Pročitaj mi članakNekoliko meseci pre oslobođenja Aušvica u januaru 1945, Jevrejin Marsel Nađari tajno je zapisao sve horore kojima je prisustvovao u tom logoru. Nedavno je prvi put odgonetnut sadržaj njegovih pisama koja su zakopana u dvorištu logora.
Нађари наводи да је хиљаде Јевреја убијано сваког дана, који су одвођени у гасне коморе, где су били „паковани попут сардина“, преноси Индепендент.
„Много пута сам помишљао да окончам све. Али нисам могао да заборавим на освету. Живео сам за њу. Желео сам да се осветим за смрт мојих родитеља и моје вољене мале сестре Нели“, наводи се у писму.
Плашећи се за свој живот, Нађари је писмо ставио у термос, који је затим убацио у кожну торбу и закопао га под земљом. Копија лоше очуваног рукописа рестаурирана је тек недавно, захваљујући мултиспектралној анализи, којом је повраћено око 90 одсто текста.
На основу рукописа се сазнаје да су пронађена документа писали тада 26-годишњи Нађари и још четворо логораша групе „Зондеркомандо“, која је била задужена за преношење лешева из гасних комора у крематоријуме.
Припадници групе имали су задатак да преминулима ваде зубе, брију њихове главе и просипају њихов пепео у реке.
Нађаријево писмо писано је на његовом матерњем језику – грчком.
„Крематоријум је представљао велику зграду са димњаком и 15 пећница, а испод дворишта су се налазила два огромна подрума. У једном од њих логораши су се свлачили, док су у другом одлазили у смрт“, наводи се у тексту.
„Улазило је око 3.000 људи одједном. Након што би их закључали, нацисти би кроз отворе пустили гас… Људи би се мучили шест до седам минута. Пола сата касније почео би наш посао“, писао је Нађари.
Он додаје да је канистере с гасом увек су достављало возило Црвеног крста које су возила два СС-овца.
„Вукли смо тела недужних жена и деце до лифтова, који су их одвозили до пећница“, писао је.
Прошло је 36 година пре него што је један студент шумарства пронашао Нађаријеве списе, закопане 40 центиметара под земљом.
Нађари је увод у своја писма писао на немачком, пољском и француском језику, молећи особу која их пронађе да одмах однесе документа у грчку амбасаду и преда их његовом пријатељу Димитросу Стефанидесу.
Откривено је да је господин Нађари преживео Аушвиц, и 1951. године се преселио у Њујорк, где се запослио као кројач и добио двоје деце.
Умро је 1971, у 54. години – девет година пре него што су пронађени његови мемоари.
Историчар Павел Полијан изјавио је за Дојче веле да је на територији Аушвица до сада пронађено укупно девет закопаних докумената, која описује као најзначајнија писана сведочанства о холокаусту.
