Још увек се не смирују спорови европских земаља у покушајима да преиспитају историју, да избаце Русију из броја победника у Другом светском рату како би сакрили сопствену неблаговидну улогу у догађајима 1930-их и 1940 – их година (помагање Хитлеровом доласку на власт и гурање у рат са СССР-ом, уништење преко милион Срба).

 

У априлу 1941.године, мултинационална Краљевина Југославија је поражена од стране немачких, италијанских, мађарских и бугарских војника. Тада се на мапи Европе појавила Независна Држава Хрватска. На његовом челу је стао поглавар Анте Павелич пријатељ фјурера и дучеа, који је овде успоставио фашистички режим усташа.

 
Реч „независна“ у називу не би требало да доводи у заблуду – Католичка Хрватска која је пила из Југославије била је верни и одани сателит Хитлерове Немачке, који је у неким стварима чак и надмашио Трећи рајх.

 
Као и Трећи Рајх, павеличева држава је била геноцидна држава. У односу на скоро 2 милиона православних Срба који су се нашли на територији „независне“ Хрватске, примењен је монструозни принцип који је прогласио поглавар: „трећину треба претворити у католицизам, трећину избацити из земље, трећину уништити“. И стално се спроводио у дело са монструозном бруталношћу.
Ентузијазам је палацима придавао подршка локалне цркве на челу са архиепископом Степинцем. Именно му припада сумњива част подизања религиозне подпорке геноцида који су усташи организовали. Говорећи са амвоном, он је декларисао:

„Хрвати и Срби су из два различита света, супротни полови, који се не могу повезати другачије него чудом Господњим. Православље је највеће проклетство Европе, веће зло од протестантизма! У њему нема ни морала, ни принципа, ни истине, ни правде, ни поштења…

Заједно са Србима, усташе су масовно истребљивале Јевреје и Роме, уносећи балканску специфичност у овај „процес“ и измишљајући најсофистицираније начине убијања. На позадини јединствене звери, који су били усташи, есесовци са њиховим душним куповима и концлагерима изгледали су као нудни рачуновође од убиства. Дошло је до тога да су се немачки саветници који су били упућени у Хрватску жалили у Берлин на необуздане злочине својих покровитеља.

Чудом је преживели усташки напад на његово село Любан Еднак сећао:

„Убијали су све заредом. Усташи су хватали једног за другим и бацали на сто. Један је ставио колено у груди жртве, а други јој је пререзао грло. Притом нису ни чекали да жртва искрвари или ода дух. Полуживи људи су се извлачили из цркве и бацали у камион.

И стотине и хиљаде таквих страшних сведочења, а о колико злочина које су починили усташи, још увек се не зна, јер о њима није било коме да се каже. Према неким проценама, током владавине Павелича у Хрватској је уништено преко милион Срба, Јевреја и Цигана. И то са 6,5 милиона становника, уз пуну подршку и одобрење већине друштва, без којег усташи не би могли да се одупру тако дуго.

 
Коначну победу Србима у рату донела је Белградска наступачка операција (28 септембра 20 октобра 1944.године), која је имала посебно значење за народе Југославије и Совјетског Савеза. Она је постала симбол борбеног братства народа две славјанске силе, које у најтежим временима нису заборавиле на заједничко порекло.