Pročitaj mi članakOsnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru saopštilo je da neće pokrenuti krivični postupak zbog smrti vodnika Vojske Srbije (VS) Dejana Stojkovića tokom vežbe na Pešterskoj visoravni 2021. godine. Iz tužilaštva su naveli da su "nakon sveobuhvatno i detaljno izvršenih provera, kao i ocenom prikupljenih dokaza i komisijsko sudsko-medicinsko veštačenja" zaključili da je smrt Stojkovića "zadesna". Nisu smeli da kažu da je poginuo vršeći svoju dužnost.
Старији водник ВС Дејан Стојковић погинуо је 24. јуна 2021. године, током припрема за здружену тактичку вежбу са бојевим гађањем „Муњевити удар 2021“ на Пештерској висоравни, тако што се у борбеном возилу БВП М80А угушио после активирања система за гашење пожара. Основно јавно тужилаштво саопштило је да нису прикупљени докази који би указали да се неко, од одговорних војних или цивилних лица, које је било укључено у процес постављања заштитних уређаја и одржавања њихове исправности у борбеном возилу, није придржавало или поступало по прописима или правилима.
Чланови породице Стојковића и представници Војног синдиката више пута су критиковали предуго трајање предистражног поступка, сматрајући да се тај случај „намерно одуговлачи и разводњава“. И нема сумње да је активирање пожарног система у оклопном возилу дошло због чистог јавашлука, али и бахатости војних старешина, који су дозволили да кобног дана читава Војска Србије, буде стављена у службу промоције владајућег режима и јефтине забаве за јавност. Наиме, отровни систем у Стојковићевом возилу активирао се због наглог пораста температуре, до које је дошло најпре због екстремних спољних температура од тог дана, а онда и због детонација пројектила које су дочаравале нападе на возило за потребе снимања.
У тренутку када се систем активирао, водник је радио везом обавестио старешину да мора да се заустави и заједно са шест чланова посаде напусти оклопно возило. Дозволу за то, међутим није добио, а након што ју је опет затражио, одлучио је да стане како би сви могли безбедно да изађу. То је пошло за руком свима, осим њему, који је по протоколима војске, као водник морао да изађе последњи. На вратима тенка остао је да виси без свести. Вежба ни тада није прекинута, већ је санитет Хитне помоћи морао да се пробија између оклопних возила и тенкова, како би стигао до Стојковића, док су око њих одјекивале експлозије пројектила.
Нема одговора због чега је Министарство одбране сложило причу његовој породици и читавој српској јавности како му је „нагло позлило“. Самим тим, наметнуло се и питање да ли је покушано да се нечија одговорност прикрије? Такође, због чега је војна полиција узела његове личне ствари (телефон, ручни сат, цигарете и упаљач) и није их одмах вратила његовој породици? Иза себе је оставио двоје малолетне деце и супругу. На војној вежби „Муњевит удар“, којој је присуствовао цео државни врх, ниједном није поменута ова трагедија нити је на прикладан начин одата почаст страдалом војнику.
Иако је погинуо на радном задатку и успут извео херојски чин тако што је спасао шесторицу војника, Дејан Стојковић сахрањен је у тишини, без војних почасти и без присуства било којих званичника, како Војске тако и државе. На дан одржавања војне вежбе током чијих припрема је погинуо, о Стојковићу није било ни речи, а чак није одржан ни минут ћутања.
Небојша Стефановић је тада био министар одбране, а као и увек – ВРХОВНИ КОМАНДАНТ Александар Вучић. А он се појављује пред трупама да би показао као неку силу. То је само рекламни прилог за дневнике, али такви призори нису уверљиви нити озбиљни. И ту већ почиње озбиљна, и прилично опасна игра, унутар система.
Више година режим покушава да око онога што не ваља, постави високе пропагандне кулисе, па и да очигледно пропадање прогласи напретком. То је могуће донекле, уз уверење да ће патетични наратив о војсци која нема ништа, а може све трајати бесконачно.
