Pročitaj mi članakOSLO - U Norvešku je tokom Drugog svjetskog rata bilo poslato više od 4.000 dječaka i muškaraca iz bivše Jugoslavije, većinom Srba, kao ropska radna snaga, a više od polovine je nastradalo u kampovima, izjavio je norveški pisac i istoričar Knut Flovik Toresen.
Он је у обраћању на конференцији “Јасеновац – балкански Аушвиц” говорио о “Норвешкој као испостави геноцида над Србима који је починила такозвана Независна Држава Хрватска /НДХ/”.
“Током другог свјетског рата, више од 4.000 дјечака и мушкараца било је послато из бивше Југославије у Норвешку као ропска радна снага. Њемачке окупационе снаге жељеле су да прошире путеве, пруге и осталу инфраструктуру на сјеверу Норвешке да би осигурале линије снабдијевања за сјеверни дио источног фронта против Русије”, рекао је Торесен.
Foto: Youtube screenshot/Tanjug
Он је нагласио да су ови затвореници живјели су у веома нехуманим условима и да их је 2.398 је изгубило животе, а да је 82,5 одсто умрлих настрадало је у јесен и зиму 1942-43. године.
Торесен је описао да је постојало пет кампова у којима су услови били нарочито окрутни и да су се налазили у сјеверном дијелу Норвешке. Тим камповима управљао је СС, а командати су били регрутовани из система концентрационих логора.
“Поред убистава која су вршили чувари, били су ту глад и болести и веомна оштри климатски услови због којих је стопа умирања била висока. У најсјевернијем кампу зиму 1942-43. преживјела је само четвртина затвореника”, рекао је норвешки историчар.
Он је навео да је у љето 1942. године 900 затвореника стигло из Југославије, а да је од јуна до септембра умрло њих 748.
“18. јула 1942. године, чувари су убили ватреним оружјем или спалили у баракама 288 затвореника. То је био појединачно највећи масакр у на тлу Норвешке у другом свјетском рату”, напоменуо је Торесен.
Он је додао да је на листама умрлих и оних који су враћени у Југославију послије рата 4.050 имена и да су она записана у норвешком државном архиву.
“Прегледом тих листа са именима и мјестима одакле су затвореници стигли утврдио сам да су Срби чинили 93 одсто затвореника који су послати из Југославције у Норвешку, а преосталих седам одсто били су припадници других народа у бившој Југославији”, рекао је историчар.
Торесен је подвукао да је “у прошлости било покушаја да се ове чињенице прикрију, а овај дио историје употријеби у политичке сврхе” и да “такви покушаји указују на значај темељног и емпиријског историјског истраживања од стране професионалних историчара”.
Према његовом објашњењу, први разлог због којег су Срби чинили највећи проценат затвореника је што су Срби иницирали највећи устанак и борбу, а други је био политика геноцида коју су над Србима проводиле усташе.
“Нешто више од половине Срба послатих из Југославије били су из Србије. Већина тих људи били су они који су пружали отпор њемачким окупационим снагама, људи који су подржавали комунистички покрет отпора и краљевски покрет отпора. Неки од људи из Србије били су таоци или су припадали неким другим категоријама”, рекао је у излагању Торесен.
Он је додао да су “већина затвореника који су стигли из такозване НДХ били Срби из Крајине који су били ухапшени само зато што су били Срби”.
“Док су чланове њихових породица масакрирале усташе у Јасеновцу, мушкарци и дјечаци од 14 до 60 година за које је процијењено да могу да раде били су издвојени и послати као ропска радна снага у Норвешку”, описао је норвешки историчар.
Он је рекао да је то била “трговина између њемачких окупационих снага и усташког режима” и да је “за те затворенике Норвешка постала посљедња испостава геноцида који су починиле усташе”.
Указао је на примјере села Јабланац у Лици, које су усташе спалиле у ноћи 14. априла 1942. године. Село је спаљено, жене и дјеца побијени су у Јасеновцу и Старој Градшки, а мушкарци послати у Норвешку. 113 мушкараца из Јабланца су сахрањени у Норвешкој, наводи Торесен.
“18. априла 1942. усташе су извршиле операцију против српског становништва на Кордуну. Српска села у том подручју су збрисана, а становништво одведено у Јасеновац, гдје су жене и дјеца побијени, а многи мушкарци послати у Норвешку. 219 ових српских мушкараца са Кордуна умрло је у Норвешкој”, рекао је овај историчар.
Описао је и догађај од 8. маја 1942. када су усташе похапсиле српско становништво из села Јасеновац близу кампа и из оближњих села. 64 српских мушкараца из села Јасеновац сарањени су у Норвешкој.
“Неки од Срба послатих у Норвешку била су дјеца стара само 14 година. Већина те дјеце стигла је из Кордуна и Баније, а ухапсиле су их усташе и послале у Јасеновац прије слања у Норвешку. Један од њих био је Миливоје Пајић из Кордуна. Имао је само 14 година када је стигао у Норвешку и преживио је најтеже услове и масакр у /првом/ кампу. Миливоје је умро у кампу близу Трондхамја 1944. године”, рекао је Торесен.
“Питам се да ли ћемо икада поставити спомен-плочу у знак сјећања на Миливоја и осталу дјецу која су послата да умру у концентрационим камповима у Норвешкој само зато што су били српски дјечаци?”, упитао је норвешки историчар и писац.
Он је рекао да је послије Другог свјетског рата и након 1989. прича о овим затвореницима кориштена за промовисање норвешко-југословенских односа да би се подржао мит о југословенском партизанском рату и идеја социјалистичке југословенске државе која је постојала од 1945. до 1991.
“Затвореници су представљани као партизани и Југословени. Наравно, неки од затвореника јесу били партизани и неки су били других националности, а не Срби. Ипак, проглашавањем свих затвореника за партизане, присталице Тита и Југословене нестаје важна историјска чињеница да су већина затвореника били Срби и да су многи српски затвореници послати у Норвешку да умру у оквиру добро организованог геноцида који је водила држава”, рекао је Торесен на крају свог излагања.
Конференцију у онлајн форми на “Ју тјубу” организовало је Удружење Срба у Норвешкој.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 6, 2021
