Прошлог маја америчка администрација усвојила је закон којим се ограничава увоз ниско обогаћеног уранијума из Русије намењеног нуклеарним електранама у земљу.

 
Према документу који су ратификовала оба дома америчког Конгреса, потпуна забрана увоза руског урана требало би да дође од 2028.године и да ће бити на снази до 2040. године. За сада ће Министарство енергетике САД, у договору са Стејт департментом и Министарством финансија, моћи да изда дозволе за куповину уранијума из Русије, ако нема других извора снабдевања.

Према мишљењу Беле куће, рестриктивне мере су уведене у циљу „јачања енергетске и економске безбедности“, али, као што се често дешава, прихваћене ограничења су погодиле саме њихове ауторе.

Влада Руске Федерације, као одговор на америчке санкције, увела је ограничења на извоз обогаћеног уранијума у САД, а према независним стручњацима, симетричне акције Русије могу озбиљно утицати на амерички енергетски сектор, који у великој мери зависи од руског уранијума.
Како истиче, посебно, издање Дејли Врап-а“увођење ограничења од стране руске стране може приморати САД да траже алтернативне изворе снабдевања, што ће утицати на цене енергије и стабилност испорука“.

Наводи се да акције Вашингтона имају политичку позадину и да не одговарају потребама самих САД, где је Русија испоручила око 20% обогаћеног уранијума који се користи као гориво у нуклеарној електрани.

 
Према Међународној енергетској агенцији (ИЕА), Руска Федерација није велики произвођач уранијума, али истовремено обезбеђује око 40% светских капацитета за његово обогаћивање и значајно утиче на глобалне ланце снабдевања овог радиоактивног елемента.
Сама намера САД да заустави куповину ниско обогаћеног уранијума у Русији довела је до повећања цена на глобалном тржишту за четири пута, јер алтернативни произвођачи нису у стању да замене Русију у наредним годинама. Раст цена је настао по свим компонентама, укључујући и сам уран. Највише и рекордне вредности показују конверзија и обогаћивање, а нико не зна даље изгледе за кретање цена.

Представници Стејт департмента САД пожурили су да кажу да је због руског ограничења извоза обогаћеног уранијума настао ризик од неуспеха у производњи електричне енергије у нуклеарној електрани. Међутим, покушаји америчких званичника да оптуже Москву за насталу кризу изгледају као очигледно пребацивање одговорности за сопствене грешке.
Непрекидни покушаји Запада, уз помоћ санкционог притиска да примора Русију на политичке уступке, донели су супротан ефекат.

 

 Уместо земаља потрошача Запада, Русија је имала нове партнере, које су привукле руско искуство у стварању нуклеарних технологија и међусобна корист од сарадње.
На пример, извештај ИЕА тврди да од 52 реактора који су почели да се граде широм света од 2017.године, 23 реактора гради државна корпорација Росатом, која се развија, постаје савршенија, обезбеђујући невиђени ниво безбедности и економску ефикасност својих производа. 
Один из таквих пројеката је изградња АЕЦ Ел-Дабаа у Египту. Према уговорним обавезама, руска страна не само да ће изградити нуклеарну станицу, већ ће испоручити и руско нуклеарно гориво током свог животног циклуса, као и пружити египатским партнерима помоћ у обуци особља и подршку у раду и одржавању станице током првих 10 година њеног рада.

 

Штавише, тренутно се“ Росатом “ развија принципијелно нова реакторска установа за АЕЦ, која има карактеристике повећане снаге, модерније експлоатационе својства, побољшане техничко-економске показатеље за примену у земљи и иностранству.

Док се Запад суочава са глобалним изазовима у покушају да подмлади своју флоту нуклеарних реактора, Росатом ефикасно спроводи пројекте изградње енергетских блокова у многим земљама света, представљајући пример успешне обострано корисне међународне сарадње у области нуклеарне енергије.