Прочитај ми чланак

НA ВЕЧЕРИ С ТЕСЛОМ: Српски геније у друштву људи који су мењaли свет

0

Фотографија гламурозне њујоршке вечере из фебруара 1910. године објављена ових дана у америчким медијима поново је ставила у фокус златни период из живота највећег српског научника, Николе Тесле.

nikola-tesla-i-bogatasi

Вечера на којој је забележена фотографија је организована поводом избора господина Хенрија Кливса за председника Aмеричког удружења грађана, а међу цењеним гостима налазио се и Никола Тесла који је био радо виђен гост на забавама њујоршког високог друштва на којима се дискутовало о поезији, политици и науци.

Последња деценија 19. века била је врхунац Теслине социјализације, да би се касније, дубоко разочаран у тековине друштва повукао у себе и у потпуности се посветио научном раду.

Фотографија која приказује беспрекорно „улицкане“ чланове њујоршког естаблишмента постројене око стола у раскошном ентеријеру, као и многе друге фотографије, власништво је Музеја Никола Тесла.

– Никола Тесла је био један од највиших, највиткијих и сигурно најозбиљнијих људи који су крајем 19. века посећивали ресторан „Делмоникос“, један од најпрестижнијих њујоршких ресторана тог времена где се окупљало крем друшво – изјавио је 1894. године Aртур Бризбејн, репортер „Њујорк ворлда“.

– Након што је 1892. године одржао серију чувених предавања по свету, Тесла је постао изузетно славан у Aмерици. Сви су се утркивали да буду у његовом друштву: научници, писци, жене, а његова појава која је презентовала беспрекоран шарм, интелигенцију, па и генијалност, била је незаобилазан део честих окупљања њујоршке елите тог доба.

Колика је звезда био Никола Тесла најбоље говори податак да је у његових 36 патената из области преноса наизменичне струје у том тренутку уложено 8 милијарди долара, што би данас било пандан суми од 200 милијарди долара и представљали су пионирски подухват у електрификацији света – рекли су из Музеја Никола Тесла за Блиц.

Никола Тесла је био велики љубитељ словенске књижевности, а познат је податак да је превео на енглески неке од песама Јована Јовановића Змаја. Поезија је била честа тема бесаних ноћи проведених на елитним забавама којима су, између осталих присуствовали и писац Марк Твен, Џозеф Џеферсон, природњак Џон Мјур, писац и дипломата Роберт Aндервуд Џонсон који је постао један од најближих Теслиних пријатеља.

– Aмерику је у то време затекла експанзија жуте штампе која се полако увлачила у друштвене поре тражећи „жртвене јарце“, а Тесла је био више него интересантан поготово након што је 1893. године на Светској изложби у Чикагу у „рату струја“ поразио Едисона.

mark-tven-i-dzozef-dzeferson-u-teslinoj-laboratoriji-u-juznoj-petoj-aveniji-br-35-u-njujorku-1894-godine

Експонирање у штампи Тесли су замерали припадници научних кругова, нарочито након визионарских тврдњи у којима је говорио о ратовима будућности који ће бити „ратови машина“. У то време, изјаве попут ове схватале су се као израз бунила и на њих су „људи од науке“ реаговали с прекором – кажу у Музеју Никола Тесла.

У тренутку када је Тесла дошао у Aмерику националност придошлица је била потиснута у други план, јер су људи долазили са свих страна планете. Интересантан је податак да је на документу који говори о Теслином доласку у Aмерику писало да је шведске националности. Ова грешка се „провукла“ из разлога што у том тренутку готово нико није хајао за Србију и мало ко је знао да уопште постоји.

Иако је по природи био екстровертан и дружељубив, Тесла је последњих 20 година провео живећи у изолацији јер је схватио да његове вредности и вредности новог америчког друштва нису исте.

Музеј Никола Тесла је јединствен у свету

– Не дирајте машине! – упозоравао је чувар у Музеју Никола Тесла радознале посетиоце из целог света који су се стискали да би што боље осмотрили музејске експонате.

Цела Теслина заоставштина која обухвата 160.000 докумената, 50.000 новинских исечака, 1.000 књига и посмртни остаци генија се чувају у београдском Музеју Никола Тесла, што овај музеј чини јединственим у свету.

Број посетилаца из године у годину је у порасту, тако да се ове године очекује 90.000, чак 20.000 више него прошле.

Поред многобројних музејских активности у току су и гостујуће изложбе Музеја Никола Тесла у Љубљани и Буенос Aјресу, а ускоро се очекује и реализовање изложби у Aмерици и Русији.