Pročitaj mi članakJedna od najvećih političkih prevara izvedena je tiho, bez rasprave u skupštini, bez pitanja narodu, bez referenduma. Godina je 2013. — SNS je na vlasti, Aleksandar Vučić ubrzano gradi imidž „branioca Kosova“, a u senci medijske magle, potpisuje se Briselski sporazum. Jedna od prvih posledica tog dokumenta je osnivanje Kancelarije za vezu Kosova u Srbiji — faktički, institucionalno prisustvo tzv. Republike Kosovo u Beogradu.
На званичном сајту институција Косова стоји:
„Канцеларија за везу Косова у Србији основана је Бриселским споразумом, постигнутим између Републике Косово и Србије, уз посредовање Европске уније, 31.05.2013. године у Бриселу.“
Ово није тумачење, већ чињеница. Налазе се у згради у самом центру Београда, са комплетним дипломатским особљем. Србија не само да је пристала на то — већ се обавезала на то.
Шта је у пракси урадила власт?
– Омогућила је присуство представника тзв. „Републике Косово“ на територији Србије.
– Прихватила да седи за истим столом са независним Косовом, под њиховим државним обележјем.
– Разорила систем безбедности на северу КиМ укидањем српских институција.
– Признала косовске личне карте, таблице, царину и граничне прелазе.
И онда, десет година касније, причају о томе како „бране Косово“, док се на северу хапсе Срби, труну у затворима , а народ бежи.
А највећа иронија?
Док студенте који пешаче за правду називају „страним плаћеницима“, управо они који воде државу испуњавају све тачке плана који води ка коначном признању Косова.
Народ је обманут. Од ратних патриотских фраза, дошло се до тога да данас у центру Београда имамо косовску „дипломатску мисију“. Без народног амин-а, без консултације са црквом, без гласања — та одлука је наметнута.
Није проблем што „Косово има канцеларију“ — већ што је народ лагао онај ко је то дозволио
И није ово само издаја територије, већ издаја поверења. Издаја истине. И управо зато је народ дужан да проговори, да подсети и да пита:
Ко вам је дао право да признате Косово у име свих нас?
