Прочитај ми чланак

Нобелова награда као огољена издаја Аце Србина

0

Ако Нобелова награда за мир стигне на Балкан, њоме би се заокружио кривудави политички пут Аце Србина – од „главосека“ за медије до миротворца светских размера

Херојско потписивање капитулације 4. септембра у Вашингтону могла би да Аци Србину донесе награду коју је могао само да сања.

Осмехује му се Нобелова награда за мир. Засад је то само наговештај, али ко зна? Истина, она не би, према предлогу, била додељена појединцима, већ владама САД, Србије и Косова, али како је Мали Алек у нашој земљи и председник државе и владе и Народна скупштина и пресудитељ у свему и свачему и главни епидемиолог, укратко, „један човек – оркестар“ то је јасно у чије би руке награда отишла.

Магнус Јакобсон, члан шведске демохришћанске странке и посланик у Риксдагу (парламенту), за кога се наводи да је публициста, доспео је у жижу – aко не светске, а оно бар наше и шиптарске јавности – пошто је предложио да се владама САД, Косова и Србије (баш тим редом) додели Нобелова награда за мир.

„Ако се потписани споразум оствари као што се предвиђа“, каже он, „трговачки односи и личне везе ће бити пут ка узајамном мировном споразуму, у коме би Србија могла да призна Косово, чиме би се окончао овај дугогодишњи сукоб“, из чега је јасно за кога Швеђанин навија и какве су му намере када и нашу владу предлаже за Нобелову награду за мир.

Из његове изјаве медијима сазнаје се и да је више пута боравио на Косову и добро познаје тамошње прилике, али да „није био у Србији коју би много волео да посети“, из чега се такође види на чијој је страни.

Предлози за Нобелову награду за мир, која се која се додељује сваког 10. децембра у Ослу, подносе се Шведској академији наука. Право да то учине имају бивши добитници Нобелове награде, сви чланови шведске владе, професори на катедрама за социологију, историју, филозофију, право, политичке науке, чланови Међународног суда правде и руководиоци одговарајућих институција. Да ли је Магнус Јакобсон обухваћен овим списком могућих предлагача није потпуно јасно, па тако ни да ли ће се његов предлог уопште узети у разматрање. У сваком случају не за ову годину, јер је рок за достављање предлога 1. фебруар.

Уколико одбор од пет чланова, који у Ослу одлучује о кандидатима за награду, усвоји Јакобсонов предлог (што и није немогуће када је прва на списку влада САД) то би Нобелова награда за мир, после сто двадесет година откако је установљена, могла да стигне и на Балкан.

Њоме би се заокружио изузетно кривудави политички пут Аце Србина. Он би тако од некадашњег злогласног српског министра информисања, „главосека“ за непослушне медије и новинаре, коме је својевремено био забрањен улазак у земље Европске уније, остао упамћен као миротворац светских размера.

И не би био први који је до тог признања дошао незаслужено: У досадашњој историји Нобелове награде за мир било је више случајева да су је добили они који је ничим нису оправдали.