Прочитај ми чланак

Низ несрећа војних авиона у Србији (ВИДЕО)

0

Вест да се у околини Лознице, у атару села Брасина, срушио војни авион Миг-21, приликом којег је погинуо један пилот, потресла је српску јавност. Овим се наставио низ несрећа војних авиона, што сведочи о катастрофалном стању у којем се налази наша авијација и небризи надлежних.

У несрећи која се догодила 24. септембра 2008. године погинуо је потпуковник Иштван Канас, који је изнад аеродрома Батајница, у авиону „Супер галеб Г-4“, увежбавао тачку за наступ на аеромитингу.

Годину дана касније, у близини батајничког аеродрома срушио се војни авион типа „Миг-29“. Пилот авиона Раде Ранђеловић се катапултирао, али је преминуо од последица повреда. Приликом удара авиона у земљу погинуо је и војник Милан Улемек, док је други војник лакше повређен. Ранђеловић је на аеродрому Батајница изводио тренажни лет којим се припремао за аеромитинг на Калемегдану. Он је летео ниско и приликом извођења једне од фигура закачио је земљу.

Код села Слатина код Шапца, 2017. године, погинули су потпуковник Ненад Ћулибрк и капетан Дејан Пандуровић, управљајући „Супер галебом Г-4“

Војни авион “Супер галеб Г-4“ срушио се код Ковачице, у близини Панчева, 2018. године. Роберт Калоци, пилот мајор Центра за летна испитивања Техничко-опитног центра Војске Србије, погинуо је у несрећи, док је пилот мајор Александар Матић повређен.

Међутим, сви се добро сећамо трагедије која се догодила 13. марта 2015. године. Тада се у близини сурчинскох аеродрома срушио војни хеликоптер и у тој несрећи погинуло је чак седам особа, међу којима је била и беба. До ове страшне несреће дошло је после акције спашавања бебе из Новог Пазара, чије друмско превожење није било могуће због одрона на путевима. Хеликоптер се срушио надомак циља, у близини аеродрома Никола Тесла, услед лоших временских услова. Тужилаштво је одлучило да у том случају не покреће кривични поступак, јер је сматрало да за ту трагедију нико није одговоран.

Нажалост, српска јавност је навикла да нико неће одговарати за смрти пилота и да ће се све завршти по принципу „појео вук магарца“. То је сведочанство у каквом нам је стању војска и друштво у целини.