško breme istorije.

Orban koči EU

Isto tako, sudbina Bajdenove kandidature za drugi predsednički mandat biće zapečaćena peripetijama koje je izazvao rat u Gazi, pre nego ratom u Ukrajini, ali loše vesti sa ratnog fronta potencijalno mogu da doprinesu smeni vođstva u Beloj kući. Jednostavno rečeno: sve se vrti oko Bajdenovog nadmetanja sa Donaldom Trampom.

Može li američki novac da nadomesti ukrajinsku živu silu? Ukoliko izostane američki novac – neće biti rata. EU nema kredibilitet da odmeni SAD. Za 10 dana će evropski lideri održati samit (14. i 15. decembra) na kojem je „nastavak podrške EU Ukrajini i njenom narodu” naveden u samom vrhu prioritetnih tema.

Veliko pitanje predstojećeg samita jeste da li će mađarska ostati nepopustljiva dok lideri EU razmatraju istorijsku odluku o pridruživanju Ukrajine u ovaj savez kao i o formalizovanju ključnog budžetskog dogovora koji će opredeliti 50 milijardi evra za podršku kijevskim finansijama. Premijer Viktor Orban zahteva da se ceo proces obustavi dok se lideri ne usaglase sa sveobuhvatnom revizijom podrške EU koja je data Kijevu.

Poenta je, u principu, to da Orban može da drži blok zamalja kao taoce pošto je predviđeno da se deluje konsenzualno prilikom donošenja velikih strateških odluka. Stvari komplikuje što je Orban udario u vreme kada je zamorenost Ukrajinom sve snažnija među javnim mnjenjem u mnogim državama EU.

Ima i drugih naznaka – pobednik nedavnih holandskih izbora, Gert Vilders, je odlučno orijentisan protiv EU. U budućnosti, uz uspon još nekoliko tvrdo desničarskih lidera u Evropi i potencijalni povratak Trampa u Belu kuću – prilike u EU više neće biti iste.

Borba za moć

Mnogo teže je predvideti stanje stvari u Kijevu. Ukrajina bi, navodno, trebalo da se kreće prema izborima u martu 2024. godine, kako stoji u Ustavu. Ali početkom novembra, portparol američkog Stejt departmenta rekao je da ukrajinski ustav dopušta da ova zemlja odgodi izbore. Posledično, parlament u Kijevu se saglasio da bi izbori trebalo da budu odgođeni sve dok je na snazi ratno stanje, plus dodatnih šest meseci nakon što ono bude ukinuto.

Iza scene, međutim, borba za moć koja vri između Zelenskog i njegovog najvišeg vojnog komandanta generala Valerija Zalužnog je dospela u javnost. Popularnost Zelenskog je nedavno pala ispod 65% i stalno pristižu izveštaji kako armijski komandanti odbijaju da se slože sa taktikom koju je oblikovao predsednik Zelenski.

Tvrdnju Zalužnog, u intervjuu koji je nedavno dao za magazin Ekonomist, da je rat dospeo u stanje zastoja javno je odbacio Zelenski koji je potkresao krila harizmatičnom generalu – poslednji u nizu takvih poteza bila je smena jednog od Zalužnijevih zamenika, šefa operacija specijalnih snaga generala Viktora Korenka.

Prema navodima Njujork tajmsa, „Spekulacije o napetostima između predsednika i vojnog vrha u vezi sa strategijom i naimenovanjima na komandne položaje kruže u Kijevu duže od godinu dana… Američki vojni oficiri koji su radili sa generalom Korenkom bili su iznenađeni vestima o njegovoj smeni i opisivali su da je saradnja sa njim bila efikasna i bliska… Smena naizgled potkopava autoritet generala Zalužnog”. 

Mirovni pregovori

Sve ovo, interesantno, se vremenski poklapa sa senzacionalnim člankom dobro poznatog novinara Simora Herša objavljenog tokom vikenda u kojem se navodi da „svi u Evropi razgovaraju” o tajnim mirovnim razgovorima koji teku između Zalužnog i generala Valerija Gerasimova, koji vodi rat u ime Kremlja. Važno je obratiti pažnju da je novinska agencija TASS izvestila o Heršovim otkrićima – što je osnažilo njihovu uverljivost – iako priča ima svojstva informacionog rata koji je verovatno usmeren ka tome da zakomplikuje život Zalužnom.

U međuvremenu, uverljivi opsežni članak objavljen u ponedeljak u Vašington postu, u svojevrsnom vidu obdukcione analize katastrofalnog neuspeha nekada hvaljene ukrajinske „kontraofanzive” protiv ruskih snaga, sugeriše da je odbijanje Zalužnog da deluje u skladu sa predlozima zapadne vojne doktrine o koncentričnom udaru sa ciljem dosezanja obale Azovskog mora, te njegova odluka da Rusiju izazove duž gotovo 1.000 kilometara duge linije fronta, na kraju umanjila vatrenu moć ukrajinske vojske u svakoj pojedinačnoj tački napada, te smanjila njenu borbenu moć, dok se ruska odbrana postavljena po sovjetskim udžbeničkim standardima čvrsto držala.

Ostaje da se vidi kako se narativ Vašington posta uklapa u borbu za vlast u Kijevu. Kako stvari stoje, Zelenski ima prednost, i sve ukazuje da ga Bajden smatra sigurnim izborom da pregura ključni period 2024. dok se intenzivira njegova borba za reizbor.