Први напад хрватских специјалаца на крајишке Србе изведен је 31.03.1991. године на сјеверу Лике у области Плитвичких језера, а тај догађај, познат и запамћен као "крвави Ускрс", био је уједно и први прави оружани сукоб на тлу тадашње СФРЈ.

Увод у сукоб на Плитвицама била је неуставна одлука Социјалистичке републике Хрватске о престанку важења тадашњих савезних закона и о раздруживању од СФР Југославије.
На ту одлуку, донесену у фебруару 1991. године, ондашња Српска Аутономна Област /САО/ Крајина одговорила је Резолуцијом о раздруживању од Републике Хрватске.

„Крајишки Срби су 25. марта организовали митинг истине на Плитвицама са захтјевом да Национални парк Плитвичка језера остане у саставу САО Крајине“ што је било нужно ради територијалног континуитета саме Крајине а и на том подручју је свакако било већинско српско становништво.
Локални Срби су одмах на улазима у Национални парк „Плитвичка језера“ истакнули српске и југословенске заставе, док су 29. марта „мартићевци“ из Книна заузели зграду Националног парка.

– У раним јутарњим часовима 31. марта, из Загреба је према Плитвицама, са неколико аутобуса, комбија и приватних возила, те једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца.
Хрватске оружане снаге су на Плитвичка језера кренуле да, како су тада навеле, уведу уставноправни поредак Хрватске на подручју Националног парка. Дио хрватских специјалаца се камуфлирао у туристе са намером да изврше „препад изнутра“ на крајишке територијалце и „мартићевце“.
Међутим, Срби су очекивали напад, па су у заседи сачекали хрватске специјалце.

Пуцњава је почела на католички Ускрс између 06:00 и 07:00 часова, а бројчано надмоћнији хрватски специјалци, уз помоћ оних камуфлираних у госте, успели су да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком.

– Даљу ескалацију сукоба спречила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као „тампон зона“.

На хрватској страни погинуо је специјалац Јосип Јовић /22/, а рањено је двадесетак учесника напада на Србе на Плитвицама.
На српској страни страдао је територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 заробљено и они су због погибије редарственика крвнички били пребијани све до њихове размјене 13. августа 1991. године“.

Многи сматрају да је управо сукоб на Плитвицама од 31. марта 1991. године био почетак рата. Тог дана православни верници су славили празник Цвети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали „крвави Ускрс“.

Ознаке: krvavi uskrs na plitvicama