Прочитај ми чланак
(Б92)
Некадашњи директор Пореске управе Александар Радовић каже за Б92 да су истраживачки тимови Србије пронашли новац који је деведесетих изнет на Кипар.
Он наглашава да није било полтичке воље за то да се те паре врате у земљу. Александар Радовић је био први директор Пореске управе након 5. октобра 2000. и човек задужен за наплату екстрапрофита
Док је обављао функцију првог порезника Србије, звали су га „човек без лица“ јер се није појављивао пред камерама, а и данас га је тешко срести. Уверава да је новац који је за време владавине Слободана Милошевића изнет на Кипар био на дохват руке српским властима.
„Наравно да су српски истраживачки тимови нашли и индентификовали те паре. Неке су биле пронађене у Швајцарској , неке су биле залеђене, али очигледно није било политичке воље да се те паре врате у земљу“, каже Радовић за Б92.
На наше питање ко је то спречио одговара:
„То морате да питате надлежне, ја сам само био председник комисије која се бавила злоупотребама претходног режима“.
Александар Радовић, који иначе живи у Француској, након готово десет година каже да му је била част што је био функцинер Републике Србије
„Не могу да се похвалим да сам био успешан директор пореске администрације, али оно што могу да кажем свим нашим суграђанима је да сам се стварно трудио.“
Сума за коју Радовић тврди да је пронађена није занемарљива. Он је 2007. године за Инсајдер, серијал „Државна пљачка“ навео да се на Кипру радило о милијардама, а да је у Швајцарској пронађено више стотина швајцарских франака.
У том серијалу екипа Инсајдера је утврдила и да је држава имала механизме да врати новац који је деведесетих изнет на Кипар.
У изборном програму ДОС-а пре 2000. године једно од главних обећања било је да ће, чим дођу на власт, вратити опљачкан новац који је изнет на Кипар. То се никада није догодило. Они који су се у време Милошевића обогатили шверцом користећи разне државне привилегије постали су још богатији у време ДОС-а, а у време владе Војислава Коштунице покуповали су готово сва предузећа у Србији и данас су власници ове земље.
Финансијски истражитељ Хашког трибунала Мортен Торкилдсен такође је говорио за Инсајдер:
„Мислим да је срамота што српске власти нису истрајале и успеле да утврде шта се у ствари десило са свим новцем који је пребачен на Кипар и друга места. То је једна ствар, такође мислим да је срамота што нису, а колико ја знам нису, урадили много да утврде ко је из тих трансакција извукао личну корист. И као треће, то би требало да интересује српску публику и оне који плаћају порезе да би знали шта се десило с њиховим новцем јер постоје они који би требало тај новац да врате. Мислим на српске власти које би то требало да учине у њихово име“.
Божидар Ђелић, који је био министар финансија после петооктобарских промена, за Инсајде 2007. године је овако говорио:
„Констатујем да се немали број приватизација ради кроз фондове са Кипра, Панаме, Луксембурга, Девичанских Острва и тако даље. Као озбиљан човек не могу да вам кажем да је то доказ, али сви ми добро знамо да се делимично тако рециклира тај новац, апсолутно“.
Млађан Динкић био је гувернер Народне банке Југославије до 2003. године и један од главних људи у тиму који се такође бавио тиме шта је било са парама са Кипра. За тај серијал Инсајдер је између осталог рекао:
„Кад сам схватио размере тога, ја сам, морам признати, чак и наивно улетео у све то – сад ћу ја да нађем новац, кад сам схватио шта је то, ја сам рекао себи – то превазилази твоје могућности, ти то не можеш“.
