Прочитај ми чланакМени као лаику не делује да су први људи Србије адекватно заштићени.
Пре петнаестак година, непосредно после „победе НАТО“ и „победе демократије“ те склапања „партнерства за мир“, неки контроврезни пословни људи камионом су пресекли колону тада првог човека Србије – пок. премијера Зорана Ђинђића.
Ових дана контроверзни „чувари реда“ су пресекли колону Александра Вучића, данас првог човека Србије. Према оном што ја знам, обезбеђење председника Републике (или премијера) има овлашћење да прође кроз колону деце предшколског узраста, без обзира на број жртава, ако је угрожен објект заштите.
У оба случаја – и Ђинђићевом и Вучићевом – обезбеђење као да се ушепртљало. Мени као лаику не делује да су први људи Србије адекватно заштићени.
Постоје и друге сличности. И Александар Вучић је – извињавам се на изразу – помало брбљив, као несрећни пок. Зоран Ђинђић. Оптимизма на претек, сваки дан нова све веселија тема. Изгледи за боље дане не толико извесни, колико ружичасти. И онда, у невреме, докаче се Косова. Уосталом, то је и тема која се не да избећи. Пок. Ђинђић, да му Косово не би кварило слику света, хтео је да то питање реши што пре (изгледа да није био тренутак); а Вучић сада, када је изгледа тренутак, нешто одуговлачи. Чак и Русе зове да терцирају.
Да нисмо џаба кречили Петог октобра, говори и раст стандарда. Уместо Багзијевог камиона са бувље пијаце, спортски „бентли“, којим вешти возачи могу да „дрифтују“, што на обезбеђење делује доста паралишуће. Пошто је скупа измена сценарија (технологија copy-paste је богомдана) видећемо да ли ће Вучић са братом -му ових дана играти омиљени баскет, на коме би требало да поломи ногу.
И, када смрт дође, да му амерички амбасадор каже: „Бојим се да су ствари отишле предалеко“. После ових речи амбасадора Монтгомерија, пок. Ђинђић је, ако се не варам, поживео мање од једног сата.
Наравно, говоримо коинциденцијама, а не о узрочним везама.
