Pročitaj mi članak

NOVAK: Uvek pominjem Bosnu i Hrvatsku, oni su stradali čak i više nego Srbija

0

Najbolji srpski teniser, a najverovatnije i najbolji svih vremena u ovom sportu, Novak Đoković, je dao intervju za argentinski "La Nacion" u kojem je, između ostalog, govorio i o ratu na prostoru bivše Jugoslavije.

Ђоковић је рекао да је на властитој кожи искусио шта је рат и да је то нешто најгоре што се може догодити човеку.

„Србија је стара нација која је у последњих 100 година прошла Први, па Други светски рат, а пропатили смо пуно и у последњих 30-ак година. Не само ми већ и Хрватска и Босна и Херцеговина. Ја сам рођен 1987. тако да не памтим како је изгледала Југославија, али памтим други део 90-их. Сећам се да сам стајао у реду са својим дедом у пет сати ујутро како бих узео хлеб и прехранио целу нашу породицу“, рекао је Новак Ђоковић за „La Nacion“ па додао како је страшно тужан кад види страхоте која проживљавају деца на ратовима захваћеним просторима.

„Срце ми се слама. То су најчистија бића на Земљи, заслужују боље, будућност. Ја сам проживео рат, мој град је бомбардован даноноћно два и по месеца. Видео сам мртве људе. А сада када видим ратове у другим деловима света, не разумем. Тешкоће кроз које смо пролазили моја породица, мој народ и ја су невероватне. Понављам, знам да се оно што говорим чује и у Хрватској, у Босни, у другим земљама, у Македонији, Словенији, Црној Гори итд. И увек их спомињем јер су и они страдали у новијој историји, чак више него Србија. Тако да разумем бол и тешкоће. Нажалост, ране рата су отворене и још увек постоји тензија, али кроз спорт се отвара простор да се људи приближе, да имају више разумевања и спремније да опросте“, каже Ђоковић.

Ђоковић је поновио да је рат најгора ствар која се некоме може догодити.

„То је ужас. То је страх од непознатог. Не знајући хоће ли ти следећа бомба пасти на главу. И тако сваки дан, аларми, сирене… И опет кажем, не желим то никоме. Нико не би требао трпети рат да би развио своју менталну снагу, постоје други начини за то. Али за мене је то представљало важан део мог развоја и као мало дете сам био приморан сазревати. Морао сам преузети одговорност и поделити улогу свог оца јер сам био најстарији син и није било времена“, истакао је он.