Nekada su bake i deke pričali unucima priče pred spavanje i to nisu hteli prepustiti nikom drugom, ne bez razloga…
Данас је тај посао препуштен мобилним телефонима и таблетима на којима се гледају цртани филмови од аутора о којима ни ми сами не знамо ништа. Ту су и приватни киноприказивачи који најновије цртиће доносе баш у Ваш град, сад и одмах. Један такав, аустријски „Cineplexx Palas“ је недељу дана Бањалучанима промовисао „породични викенд“ уз цртани филм „Чудесни свијет“ по промотивним ценама.
Викенд се чекао свесно, због мноштва рођендана који су тих дана били. Цртић је почео као и сваки други, деца одушевљена а владала је и велика еуфорија. Тако је било све док се главни лик Итан није поверио свом деки да се заљубио у другог дечака Диаза а не зна како то да му каже. Многи родитељи су устали и извели децу са истог филма. Разочарани јер им је мучно и без најаве баш у породичном викенду сервиран цртић у којем је главни лик геј.
У овом „модерном добу“ није било ни за очекивати да се тако нешто најави. Контролни органи који филтрирају садржај који ће деца да гледају код нас не постоје, битно је само да се прода карта а Министарка просвете и културе одавно спава зимски сан. Свесно је одабран узраст у ком деца уче моделе понашања и немају критички ум. Они упијају поруке које им се шаљу и уче по моделу, тај модел навикава децу да се конкретно у овом случају, понашају хомосексуално.
Билећанин Душан Вукотић је 1962. године добио Оскара за најбољи цртани филм „Сурогат“. На додели награде објаснио је саму штетност појединих цртаних филмова за децу, те је између осталог рекао: „Пре пар дана сам шетајући периферијом Загреба наишао на два дечака који металном шипком туку мачку по глави. На моје питање зашто је туку, рекли су ми да су у цртаном филму видели да када се мачка удари по глави, изнад њене главе се појаве звездице.“
Познат је и случај из Београда када су деца мачки разнела главу петардом јер су видели како Џери убаци Тому динамит у уста након чега му ништа не буде. У Америци је било неколико случајева да су се деца бацала кроз прозор јер су умислила да су Спајдермен. Јапан је 1997. године дошао у жижу светске јавности када је у току једног дана 650 деце примљено у болницу због епилептичних напада. Касније утврђено да је за то крива 38. епизода Покемона, коју ће касније сама јапанска Влада забранити да више икада буде приказана.
Овакав утицај поједини цртани филмови имају на децу. За настране мозгове нема ништа лакше већ да кроз њих провуку, порнографски садржај, разне сатанистичке знакове, канибализам и хомосексуализам. Аутори ових филмова то зову „Романтична глад код деце“. Они знају да ће девојчице у јунакињи цртаног филма видети обрасце свог понашања. А дечаци ће формирати матрицу по којој ће несвесно тежити приликом избора животне партнерке или како они то сад желе, свог партнера.
Цртани филм који је стигао у Бањалуку али и у биоскопе широм Србије, долази из Дизни продукције. Неки Културни центри већ су повукли овај цртић, чији продуценти пун век раде на томе да од деце ствре „слатке монструме.“ Ову продукцију је основао Волт Дизни, рођен на почетку ХХ века. У тинејџерским данима постао је цртач ликова у филмовима за децу. На многим местима је одбијен јер му је недостајала машта и креативност. Успео је тек када је отишао у Холивуд. Монструозни свет Холивуда свима је познат и зна се ко тамо може да прође и чија наређења мора да извршава. Структуре које су постојале у друштву ови људи само су провукли кроз ликове цртаних филмова. Одмах су створили најпознатијег миша на свету, Микија, а сви ти ликови у цртићима и стриповима су неко без породице или неко ко је убио родитеље а у рукама држе предмете који отворено подсећају на мушке полне органе.
Пред Други светски рат рођена је Снежана и њених 7 патуљака. Ово је прича о овисности о кокаину, сваки од седам патуљака које је Снежана упознала јесте један симптом о овисности о кокаину. Први патуљак је поспан, други срећан, трећи хиперактиван, четврти пргав, пети стидљив, шести уморан а седми је стално кихао. То је седам ефеката које дрога оставља на човека а она се зове Снегуљица, што је жаргон за снежно бели прах који Снежана у једној сцени чак попут кокаина безазлено ушмркава.
Волт Дизни је био највећи промотер Фирера у Америци. С почетком Другог светског рата у цртаном филму „Фирерово лице“, патак Доналд облачи кукасти крст и почиње да ради у фабрици оружја. Након рата амерички милијардер Хјуард Хјуз даје Дизнију милион долара бескаматног кредита и настаје „Петар Пан, Алиса у земљи чуда, Пепељуга“… Сви ти цртићи препуни су сатанских знакова, врачања, порнографије и хомосексуализма. И Влада је препознала моћ цртаног филма и визуелног приповедања те је директор ФБИ Едгар Хувер уговорио са Дизнијем снимање низа кратких анимираних филмова.
Први пут је педесетих година анимација искоришћена као медиј за утицај када је Паја Патак убеђивао Американце зашто би требали да плаћају порез. Шездесетих година 101 далматинац ће бежати од зле вештице Круеле која псе гања како би их одерала и од њихове коже направила капут. Сама прича личи на хорор филм али уз мало Дизнијеве чаролије и људи који су специјалисти за контролу дечијег ума, они ће заволети чак и овакав цртић.
Деведесетих се појавио „Краљ лавова“, разнежени лав у режији по настраним поривима хомосексуалца Џона Смита који је умро од сиде у Њујорку. Цртић у коме је на небу од свезда јасно изведена реч „sex“. Ништа од овог није било довољно па је временом настало и 5 Дизниленд паркова, по један у Лос Анђелесу, Орланду, Токију, Хонг Конгу и Паризу. Док се шести тренутно прави на Бахамима и ова машинерија је у њега уложила 400 милиона долара. Дакле, ништа овде није ново и ове продукције се деценијама само прилагођавају ситуацији.
Данас у времену највећих „људских слобода“ и никад веће промоције хомосексуализма они на децу врше једну праву инвазију. Дизни је припрему извршио 2016. године када је у цртићу „Потрага за Дором“ приказао лезбејски пар са усвојеним сином. А ево 6 година касније на ред је дошао и мушки геј пар.
Цртани филмови доста су важнији од играних филмова. Да би се променила породица и цела заједница, потребно је кренути од најмлађих. Јер будућност припада њима а не одраслима…
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 30, 2022